Украјински унијати и пољски католици љути што Франциско није против Русије и Путина

СМЕТА ИМ И ТО ШТО ЈЕ ПАПА КОНФЛИКТ У УКРАЈИНИ

НАЗВАО „БРАТОУБИЛАЧКИМ РАТОМ“

Владимир Путин и Франциско

• Познати пољски публициста и главни уредник телевизије TV Republika Томаш ТЕРЛИКОВСКИ: је знао да се са СССР-ом и ђаволом не смеју закључивати споразуми. Његови наследници, иако је први био један од истакнутих теолога у историји Римокатоличке цркве, а други харизматични пастир, не разумеју Русију и њену суштину - посебно у совјетској и постсовјетској варијанти. Зато су осуђени на сталне дипломатске поразе у рату који води Кремљ. Жалосно је што ватиканска дипломатија тога није свесна
• Међутим, Ватикан је један од првих разумео до какве ће катастрофе довести на Западу организовано „арапско пролеће“ чија је наказна творевина тзв. Исламска држава. Изван геополитичких граница региона мало је ко схватио знаке обнове религијског фанатизма у његовој крајњој форми: есхатолошком поимању „краја света“ и Последње битке
• У овом контексту треба обратити пажњу на публикацију америчког часописа The Atlantic у ком се џихадисти представљају као „централни ликови Божјег сценарија“
• Сами џихадисти предсказују велику битку „армије Рима“ (Американаца) против „армије ислама“ у Сирији и траже коначно одређивање верника према антимесији у Јерусалиму
• Неки џихадисти сматрају да ће на чело њихове армије доћи „други по части пророк у исламу Иса ибн Мајрам ал Месих“ и довести је до победе. А Иса је - Исус Христос. Зато за Франциска борба за личне интересе верника у Украјини изазива само жаљење 
• А када украјински и пољски унијати и њима блиски публицисти захтевају од папе Франциска да стане на њихову страну - то само изгледа као бунт против Ватикана и нож у леђа понтифику      

Пише: Станислав СТРЕМИДЛОВСКИ

 

        У ВАТИКАНУ већ безмало недељу дана бораве католички и грко-католички епископи из Украјине.

        У оквиру специјалне посете Ad limina Apostolorum („Ка Апостолским праговима“) коју пролазе све бискупије, а која подразумева и лични сусрет са поглаваром Римокатоличке цркве, „владом“ Свете столице и шефовима свих важнијих ватиканских ресора. 

        Овогодишњој посети украјинских епископа латинског и византијског обреда претходила је снажна медијска припрема. Њу је невољно испровоцирао и сам папа Франциско који је у својој проповеди, од 4. фебруара, конфликт у Украјини окарактерисао као „братоубилачки“ и позвао њене хришћане на мир. 

        Понтификове стандардне мисли изазвале су талас критике оних који припадају Украјинској гркокатоличкој цркви као и са стране њихових савезника из Пољске. 

        Проректор Украјинског католичког универзитета у Лавову, унијат Мирослав Маринович, у интервјуу немачкој католичкој информативној агенцији KNA осудио је одсуство жеље Ватикана и лично папе Франциска да критикују Русију, додавши да избегавање Запада и Свете столице да Москву назову агресором „противречи истини“. Проректор УКУ незадовољан је и што је папа у украјинском конфликту употребио термин „братоубиство“, обзиром да се он „често користи у руској пропаганди да би се сакрило учешће Русије у рату“.

        Старешина грко-католичке парохије у Лублину и председник Фонда пограничне духовне културе Стефан Батрух, у интервјуу пољској католичкој информативној агенцији Katolicka Agencja Informacyjna, за Францискову проповед је рекао да је показала „колико моћно ради и лобира пропаганда Кремља у круговима Ватикана“. Али, за њега је утеха што ће латински и унијатски бискупи  бити у прилици да папи - „после те његове несрећне изјаве, која је на украјинској страни изазвала буру коментара“, представе ситуацију у исправном контексту“.

        Међутим, кардинал Лавова Мечислав Мокишиљски, шеф украјинских католика латинског обреда, мирније је оценио ситуацију око папе и Свете столице и без било каквих испада.

