Папа Франциско и Ватикан спремају ревизију католичког поимања греха

РАЗГОВОР СА ОЛГОМ ЧЕТВЕРИКОВОМ, АУТОРОМ КЊИГЕ „ИЗДАЈА У ВАТИКАНУ ИЛИ ПАПСКА ЗАВЕРА ПРОТИВ ХРИШЋАНСТВА” (1)

  • У скривеној форми, на чисто језуитски начин, у току је свеобухватна и неприметна ревизија основа учења о моралу у Католичкој цркви
  • Претходно – током последњих 50 година - извршена ревизија догме, али су у моралним постулатима биле остале су суштинске одредбе од којих Католичка црква никада не би одустала да је на трону остао папа Бенедикт XVI. Зато је и абдицирао

  • Његово време се завршило – почела је свеобухватна морална револуција и ревизија католичког погледа на свет. Ово се одавно припрема, али тек сада избија на површину

  • И иза промена у богословској доктрини Римске цркве такође су стајали језуити. На Првом Ватиканском концилу 1871. године они су утврдили догму о непогрешивости Папе, а на Другом Ватиканском концилу свету су показали да су дошли до екуменизма, признали да истина опстоји у свим религијама и да су Јевреји изабрани народ. Тиме су изазвали корениту револуцију и тиме фактички прешли на ставове јудео-хришћанства

         „У ДОКТРИНИ Католичке цркве остала је још само етика. Због исувише строгог поимање греха није постојала могућност да се призна савремени толерантни систем вредности. Сада су направљени револуционарни кораци да се о томе размисли” - рекла је за московски лист ВЗГЉАД Олга Четверикова, руски стручњак за Ватикан.

         Након што је кардинал Марио Бергољо изабран за новог поглавара католичке цркве, већина посматрача очекивала је измене у управљању Римском куријом. Док се на реформе Папе Франциска још чека, ових дана се сазнаје да је, осим управљачких реформи, Ватикан започео припреме и за фундаменталне промене.

         Папини представници потврдили су да је свим дијецезама послат упитник са 39 тачака чији је задатак да широм света утврде однос католика према најважнијим породичним питањима.

         На Западу су највише критиковали Римску цркву управо због њеног одбијања да изађе у сусрет захтевима толерантног друштва и измени свој став.

         Иако сада у Римској курији тврде да се анкетирање врши уочи ванредног бискупског сабора сазваног за октобар 2014. године, посвећеног теми породице, и да црква „нема жељу да поново почиње дискусију о католичкој доктрини”, већ да ће се потрудити да решење за најтежа питања пронађе у оквиру постојеће доктрине.

         Сам списак питања показује да се највероватније реч о потенцијалним променама, које се никако не могу приписати католичком погледу на свет.

         Бискупи и верници изјашњаваће се о свом односу према разводу и абортусу, хомосексуалним браковима и могућности да такви парови усвајају децу, о „месту традиционалног брака као савезу између мушкарца и жене у савременом друштву”, као и о томе који су методи контроле наталитета најефикаснији.

         Међу питањима, које захтева толерантно друштво, у анкети нема тема као што су еутаназија и постављање жена за свештенике, што се објашњава тиме да је анкета посвећена теми породице (како је схвата савремено западно друштво).

         О томе, зашто је Ватикан организовао овакву анкету и какву то реформу спрема папа Франциско, за московски лист ВЗГЉАД говорила је магистар историје Олга ЧЕТВЕРИКОВА, стручњак за политику Ватикана, доцент катедре за историју и политику земаља Европе и Америке Московског државног института за међународне односе (МГИМО), аутор књиге „Издаја у Ватикану или папска Завера против хришћанства”.

Олга Четверикова

         ВЗГЉАД: Олга Николајевна, шта је суштинска карактеристика ове анкете?

