Пољаци увелико раде на преотимању Лавовске и Ивано-Франковске области од Украјине

А И НАЦИОНАЛИСТИ МАЂАРСКЕ И РУМУНИЈЕ УВЕЛИКО ПРАВЕ МАПЕ НА ШТЕТУ УКРАЈИНЕ

• Ако дође до увођења мировних снага у Украјину – то ће фактички довести до поделе Украјине на сфере утицаја. Зоне одговорности ће чинити оне територије на које историјски претендују њени западни суседи
• Пољаци Украјинцима нуде да студирају на пет главних државних универзитета у Лублину: Универзитету Марије Кири-Склодовски, Католичком универзитету Јована Павла ІІ, Лублинској политехници, Универзитету природних наука и Лублинском медицинском универзитету
• Стипендије обезбеђује неколико пољских фондова. Примера ради, „вишеградска стипендија”, за студенте из Украјине, износи 2.500 евра. Студент мора да положи пољски језик
• Постоји стипендијски програм за младе Белорусе који „не могу да студирају у Белорусији због својих политичких убеђења” (јер, Пољска нема територијалне претензије само према Украјини). Новац се издваја из државног буџета

         Пише: Олег ЦАРЈОВ

         НИ ЗА кога није тајна да је више земаља са почетком казнене операције против Новоросије појачало аспирације према неким територијама Украјине. На интернету се може наћи више алтернативних мапа новог територијалног уређења Источне Европе.

         Националисти у Мађарској и Румунији већ маштају о „новим земљама”.

         Углавном, сви су на речима за пријатељство и партнерство, а на делу су – снови о новом европском устројству са прекрајањем граница. Тим пре што трајуће стање у Украјини, конкретно – растућа економска криза с елементима „ратних финансија”, уз политику тоталне мобилизације становништва свих узраста и полова за казнену операцију у Донбасу, већ доводи до масовних протеста и устанака који носе претњу да грађанским ратом буде захваћена цела територија Украјине.

         При таквом развоју догађаја, међународној и, конкретно, европској заједници, не преостаје ништа друго осим да уведе мировне снаге како би спречила да се поред граница ЕУ појави „црна рупа” која би се налазила у хаосу перманентних борбених дејстава кланова, с неконтролисаном миграцијом, трговином наркотицима, прометом оружја и сам Бог зна чиме још.

         Наравно, увођење мировних снага фактички ће довести до поделе Украјине на сфере утицаја. Зоне одговорности ће чинити оне територије на које историјски претендују њени западни суседи. Управо зато многе од тих земаља већ прилично дуго спроводе политику „обрађивања” локалног пограничног становништва.

         Даље од других у томе је отишла Пољска, која од 1939. године не може да се помири са уласком у украјинску орбиту Лавова и Ивано-Франковска. Конкретно, пољски емисари започели су активни пропагандни рад међу студентима у Ивано-Франковску. Омладини активно предлажу да иду да студира у Пољској, у „славном универзитетском граду Лублину”. И не од својих пара, већ користећи различите стипендијске програме.

         У принципу и на први поглед, у таквим програмима нема ништа лоше. У Западној Европи, на пример, у оквиру Болоњског процеса таква пракса се примењује већ другу деценију. Међутим, пажљивији поглед на ту појаву доводи до неочекиваних резултата.

         Хајде да пажљиво погледамо где тачно и под каквим условима Пољаци зову на студије украјинске студенте.

         Њима се предлаже да стичу знања на пет главних државних универзитета у Лублину: Универзитет Марије Кири-Склодовски, Католички универзитет Јована Павла ІІ, Лублинска политехника, Универзитет природних наука, Лублински медицински универзитет.

         На прва два универзитета, поред осталих дисциплина, предају се друштвене науке. Између осталих, међународни односи и политичка теорија. Ипак елиту у суседној држави треба да чине људи који се „међусобно разумеју”.

         Али, ни то није најинтересантније. Много је интересантније што се потенцијалним образовним имигрантима предлаже и стипендија. А стипендије за студирање обезбеђује неколико пољских фондова. На пример, постоји стипендијски програм за младе Белорусе који „не могу да студирају у Белорусији због својих политичких убеђења” (јер, Пољска нема територијалне претензије само према Украјини). Новац се издваја из државног буџета.

         Или, на пример, „вишеградска стипендија”, која је предвиђена за студенте из Украјине. Висина стипендије је 2.500 евра. Или стипендија која носи име пољског математичара Стефана Банаха, који је до 1939. године предавао на Лавовском универзитету (што већ као да сугерише чији је Лавов). У оквиру тог стипендијског програма студент ће добијати 1.350 злота (око 400 евра). Такође, студент ће морати да положи пољски језик.

         Студенти такође могу да рачунају на стипендију фонда „Кошћушко” (онај исти који се борио за независност Пољске):”Фонд даје стипендије младим људима, пољским и америчким научницима, руководи научном разменом, популаризује историју пољске културе и науке”.

         Стипендија „Кшиштоф Скубишевски” даје се студентима у циљу развоја демократије, људских права и владавине закона.

         Међутим, најинтересантнија стипендија је „Лејн Киркланд”. Ова личнос је занимљива због тога што је некада био на челу америчких синдиката. Са синдикатима му баш и није ишло, и то му толико није ишло, да се на крају два мандата његове владавине број чланова у америчким синдикатима смањио за трећину.

         Зато је Киркланд добро ишло са помагањем синдикатима у другим земљама. Конкретно, синдикату „Солидарност” у Пољској. Киркланд је давао „солидаристима” новац и технику за штампање. А онда је изненада „Солидарност” демонтирала комунистички режим.

         Узгред, новац даје Пољско-амерички фонд за слободу на основу Закона о помоћи за развој демократије у Источној Европи, који је 1989. године усвојио Конгрес САД.

         Уосталом, како САД умеју да помажу развоју демократије у другим земљама, нема ни смисла причати. Примери Југославије, Авганистана, Сирије и Либије су свима пред очима.