        У својој проповеди уочи посете Ad limina Apostolorum он пише: „Верујем да ће наше ходочашће у Рим бити велики позив на мир у Украјини, на који ми имамо право. Наша нада настаје не само из наше вере, већ и из Повеље ОУН, где у глави 1. на првом месту стоји да треба „подржавати међународни мир и безбедност и у том циљу предузимати ефикасне колективне мере за спречавање и отклањање претњи миру, гушити акте агресије или других кршења мира, решавати мирним средствима у складу са принципима правде и међународног права међународне конфликте или ситуације које могу да доведу до кршења мира“.  Својим присуством у Риму читав свет ћемо подсетити на слободу и миран живот. Истовремено, захвалићемо се Франциску за сваки гест солидарности са људима који живе у Украјини и замолићемо га да не престане са апелима шефовима међународних организација да подрже Украјину. А његов апостолски благослов нека буде подршка и снага за све нас“.

        Ове речи шефа Украјинске бискупске конференције противрече политичком ставу апостолског нунција Свете столице у Кијеву кардинала Томаса Галиксона који се у недавном интервјуу Vatican Insider-у жалио да се Украјинци „осећају као да их је читав свет одбацио и да их не разуме“.

Томас Галиксон

        Генерално, понашање нунција током конфликта наводи на закључак да је он пре представник украјинских унијата у Ватикану, него Ватикана у Украјини.

        У тешкој ситуацији нашли су се и пољски католички бискупи. 

        У периоду од 2012. до 2013. године све је изгледало као да је дошло до зближавања између Варшаве и Москве.

        У Краљевском дворцу у Варшави 17. августа 2012. године одржана је свечана церемонија потписивања заједничке изјаве народима Русије и Пољске о историјском помирењу и дијалогу. Тај документ су потписали Његова Светост патријарх Московски и целе Руси Кирил и председник Пољске бискупске конференције кардинал Јозеф Михалик. Ова линија је била настављена крајем новембра 2013. године током конференције „Будућност хришћанства у Европи. Улога Цркава и народа Пољске и Русије“ у чијем раду је учествовао и шеф Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит Иларион.

        Тада је кардинал краковски Станислав Дзивиш позвао руског патријарха Кирила ад посети Светске дане младих који ће се одржати у Кракову 2016. године.

         „Патријарха очекују са великим ентузијазмом, то је жеља многих Пољака“ - изјавио је монсињор током сусрета са митрополитом Иларионом.

        Radio Vaticana је тада истакао да су преговори о посети поглавара Руске православне цркве Светским данима младих индиректно подразумевали његов сусрет са папом, обзиром да ће он највероватније допутовати у Краков 2016. године.

        Међутим, након што је Варшава поводом украјинског конфликта категорички стала на страну Кијева и радикално покварила односе са Москвом, постало је јасно да ће пољски свештеници морати да се прилагођавају званичној линији својих световних власти. Зато су и пољски бискупи испољили исти степен нетрпељивости као и државници и политичари.

        Али, чак и када се по неким питањима нису слагали са Франциском, они су то незадовољство брижљиво скривали. То се могло закључити и по честим подсећањима на покојног папу Јована Павла Другог ког су помињали са великом носталгијом. Како су наглашавали: „за разлику од католичке јавности“.

        На то је ових дана подсетио и познати пољски публициста и главни уредник телевизије TV Republika Томаш Терликовски. У тексту који је објавила Rzeczpospolita.

        Његова дијагностика гласи: откако је на римску катедру дошао папа Бенедикт XVI, у Ватикан се вратио приступ Јована XXIII и Павла VI, стара ватиканска „ostpolitik“ са вером да се са Русијом може и треба договарати ради обнове јединства и јачања хришћанства на Западу.

         „Историја последњих деценија нас учи да је ефикаснији приступ у дијалогу са Совјетским Савезом и постсовјетском Русијом био оно што је предлагао папа Пољак Јован Павле II - тврди Терликовски. 

         „Он је знао да се са СССР-ом и ђаволом не смеју закључивати споразуми и да једноставно треба говорити истину: отворено и у оквиру дипломатских правила. Његови наследници, иако је први био један од истакнутих теолога у историји Римокатоличке цркве, а други харизматични пастир, не разумеју Русију и њену суштину - посебно у совјетској и постсовјетској варијанти. И зато су осуђени на сталне дипломатске поразе у рату који води Кремљ. Жалосно је само што ватиканска дипломатија тога није свесна“.

        Оставимо на савести алузије пољског теолога да се Франциско и Ватикан наводно „лоше оријентишу у геополитичкој ситуацији“. Треба да се замислимо над питањем: Зашто је њима украјински конфликт на другом месту, да не кажемо маргиналан?

        Вековима се Света столица чврсто везивала за Европом. Стари континент је био „центар“, а остатак света - периферија, простор за мисионарство и колонизацију. Аргентински кардинал Бергољо, који је пре две године изабран за папу, ову шему преврће „наопако“.

        Папа је окренут спољашњем свету, док Европа заслужује његову критику.

        У Италији је неколико пута посетио логоре за избеглице из Северне Африке и са Блиског Истока.

        Његов говор током кратке посете Европском парламенту у новембру прошле године, садржи оптужбе на рачун садашњих дешавања у Европској унији.

Франциско у Европском парламенту

        Франциско је потом отишао у Бразил, Јужну Кореју, Турску, Филипине и Шри Ланку. У септембру 2014. године посетио је Тирану, а у јуну ове године спрема се да посети и Сарајево. То је југ Европе, две државе које су преживеле крвави рат на Балкану, Албанија индиректно, а Босна и Херцеговина директно. То су и земље у којима коегзистирају католичка, православна и муслиманска заједница. Отуда и велика пажња Свете столице за ситуацију на Блиском Истоку.

        Ватикан је један од првих који је разумео до какве ће катастрофе довести на Западу организовано „арапско пролеће“ чија је наказна творевина тзв. Исламска држава. Изван геополитичких граница региона мало је ко схватио знаке обнове религијског фанатизма у његовој крајњој форми: есхатолошком поимању „краја света“ и Последње битке.

        У том контексту треба обратити пажњу на публикацију америчког часописа The Atlantic у ком се џихадисти представљају као „централни ликови Божјег сценарија“.

        Када су САД окупирале Ирак, пише то издање, непосредни оснивачи Исламске државе видели су знаке Судњег дана у читавом свету. Они су очекивали да ће се појавити месија Махди који све муслимане света треба да доведе до победе и по томе се разликују од свих осталих фундаменталиста.

        Џихадисти предсказују велику битку „армије Рима“ против „армије ислама“ у Сирији и траже коначно одређивање верника према антимесији у Јерусалиму. 

        Неки подаци говоре да Исламска држава под Римом подразумева Источну Римску империју, данашњи Истанбул. По  другој верзији, реч је о Американцима.

        Још један важан детаљ: неки џихадисти сматрају да ће на чело њихове армије доћи други по части пророк у исламу Иса ибн Мајрам ал Месих. Он ће се према веровању вратити на Земљу и муслимане довести до победе.

        Иса је - Исус Христос. Ово значи да Исламска државе не жели само да савременом Западу одсече хришћанске корене, већ да га директно представи као творца и ратника антихриста у жељи да формира алијансу људи Књиге - муслимана и хришћана - у Последњој бици уочи Апокалипсе. У том светлу, борба за личне интересе верника у Украјини изазива само жаљење. 

        Издање папског института заграничних мисија AsiaNews истиче да од три основне конфесије у Украјини Москви припада Украјинска православна црква Московске патријаршије, Кијеву - Украјинска православна црква Кијевске патријаршије а Константинопољу - Украјинска аутокефална православна црква. А постоји још и Украјинска грко-католичка црква која се подређује Риму.

         „Свети рат“ траје, као што су за време „крсташких ратова“.

        Хришћани ударају на хришћане, а то је рат коме одредиште није Света земља, већ Крим или Донбас, кијевски Мајдан или храм у Лавову. Само, није Украјина данас место где се прави Историја.

        Света столица то зна и разуме.

        Зато када украјински и пољски унијати и њима блиски публицисти захтевају од папе Франциска да стане на њихову страну - то само изгледа као бунт против Ватикана и нож у леђа понтифику. 

        Превео: Горан ШИМПРАГА