Украјинци су схватили да су и сами Руси тек кад их је Москва пустила у Европу

ВЕЋ ЈЕ ОЧЕВИДНО ДА ЗАПАД НЕМА У ПЛАНУ ДА СПОНЗОРИШЕ УКРАЈИНУ

И ДА ЈЕ ПРЕТВОРИ У РАЈСКО МЕСТО НА ПЛАНЕТИ

• У Русији сматрају да је повратак Крима - успостављањем историјске правде, зато што Украјина никада никакве везе са Кримом није имала. Међутим, сама Украјина је имала и има везе са Русијом, па ће неизбежно сједињавање двеју грана руског народа - малоруског и великоруског - постати исти такав тријумф историјске правде
• Има симболике у томе што је „затварање“ пројекта Украјина почело обарањем споменика Владимиру Лењину у Кијеву 8. децембра 2013. године. Тада је узбуђена гомила на земљу оборила споменик фактичком оснивачу украјинске државе
• Без Лењина и челичне воље бољшевика - Украјина је била немогућа. Зато сада одлази у прошлост историјски неспоразум који се појавио заједно са рођењем Совјетске Русије. Украјина се враћа својој рускости

Пише: Сергеј БЕЛОВ, независни експерт (Украјина)

        ДАНАС је већ очевидно да Запад нема у плану да спонзорише Украјину и да је претвори у рајско место на планети.

        Данас је на власти у Кијеву прозападна влада која би - према западним мерилима - требало да не буде ни корумпирана ни злочиначка. Међутим,  ствари не стоје тако и то већ виде и најактивнији учесници „револуције националног достојанства“.

        Штавише, ситуација се већ окренула за 180 степени.

        Управо Запад подржава режим Јацењук-Порошенко који изводи антинародне реформе и доводи Украјинце до највеће беде. Русија у исто време подржава снаге које теже да Украјину очисте од тајкуна и корупционаша.

        Управо захваљујући фебруарском државном преврату у Кијеву и доласку на власт националиста - на југоистоку земље се родила реална руска партија, оријентисана на зближавање са РФ.

        Русија је била фактички пустила Украјину у Европску унију. Дозволила је Кијеву да изводи реформе о којима су маштали Украјинци. Москва их је притом упозоравала чиме ће се све завршити, а у децембру 2013. чак им је пружила руку финансијске помоћи у висини 15 милијарди долара и смањила цену за гас до 268,5  долара за хиљаду кубних метара. Међутим, таква подршка је „братском народу“ била пружена последњи пут.

        Сада је дошло време да евро-укро-патриоти одрже обећања која су давали на Мајдану: да подижу плате и пензије до 2.000 евра и да обезбеде свеукрајински процват. Међутим, већ је јасно да Украјинце чека ново разочарење.

        Долазак на власт у Украјини русофоба-националиста дао је Русији прилику да почне да говори целу истину о правој суштини „украјинског пројекта“ и о предисторији његове појаве.

        Има симболике у томе што је „затварање“ пројекта Украјина почело обарањем споменика Владимиру Лењину у Кијеву 8. децембра 2013. године. Тада је узбуђена гомила на земљу оборила споменик фактичком оснивачу украјинске државе.

        Без Лењина и челичне воље бољшевика - Украјина је била немогућа. Зато сада одлази у прошлост историјски неспоразум који се појавио заједно са рођењем Совјетске Русије.

        Украјина се враћа својој рускости.

        Никаква руска пропаганда није могла постићи оно што се већ догодило: да грађани Украјине под заставама Русије бране своја права. Тим пре је то било немогуће док су у Украјини постојале тобоже проруске партије.

        Што ствари у украјинској економији буду жалосније, што у Украјини буде више сиротиње - то ће становништво „незалежне“ (независне) Украјине бивати све рускије.

        Процес „деукрајинизације“ више није могуће зауставити и задржати чак ни у оквирима Новоросије која се рађа.

        Безумни испади украјинских националиста и њихова планетарна глупост и уистину европска подлост изазиваће све већу одвратност у народу према свему украјинском - управо онако како се то већ догодило у Новоросији.

        Не могу да све што се догађа у Украјини да назовем победом Русије. Јер, у Украјини се догађа оно што је било - неизбежно. Целе 23 године је шачица подлаца и лопова под покровитељством Запада пљачкала народ, а самим тим стварала предуслове за бунт.               

        Украјински национализам - који је прикривао лоповску суштину целог пројекта - морао је довести до грађанског рата.

        Фебруарски државни преврат постао је логичан резултат целе спољне и унутрашње политике Украјине. Другачије није ни могло да буде.

        Кад се погледа уназад, јасно се сагледава да Русија - шта год да је радила - није могла да промени објективни ток историјског процеса и да измени антируску суштину украјинског пројекта. Пустивши ту крајину у Европу, Русија је Украјинцима дала могућност да на својој кожи осете сав цинизам односа Запада према народима који припадају руској цивилизацији.

        За Украјинце је дошао тренутак истине, моменат када треба направити избор.

        У Русији сматрају да је повратак Крима - успостављањем историјске правде, зато што Украјина никада никакве везе са Кримом није имала. Међутим, сама Украјина је имала и има везе са Русијом, па ће неизбежно сједињавање двеју грана руског народа - малоруског и великоруског - постати исти такав тријумф историјске правде.

        Сви смо ми део исте целине која је предивна и велика у свој својој непоновљивој многоликости.

        Питање формирања савезне државе са Русијом - то није питање жеље руских „украјинаца“, већ питање - њиховог постојања као народа.