Запад нуди Русији нагодбу са признањем Крима, али Москва треба да је - одбије

САД И ЕУ СПРЕМНЕ ДА ПРИЗНАЈУ КРИМ У САСТАВУ РУСИЈЕ И ДА УКИНУ САНКЦИЈЕ, АКО РУСИЈА ПУСТИ „НИЗ ВОДУ” ДОНБАС

  • Предлог Запада је веома примамљив и вуче да буде прихваћен. Проблем је, међутим, у томе што се Западу никада не сме веровати
  • Данашња Новоросија је свраб на телу Украјине, гаранција да неће бити похода на Крим и уласка Украјине у НАТО. Уосталом, тачка могућег повратка – већ је пређена
  • Ни Запад ни Кијев се неће зауставити док не поврате Крим и док не врате Русију у понижавајуће стање из 90-тих година   
  • Веровати Западу се не сме, а то значи да смо принуђени да понуду – одбијемо. Ово подразумева: опет санкције, пад цена нафте и много других непријатности са којима се још нисмо суочили. Али, то је цена за – суверенитет. За наш руски, евроазијски свет
  • Наши дедови и баке добро су знали правило: не веруј, не плаши се, не моли. Мислим да су то у садашњој ситуацији – поготово за наш однос са Западом – златне речи

         Пише: Александар РАЗУВАЈЕВ

         У ВИШЕ пословних и политичких листова Русије посјавиле су се информације да је Запад спреман да са Русијом направи тајну погодбу.

         САД и Европска унија неформално признају Крим у саставу Русије и укидају санкције, а Русија пушта „низ воду” југоисток Украјине.

         Наводно Обама у овом смислу већ шаље одговарајуће сигнале, а шеф немачке дипломатије, Франк Валтер Штајнмајер, долази да у у тишини „припева углас”.

         Сама помисао да су могући уступци – изазива гнев код наших професионалних патриота, као и код Украјинаца, који по ко зна који пут од историје очекују да им економске и политичке проблеме реши на рачун Русије.

         Генерално, та идеја у суштини није лоша. Посебно ако би омогућила да Запад официјелно призна да је руски Крим део Русије.

         Економски интереси 145 милиона грађана Русије изнад су двеју побуњених украјинских области. Да подсетим: Русија је – шеста економија света.

         Од нашиј економских успеха, уосталом, у знатној мери зависи успех економске а можда и политичке интеграције Русије са Белорусијом и Казахстаном. Све зависи од нас.

         За разлику од Крима, људи на истоку Украјине после распада СССР никада нису хтели у Русију, али им нова кијевска власт није оставила никакав избор. Русија им је са своје племенитости подметнула раме. Вађење кестења из ватре – то је наша национална традиција.

         Наравно, у случају нагодбе – део становника Истока Украјине би се преселио у Русију. Међутим, то је њихов проблем: они су се, напросто, у лоше време нашли на лошем месту.

         Подвлачим: интереси руског бизниса, буџета и обичних грађана важнији су од интереса становника Истока Украјине. Када је Француска изгубила Алжир, ту афричку земљу је напустило око милион Француза. А Месец није пао на земљу.

         Предлог Запад је веома примамљив и вуче да буде прихваћен. Проблем је, међутим, у томе што се Западу никада не сме веровати.

         Данашња Новоросија – то је свраб на телу Украјине, гаранција да неће бити похода на Крим и уласка Украјине у НАТО. Тачка могућег повратка – већ је пређена.

         Ни Запад ни Кијев се неће зауставити док не поврате Крим и док не врате Русију у понижавајуће стање из 90-тих година. У украјинском интернету веома је популарна идеја „похода на Москву”, а то уопште није тако смешно као што може изгледати на први поглед.

         Веровати Западу се не сме, а то значи да смо принуђени да понуду – одбијемо.

         Ово подразумева: опет санкције, пад цена нафте и много других непријатности са којима се још нисмо суочили. Али, то је цена за – суверенитет.

         За наш руски, евроазијски свет.

         Наши дедови и баке добро су знали правило: не веруј, не плаши се, не моли.

         Мислим да су то у садашњој ситуацији – поготово за наш однос са Западом – златне речи.

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари