„Стратешка дубина“ Турске већ је стигла до Србије
У СРБИЈИ СЕ СА ВЕЛИКОМ ПАЖЊОМ ЧИТА КЊИГА ИДЕОЛОГА
ТУРСКЕ СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ И ПРЕМИЈЕРА АХМЕТА ДАВУТОГЛУА
Ахмет Давутоглу
- За Србе главна мисао књиге гласи: „Турска се мора вратити на Балкан, али нам у томе сметају Срби и Грци“
- У Србији се често сећају чувене Давутоглуове изјаве из 2009. године у Сарајеву: „Турска има право и интерес да утиче на односе на Балкану, на Кавказу и на Блиском Истоку да би штитила своје историјско наслеђе и сопствену безбеност... Ми желимо да изградимо нови балакнски регион заснован на политичким вредностима, економској повезаности, сарадњи и културној хармонији. Такав је био и Отомански Балкан. Ми ћемо препородити данашњи Балкан“
- Берлин „атакује“ Београд. Сви траже да Србија игра по правилима која су за њу смислили други. Изгубивши економску самосталност - та земља ће изгубити и право да води своју политику
- У време Османске империје су многи православни народи сматрали бољим избором за себе да буду под покровитељством исламског Константинопоља него хришћанских Франака. Балкан није био изузетак. Зато се данас могу очекивати и „чудесни догађаји“
- ФАКТИ: Многи се са Качалином неће сложити. Са разлогом. Ипак ово вреди прочитати. Пажљиво. Чак и између редова. Истина је да је за Србе католичко-протестантски Запад поново гори и од Турака. Само, то не значи да Срби треба да изаберу Турску... Зато многи прижељкују да коначно „стратешка дубина“ Русије стигне до Балкана...
Пише: Константин КАЧАЛИН, експерт за Балкан (Москва)
У СРБИЈИ се са великом пажњом чита књига турског премијера Ахмета Давутоглуа „Стратешка дубина“ која је била објављена 2001 године. Али, тек ових дана се појавила на српском.
Зашто тако касно? То је тајна. Београд је требало да знатно раније обрати пажњу на тај чувени и интригирајући трактат идеолога турске спољне политике.
Турска је блиски сусед Србије, а много шта од онога о чему је писао и потом говорио професор Давутоглу - тиче не сепосредно Балкана.
Већина београдских издања издваја ову главну мисао из књиге: „Турска се мора вратити на Балкан, али нам у томе сметају Срби и Грци“.
У Београду су то схватили као наговештај. Срби имају једну изванредну особину - они већ столећима са колена на колено преносе породичне догађаје повезане са Отоманском Турском, казивања о томе како су њухови преци штитили своју православну веру, језик и културу од Турака.
Зато Београд и Анкара све до дана различито виде поједине периоде вишевеконвне заједничке историје и релативно недавне догађаје у региону.
У Србији се често сећају чувене Давутоглуове изјаве из 2009. године у Сарајеву: „Турска има право и интерес да утиче на односе на Балкану, на Кавказу и на Блиском Истоку да би штитила своје историјско наслеђе и сопствену безбеност... Ми желимо да изградимо нови балакнски регион заснован на политичким вредностима, економској повезаности, сарадњи и културној хармонији. Такав је био и Отомански Балкан. Ми ћемо препородити данашњи Балкан“.
Сасвим природно, тој идеју су аплаудирали у муслиманској Босни и Херцеговини и на Косову. Али, у Београду, у којем наводно постоји тежња да се побољшају билатерални односи, томе смета „глас предака“.
Србија би хтела да буде нови мост између Запада и Истока. Исти циљ себи поставља Турска. Међутим, потенцијал тих двеју земаља је данас неупоредив. Југославија, која је могла конкурисати Турској, распале се на мале и сиромашне земље.
Данас Анкара највише инвестира у муслиманску БиХ и Косово.
Бивши косовски премијер, а данас министар спољних послова Хашим Тачи, успоставио је од 2006. тесне односе са турским компанијама. Тачи је сваке године дуплирао трговинску размену између Анкаре и Приштине. Почели су са 100 милиона евра и стигли до безмало 600 милиона евра.
По мишљењу балканских кономиста, Србијам Црна Гора и Хрватска засад о таквом обиму трговине са Турском могу само да маштају. Тачи их је све претекао. А по свему судећи, Косово ће још активније развијати трговину са турским партнерима.
У Приштини воле да спомињу чувену фразу турског председника Реџепа Тајипа Ердогана: „Турска - то је Косово, Косово - то ј Турска“.
Београд такве изјаве све до данас прима веома тешко... Српске власти не признају ни Косово, ни власт у Приштини... Анкара то схвата, али косовску „браћу по вери“ непрекидно финансира.
Постоји још нешто о чему се мало говори наглас.
По подацима Светске банке, вредност минералних сировина на Косову је преко 100 милијарди долара. Експерти сматрају да залихе лигнита износе 14 милијарди тона. Резерве руде олова и цинка се процењују на 42 милиона тона, никла и кобалта - на 13 милиона тона, боксита - на безмало 2 милиона тона, а магнезита - на око 6 милиона тона.
На Косову су увек добијане значајне количине сребра, гвожђа, кобалта и ретких метала. Ту су и налазишта злата, платине и бакра. Београд је у инфраструктуру Косова укожио преко 17 милијарди долара. Тачио ставио шапу на све што је од 1945. било направљено народним новцем.
Јасно, све је то припадало Србији. Сада је део тих природних ресурса изашао испод њене контроле.
На Косову гледају да зараде сви, укључујући Американце и Европљане.
Берлин „атакује“ Београд. Сви траже да Србија игра по правилима која су за њу смислили други.
Изгубивши економску самосталност - та земља ће изгубити и право да води своју политику.
У земљама у суседству - у Бугарској,Румунији и Албанији - већ је уведено управљање извана. Међутим, Бугари, Румуни и Албанци од тога не живе боље.
Чињеница да је Србима коначно у руке дошла „Стратешка дубина“ турског мислиоца - може значити и жељу Београда да значити и жељу Београда да узме у обзир и могућност спољњег управљања са стране Анкаре која у последње време сигнализира да разрађује јединствени стратешки курс са Москвом.
У време Османске империје су многи православни народи сматрали бољим избором за себе да буду под покровитељством исламског Константинопоља него хришћанских Франака.
Балкан није био изузетак. Зато се данас могу очекивати и „чудесни догађаји“
