Снаге Новоросије већ избациле из строја цео „први позив“ украјинске „казнене експедиције”

КАТАСТРОФА ЗА КИЈЕВ У ТОМЕ ШТО СЕ НАЦИСТИ НЕ МОГУ ЗАУСТАВИТИ ЈЕР БИ ТО БИО ЊИХОВ МОМЕНТАЛНИ КРАХ

• Са заседања украјинског Савета за националну безбедност „процурили” су подаци о губицима казнене операције на Истоку: 12000 убијених и 19000 рањених
• Пажњу привлачи однос рањених и убијених који није чак ни у сразмери 2:1. То може само бити знак да Украјинци имају одвратно организовану медицинску и службу евакуације рањених, а и потпуно необучене екипе за пружање прве помоћи. Јер, од 12000 погинулих, најмање 4000 су могле преживети да је са збрињавањем рањених код Украјинаца све у реду
• Уколико Кијев не успе ни са трећим таласом мобилизације и не покуша нову офанзиву, неизбежно ће се наћи пред катастрофом – устаници ће успети да „самељу” његове снаге које су се заглавиле у „џеповима” а још нису разбијене. То ће ослободити јединице устаника и дати им прилику да у било ком правцу нанесу удар и да преузму иницијативу
• При оваквом вођењу „антитерористичке операције”, Кијев нема ни најмање шансе да победи

         Пише: Анатолиј ЕЛ-МЈУРИД

         СУДЕЋИ по вестима из Доњецка, близу је краху још једна украјинска офанзива чији је циљ био опкољавање града.

         Код Иловајска се формирао још један „џеп” у којем без славе изгибоше припадници зондеркоманди „Шахтјорск” и „Донбас”.

         Данас је постало познато оно што је процурило са заседања украјинског Савета за националну безбедност на којем су биле изнети подаци о губицима нациста за време казнене операције на Истоку.

         Ту изнети подаци – 12000 убијених и 19000 рањених – блиски су бројкама до којих се дошло на индиректан начин (15000 убијених и 15000 рањених). Зато су подаци изнети у Савету највероватније истинити.

         Пажњу привлачи однос рањених и убијених који није чак ни у сразмери 2:1. То може само бити знак да Украјинци имају одвратно организовану медицинску и службу евакуације рањених, а и потпуно необучене екипе за пружање прве помоћи. Јер, од 12000 погинулих, најмање 4000 су могле преживети да је са збрињавањем рањених код Украјинаца све у реду.

         Ако се узме у обзир и број несталих који није наведен, а у који треба укључити дезертере, заробљене и убијене остављене на бојном пољу, постаје јасно да су укупни губици „казнене експедиције” већ сада непристојно велики.

         У суштини: цео први састав казнене формације већ је „сишао са сцене”, а у борбама учествују они који су га заменили.

         Ето, то је и одговор због чега је била потребна трећа мобилизација. Није имао ко да ратује.

         Засад није реално говорити о прелому ратне ситуације или о могућности прелома – устаници се боре на самој ивици својих могућности, а ресурсна база устанка је крајње оскудна. Распад украјинске структуре управљања, који је уследио јер су се разбежали чиновници који су радили за Кијев, заједно са неспособношћу устаника да организују управљачке и привредне структуре – чак и у минималном обиму – говори о томе да ионако мале наге анродне војске морају да се користе уместо милиције, за организацију ратних склоништа и десетине других обавеза јер војне јединице морају да преузму и те функције.

          Оставке премијера Луганске и Доњецке Републике, на чија места су дошли официри само одсликавања реално стање ствари – да се цивилна власт показала потпуно неспособном. А околност да се сада на кључним положајима у обе републике налазе домаћи људи – само је један од разлога замена које је изнудила ситуација.

Припадници одреда „Донбас”

         Без обзира на ово, Кијев је опет приморан да чини напоре – тачније, екстранапоре – да некако „изравна ситуацију”.

         Њена катастрофичност (за Кијев) у томе је што се нацисти не могу зауставити јер би их зауставаљање довело до моменталног краха.

         Они се са омаловажавањем односе према елементарним захтевима војног управљања: дозвољавају постојање слабих линија фронта и „тачкасте сукобе”. Таква тактика је добра за сукобе који кратко трају и када се територија противника расеца, а мобилне групе успешно излзе на крај са јединицама непријатеља које су остале без командовања.

         У развученом конфликту, страна која напада – ако користи такву тактику – неминовно сама улази у мање и веће „џепове”, сама прекида своје линије снабдевања, а када се заустави у кретању – практично одмах бива уништена јер је противник око ње са свих страна. То се управо догађа у зонама у којима се воде борбе.

         Уколико Кијев не успе ни са трећим таласом мобилизације и не покуша нову офанзиву, неизбежно ће се наћи пред катастрофом – устаници ће успети да „самељу” његове снаге које су се заглавиле у „џеповима” а још нису разбијене. То ће ослободити јединице устаника и дати им прилику да у било ком правцу нанесу удар и да преузму иницијативу.

         Управо зато учеснике „казнене операције” и терају у сигурну смрт, не дајући им ни најмању могућност да се зауставе и прегрупишу. Зато кијевски генерали и не покушавају да деблокирају „џепове”. Рачунају да њихове опкољене јединице, које настављају да се боре иако немају шансе да преживе, одвлаче део устаничких снага.

         Отуда онако катастрофални губици и чудовишна смртност међу рањеним Украјинцима – њих и не могу и не желе да спасавају. Зато нико неће ни да се бакће тим скупим „послом”.

         По свему судећи, Кијев нема никаква друга решења. А то значи само једно: казнена операција ће се наставити на досадашњи начин, савршено бесмислено односећи животе на свим странама, укључујући и мирне грађане.

         При оваквом вођењу „антитерористичке операције”, Кијев нема ни најмање шансе да победи. Стиче се утисак да он напросто одрађује посао пред својим газдама, не бринући превише о резултатима. Можда овакав резултат од њега и траже. При здравом расуђивању – нешто друго и не пада на памет.

         Просто је немогуће помислити да људи на власти не само да нису у стању да постављају и решавају задатке нивоа прве године у војним академијама, него ни на нивоу војних катедри на цивилним факултетима. Међутим, изгледа да ствари управо тако и стоје – да су на власти у кијеву потпуни кретени и дебили којима је, поврх свега,туђи живот није чак ни нулта величина...