Путин седи на „црној клупи“ која се зове - Обама

РУСКИ ЛИДЕР - ПОСЛЕ СПОЉНИХ ПОБЕДА СА СИРИЈОМ И СНОУДЕНОМ - ОДЛУЧУЈЕ ШТА ДА УРАДИ ЗА ДОБРОБИТ СВОГ НАРОДА

Пише: Александр ПРОХАНОВ, руски писац, главни уредник недељника „Завтра“ и лидер Изборског клуба

• Он није предао Америци Сноудена, иако је она, тражећи предају свог агента, била спремна да активира носаче авиона, орбиталне станице са тешким ласерима
• Он није издао тог усамљеног и занесеног човека, иако је његова предаја подразумевала огромну политичку корист. Та корист би сигурно привукла Горбачева, Јелцина или Медведева, којима су били страни политичка воља и етика 
• Тиме, что није издао Сноудена, он је постао идол огромне масе европске и америчке интелектуалне елите, која се сматра антиглобалистима
• Содома се шири западним градовима и државама. У црквама венчавају хомосексуалце, једнополни бракови су спремни да неприметно пређу у бракове човека и животиња. Градоначелници, министри, посланици у парламентима преносе геј културу из шоу бизниса у актуелну политику
• Одбацивши ултиматум содомиста, он је постао заштитник свих монотеистичких религија, објединио је око себе муслимане, хришћане и јудеје, урадио је оно, што у претходним деценијама нису могли да ураде јудеји, муслимани, католици
• Обама, изнервиран својим константним поразима, упоредио га је са учеником који седи у магарећој клупи и зева од досаде. Не схватајући да је он сам - Обама - црна клупа на којој седи „зевајући ученик“

        ОН се опростио од свог учитеља, поклонио се гробу и изашао је на улице Санкт Петербурга. Покојни је био шампион у џудоу и учио га је да побеђује. Учио га је да претвара слабост у снагу, а снажног противника у ништавну марионету. Учио га је да користи тупу снагу противника као алат за победу.  

        Он је ишао дуж канала, гледао је како по тамној води игра сунчев зрак. Приближавао се цркви Васкресења Христовог (изграђеној на месту неуспелог атентата на Александра II - прим.прев.), са њеним куполама, златом и мозаиком. 

        Обезбеђење је затворило суседне улице и није пуштало пролазнике на кеј. И, сви који су могли да му науде: данашњи Каракозови, Каљајеви и Софије Перовскије  (атентатори на руске цареве - прим.прев.) - нашли су се потиснути у дубину суседних квартова.  

        Он је пешачио сам, замишљен, размишљајући да ли је добро поступао у протеклим недељама и месецима, док је маневрисао у замршеним лавиринтима светске борбе.

        Он није попустио Американцима у Сирији, није предао Башара Асада да га растргну бесни исламисти, није ускратио Сиријцима испоруке оружја.

        Није се одрекао Дамаска у Савету Безбедности ОУН, као што је то урадио његов слабовољни и подмукли претходник у случају са Триполијем.

        Управо ова чврстина и непоколебљивост су окренули према њему срца чак и оних политичара који не воле Русију.

        Земље Персијског залива, Саудијска Арабија и Катар, који су до недавно давали милијарде долара сиријским побуњеницима, сада им отказују финансирање.

        Те земље су се разочарале у Америку, која предаје своје пријатеље, осудивши их на уништавање, као што се то догодило са Садамом Хусеином, Гадафијем и Мурабаком. А вероватно, иста судбина чека и владаре Емирата, Саудијске Арабије и Катара.  

        Принц Саудијске Арабије, секретар националног савета за безбедност и шеф обавештајне службе те земље - Бандар бин Султан - дошао је у Москву са примамљивом понудом. Он је донео са собом 15 милијарди долара, спреман да купи за те паре руско наоружање, чак и застарело, у замену за повлачење Русије из Сирије.

        Ови сребрњаци су остали у рукама шефа саудијске обавештајне службе. Русија је показала да не продаје своје пријатеље.  

        Он није предао Америци Сноудена, иако је она, тражећи предају свог агента, била спремна да активира носаче авиона, орбиталне станице са тешким ласерима.

