Стање светске економије изгледа прилично мрачно, а добар излаз се не види

АМЕРИЧКОЈ ЕКОНОМИЈИ МОЖЕ ДА ПОМОГНЕ САМО РАСТ ЦЕНА НАФТЕ У „ОСТАТКУ СВЕТА”

• Ствари се могу побољшати у једном делу светске економије (секторски или географски) на рачун других, али са становишта долара у томе нема смисла – у свету нема „недолраских” економија, читава планета је један систем поделе рада. И зато је једина могућност  - убацити у систем додатну количину долара
• Међутим, непријатности већ почињу. Колапс може бити веома јак и уз то праћен наглим порастом курса долара, што може да доведе до разних негативних последица по економију САД
• Експерти сматрају да ће ситуација за неколико недеља постати јаснија. Може се десити да се „рупа” затвори – код фондовско-берзанског „мехура” још има потенцијала за раст. Али, може се десити и да колапс почне пре времена  (односно, пре краја 2015.), пре него што и тај потенцијал буде потпуно исцрпљен
• Апсолутно је нејасно на рачун којег ресурса је могуће излазити из кризе. Истина, неке земље ће на рачун других унеколико побољшати своју ситуацију, али ускоро више нико  неће моћи да избегне прилично озбиљан колапс

         Пише: Михаил ХАЗИН, шеф консултантског центра „Неокон”

         НА СВЕТСКИМ тржиштима десила се невелика паника. Она је локализована, али – питање је остало.

         Ради се о томе да се у условима наглог пада финансијских улагања људи обично, „прекомпонују”.

         Ипак, то је данас крајње компликовано јер практично нема ликвидних и довољно занимљивих средстава за остваривање добити. То значи да ће колапс бити веома јак и уз то праћен наглим порастом курса долара, што може да доведе до разних негативних последица по економију САД.

         Заправо, непријатности већ почињу.

         Готово сви бизнисмени и политичари сматрали су да ће се са завршетком сезоне одмора и почетком новог пословног циклуса ситуација у светској економији побољшавати. Сем тога, политичари су то константно наглашавали у својим јавним наступањима.

         Међутим, стварност је све  то демантовала – статистика не изгледа охрабрујући.

         Ако се рачуна реална инфлација која се свуда смањује, онда се добију крајње суморни показатељи. На пример, управа за статистику у Министарству рада САД толико се уплела у лажи да то већ изазива подсмех чак и у америчкој штампи.

         Уопште, све то изгледа прилично мрачно, а добар излаз се не види. Ради се о томе да се на крају сваког ланца продаје налази потражња, а она пада. То значи да нема и да се не наслућују објективни разлози за повећање актива.

         Хипотетички, ствари се могу побољшати у једном делу светске економије (секторски или географски) на рачун других, али са становишта долара у томе нема смисла – у свету нема „недолраских” економија, читава планета је један систем поделе рада. И зато је једина могућност  - убацити у систем додатну количину долара.

         Односно, започети нови талас емисија долара. У ствари, током последњих недеља експерти су већ почели да говоре о томе да у светлу недавних разговора  о потпуном прекиду емисионих програма и пооштравању чак и кредитно-новчане политике, то изгледа крајње песимистички.

         Међутим, суштина је у другом. Сви механизми емисија у САД уређени су тако да емисионе ресурсе дистрибуира финансијски систем који, наравно, за себе узима лавовски део новца који се при том формира.

         Будући да емисије нису стварање нове добити, већ само расподела постојеће, настаје ситуација у којој ће реални сектор, који се и тако налази на ивици рентабилности, великим делом бити одбачен иза те границе.

         Уз то, за разлику од првих година после јесени 2008., када је кредитни мултипликатор био још висок, данас је он око 4 (тј. на минимуму за нормалну економију без „кризе неплаћања”), што значи да ће нова емисија неминовно изазвати пораст инфлације.

         А пораст инфлације значи пад реалне приватне потражње, односно, додатно погоршање економске ситуације. Дакле, подршка финансијских тржишта (пре свега берзанског) неминовно ће изазвати нову спиралу пада БДП.

         Наравно, то ће се статистички одвојити, али ради се о томе да сами произвођачи виде баланс прихода и трошкова, а када се ови први смањују, а други расту – онда њих баш брига за званичне статистичке досетке. Тако ће и незапосленост порасти и зараде се смањити и многи други негативни процеси испољити.

         При том се проблем актива никуда неће денути. Остваривање прихода постаје све теже, а нерентабилна средства никоме нису потребна. Управо из тог разлога и долази до константног раста долара у односу на друге валуте: он макар има високу ликвидност, али раст националне валуте у условима депресије још никоме није помогао, напротив.

         Свој негативни допринос проблемима економије САД, дао је и пад светских цена нафте. Током последњих година у САД је веома много улагано у различите изван-енергетске пројекте, а смањење цена нагло је смањило њихову рентабилност . То, такође није баш добро, будући да укупна рентабилност економије засад није порасла (трошкови се свакако морају покривати!), а ослабиле су могућности за привлачење нових инвестиција…

         Једино што може да помогне економији САД јесте – раст цена нафте, под условом да тај раст буде само изван граница САД. Међутим, како сам већ писао у једном од ранијих чланака, то захтева принципијелну промену модела формирања цена на тржишту нафте, што може да се уради, али не брзо. По свему судећи, САД више немају времена.

         Експерти сматрају да ће ситуација за неколико недеља постати јаснија. Може се десити да се „рупа” затвори – код фондовско-берзанског „мехура” још има потенцијала за раст. Али, може се десити и да колапс почне пре времена  (односно, пре краја 2015.), пре него што тај потенцијал буде потпуно исцрпљен.

         У сваком случају ситуација изгледа не само напето, већ је у извесном смислу и безнадежно, пошто апсолутно није јасно на рачун којег ресурса је могуће излазити из кризе. Истина, неке земље ће на рачун других унеколико побољшати своју ситуацију, али ускоро више нико  неће моћи да избегне прилично озбиљан колапс.

         Можда, сем Русије, али ради тога ми морамо озбиљнода толико променимо систем управљања државом и кадровски састав руководилаца, да некако чак и није вероватно да ће до тога доћи…

         Према томе, остаје само да се припремамо…