Стари Рим је позивао и позивао варваре, ЕУ доводи мигранте - проћи ће као стари Рим

НА ТРАМПА ТРЕБА ГЛЕДАТИ У КОНТЕКСТУ БУДУЋНОСТИ, А НЕ ПРОШЛОСТИ

• Мигранти су стигли и гоњени европским ратовима који су уништили њихову слабу цивилизацију. Али, каквог више има значаја на који начин су дошли. Дошли су, пред вратима су. У Келну су хватали жене и кћерке Европљана. Дошли су да колонизују Европу, да је потчине себи, а немају ништа против ни да овладају Америком. Они не скривају своје намере. Нико није у праву и нико није крив. Као у животињском свету
• Америка нам, то је јасно, није Русији пријатељ. Али, да ли су Русији пријатељи гомиле црномањастих миграната? Да ли јој је пријатељ Калифат? Па не, Калифат не признаје границе, он подбуњује наше муслимане и све више на њих утиче
• Трамп на челу Америке који се слаже да је Русија једини достојан партнер и да управо с нама треба правити нови светски поредак - таква паметна риђа глава на челу Америке нама више одговара од старе и охоле Клинтон, која намерава да буде изабрана окрећући против Трампа обојено становништво Америке
• Зашто у европским земљама није подржан још неки Трамп? Зато што је Америка традиционално ионако (и без тога, и без Трампа) - у суштини десничарска земља, има десну, „реакционарну“ подлогу. Зато се десничарске идеје тамо прихватају брже

Пише: Едуард ЛИМОНОВ

        ОНО што се догодило у Кливленду је изузетно важан догађај, не само због тога што је именован председнички кандидат најјаче светске државе.

        Ствар је у томе што је прихватање таквог типа као што је Доналд Трамп од стране америчког естаблишмента симболични догађај светских размера.

        У Новијој светској Историји већ је било „Трампова“ пре Трампа

        Први је, несумњиво, био Жан-Мари Ле Пен, бивши лидер француског Националног фронта.

        Па, и наш домаћи Владимир Жириновски је с времена на време био Трамп. Поред одређене шокирајуће екстравагантности, Жириновски је имао и низ пророчких идеја: на пример, он се борио, иако се није изборио, против националних република.

        А зар се у грубостима и хулиганским испадима риђокосог Доналда не провлаче интонације Жириновског? Иако, вероватно, Трамп никада није ни чуо за њега.

        Ле Пен је предосећао опасност од неконтролисане миграције по његову земљу још 70−80-тих година .

        Није било крвавих убистава као у редакцији „Шарли Ебдо“, као у „Батаклану“, није било ужаса белог камиона смрти у Ници, али Ле Пен старији их је видео у будућности и... навукао на себе оптужбе за расизам.

        Њему су судили према прошлости, а он је видео будућност. Упркос тужним догађајима у његовој Француској, он би сада требало да се осећа ђаволски актуелно, апсолутно потребно. Као живи споменик. Пророк.

        Међутим, Ле Пен се појавио пре времена и публика га није широко подржала (исто као Жириновски), зато што је свест друштва деценијама заостајала за тим идејама.

        Али су Европу у ужасавајућем броју преплавили мигранти. И они сада више не желе да знају где им је место, јер су свуда. Из Мексика у Сједињене Државе улазе милиони илегалних Мексиканаца, а, што је најважније, Исламска држава манипулише умовима и душама исламског становништва планете које броји милијарду и по људи.

        Данас су се Европљани и Американци, коначно, уплашили и у страху траже лидере који би их спасли.

        Зашто у европским земљама није подржан још неки Трамп? Зато што је Америка традиционално ионако (и без тога, и без Трампа) - у суштини десничарска земља, има десну, „реакционарну“ подлогу. Зато се десничарске идеје тамо прихватају брже.

        А Европу прилично обрађивали левичари, зато чак и настављач идеја Ле Пена - његова кћерка Марин, има велике тешкоће у својој земљи, и биће јој тешко да победи на следећим председничким изборима.

        Упркос томе што је управо Француска најгостољубивија и најпријатељскија земља према туђинцима-мигрантима још од 60-тих година (којих је примила целих седам, а можда и осам милиона, углавном Арапа), од миграната страда више него друге земље.

        Упркос ужасима, Француску ће, претпостављам, опет идиоти ујединити не против туђинаца-миграната, већ против Ле Пенових идеја.

        Постоји талентована књига Мишела Велбека „Покорност“ (Soumission), у којој Велбек предвиђа мање или више мирну исламизацију Француске. Веома убедљива књига.

        Али, да се вратим на Трампа.

        Као и у случају са Ле Пеном, не треба га везивати за прошлост. На њега треба гледати у контексту будућности.

        Ствар је у томе што је човечанство исцрпело тари поредак у којем су се звучне идеје „слободе-једнакости-братства“ лицемерно уклапале са колонијализмом и угњетавањем азијатско-афричких маса.

        Угњетавани и колонизовани су патили, трпели, на крају су порасли и појавили се са озбиљним лицима, изобличеним од мржње, да траже свој део. Из неплодне северне Африке, из измучене Сирије они су дошли у Европу.

        Да, гоњени европским ратовима који су уништили њихову слабу цивилизацију. Али, каквог више има значаја на који начин су дошли.

        Дошли су, пред вратима су. У Келну су хватали жене и кћерке Европљана.

        Дошли су да колонизују Европу, да је потчине себи, а немају ништа против ни да овладају Америком. Они не скривају своје намере. Нико није у праву и нико није крив. Као у животињском свету.

        Лав се разболео, и на њега је навалила гомила мрава.

        Лаве - брани се, или ће те појести!

        То тако изгледа са висина Историје.

        А ако говоримо о интересима Русије, Америка нам, то је јасно, није пријатељ. Али, да ли су нам пријатељи гомиле црномањастих миграната? Да ли нам је пријатељ Калифат? Па не, Калифат не признаје границе, он подбуњује наше муслимане и све више на њих утиче.

        Трамп на челу Америке који се слаже да је Русија једини достојан партнер и да управо с нама треба правити нови светски поредак - таква паметна риђа глава на челу Америке нам више одговара од старе и охоле Клинтон, која намерава да буде изабрана окрећући против Трампа обојено становништво Америке.

        Имам у виду да је недавно говорила у „Удружењу за подршку развоју напретка обојеног становништва“, тако да „обојено становништво“ није мој жаргон.

        Политика Клинтонове је иста она самоубилачка политика коју су практиковали римски императори, великодушно позивајући код себе варваре, све до једном - када су варвари протерали све Римљане и населили се у Риму.

        Зар није јасно да су све међународне и међурасне норме о пристојности већ укинуте, еј, Клинтонка!