        Он није издао тог усамљеног и занесеног човека, иако је његова предаја подразумевала огромну политичку корист. Та корист би сигурно привукла Горбачева, Јелцина или Медведева, којима су били страни политичка воља и етика.  

        Тиме, что није издао Сноудена, он је постао идол огромне масе европске и америчке интелектуалне елите, која се сматра антиглобалистима.

        Та разнобојна шаролика стихија, која у Вашингтону види светско зло и говори о америчком фашизму, оптужује САД за успостављање диктатуре у свету.

        Сноуден који је раскринкао мит о америчкој правној држави, постао је херој народа у читавом свету, симбол моралног супростављања Америци.  

        Тиме што је оставио Сноудена у Русији он је добио пуно предности, стекао је репутацију борца за правду и праведност, љубав и захвалност антиглобалиста Америке и Запада, као равнотежу мржњи либерала са Болотног трга.

        Све што на Менхетну, на Трафалгарском тргу или Јелисејским пољима изгледа као битка са тоталитарном и неморалном Америком, на Болотном тргу се претвара у фарсу у којој руски „западњаци“ изједначавају себе са светским жандармом.  

        Содома се шири западним градовима и државама. У црквама венчавају хомосексуалце, једнополни бракови су спремни да неприметно пређу у бракове човека и животиња. Градоначелници, министри, посланици у парламентима преносе геј културу из шоу бизниса у актуелну политику.

        Политичким средствима намећу ову културу читавом човечанству. Специјални одреди содомиста руше традиционалне вредности, скрнаве џамије, синагоге и цркве. Ударају по традиционалним схватањима људи, јер су људи у току читаве своје историје истеривали из себе звер, затварали звер иза седам брава, хватали демоне и затварали их у боце и ћупове.

        Содомисти отварају ове ћупове и мноштво демона кружи изнад готских шиљака, муслиманских минарета и православних крстова.  

        Он је одбио напад содомиста, није подржао изопачену геј параду, показао је развратницима поглавље у Старом завету, у којем су анђели Божији сишли у срамотну Содому како би је спасли од погибије. Содомисти су покушали да силују анђеле. Међу насилницима су била чак и деца содомиста.  

        Одбацивши ултиматум содомиста, он је постао заштитник свих монотеистичких религија, објединио је око себе муслимане, хришћане и јудеје, урадио је оно, што у претходним деценијама нису могли да ураде јудеји, муслимани, католици.

        Да би некако парирали овом политичком и духовном отпору, Американци су испробали надзвучну ракету, подигли са бродске палубе смртоносног летећег робота. А он им, на све то, ставио до знања да је спреман да закључи војно-политички савез са Кином. И ето, на Јужном Уралу су управо одржане заједничке вежбе руских и кинеских војних јединица.   

        Обама, изнервиран својим константним поразима, упоредио га је са учеником који седи у магарећој клупи и зева од досаде. Не схватајући да је он сам - Обама - црна клупа на којој седи „зевајући ученик“. Ученик зева и црта оловком  на клупи „чича Глише“.   

        Он је корачао дуж канала и размишљао, шта мора сада, после спољних победа, да уради у самој Русији, како би народ увидео у њему председника који се брине о добробити народа.   

        Он мора у најкраћем року да заврши истрагу монструозних злочина у војном ресору, да преда суду министра који долази авионом из Париза, руга се истражним судијама, дрско одбија да да изјаву.

        Он треба, када заврши изградњу олимпијских стадиона у Сочију, да се позабави спашавањем и оплемењивањем малих руских градова као што су Осташково у Тверској провинцији или Палкино у Псковској, одакле настављају да продају у иностранство руске сирочиће.

        Нека у таквим градовима, међу прекрасним зградама и школама, међу баштама и базенима, међу модерним предузећима и образовним установама људи осете да су грађани напредне и слободне земље.  

        Он се кретао по кеју и на тамној површини канала оцртавао се одраз Цркве Васкресења Христовог. И чинило се да му је неко по води послао фантастичан шарени букет…

        Превела Марија Петрова