         ЧЕТВЕРИКОВА: Христ је одредио учење Цркве, а на црквеном руководству је да га одржава у свој његовој чистоти. Ако друштво клизи у грех, онда је црква дужна да то каже и заустави. Овом анкетом они траже покриће за већ припремљене одлуке и желе да се сакрију се иза „воље верника“. Зато говоре: „Наш задатак је да одговарамо духу времена,  а управо анкете показују шта људи желе”. Претходне анкете показивале су да је већина католика за абортусе и разводе. Истовремено, и католици у Француској говоре да нису против хомосексуалних бракова, већ против тога да се мењају њихови `свети цивилни закони` и да уместо мушкарца и жене пише „супруг број један” и „супруг број два”. При том, нико неће да осуди сам хомосексуализам.

         ВЗГЉАД: Било је случајева кад су свештенике - који су у својим проповедима говорили против хомосексуализма и проглашавали га грехом - трпали у затвор...

         ЧЕТВЕРИКОВА: То је већ посезање на свето и неприкосновено право на саму толерантност. Сам тај принцип изнутра већ разједа и католичку цркву и формира свест католика. Јер, толерантност, како је тумаче у Европи, представља одсуство било какве апсолутне истине, одсуство догме. А читава хришћанска вере заснована је на догми. Принцип толерантности могућ је само ако хришћанство нестане.

         ВЗГЉАД: А сам Ватикан томе доприноси?

         ЧЕТВЕРИКОВА: У скривеној форми, на чисто језуитски начин, у току је свеобухватна и неприметна ревизија основа учења о моралу у Католичкој цркви. Претходно – током последњих 50 година - извршена ревизија догме, а у моралним постулатима остале су суштинске одредбе од којих Католичка црква никада не би одустала да је на трону остао папа Бенедикт XVI. Зато је и абдицирао. Његово време се завршило – почела је свеобухватна морална револуција и ревизија католичког погледа на свет. Ово се одавно припрема, али тек сада избија на површину – у томе је садржана револуционарност.

         То није револуција садржаја, већ метода. То је исто као и са теоријом завере: она више не постоји, јер је завера избила на површину. Док нису имали довољно утицаја, аутори ове револуције су се крили, а сада излазе на отворену сцену.

         Одатле потичу све ове ужасне и отворене ствари у име којих понекад чујемо: ма како је могуће, откуд проблем содомског греха, па он никада није ни постојао!

         Он је увек постојао, али је био унутра и скривен, а сада је наступило време у коме нам отворено говоре: готово, ми оснивамо нашу содомску антицркву. А онај ко не жели да јој се потчини нема права ни на постојање. Отуда и борба против хомофобије, и закони који се припремају на основу представа такозваних хомофоба.

         ВЗГЛЯД: Да ли је одустајање Бенедикта од папства и долазак новог папе било потребно управо због такве револуције?

         ЧЕТВЕРИКОВА: Папа Франциско припада језуитском реду. А мисија овог реда је да се католичко богословско учење прилагоди реалном животу. Првобитни разлог оснивања реда, у XVI веку, било је очување и јачање папске власти. У тадашњим условима тоталних промена свести у европском друштву, то је било могуће учинити само спољашњим прилагођавањем и чувањем католичке догме и вероучења. Мисија језуита била је контрола европских елита путем католичког погледа на свет о потребама тих истих елита.

         Најбитнија црта језуита била је, јесте и остаће прилагодљив и превртљив морал који им омогућује да тумаче Свете оце како им одговара, или се на овај или онај начин мире и слажу са било којом културом, религијом и системом вредности.

         Иза промена у богословској доктрини Римске цркве такође стоје језуити – на Првом Ватиканском концилу 1871. године они су утврдили догму о непогрешивости Папе, а на Другом Ватиканском концилу свету су показали да су дошли до екуменизма, признали да истина опстоји у свим религијама, да су Јевреји изабрани народ, изазвали корениту револуцију и тиме фактички прешли на ставове јудео-хришћанства.

         ВЗГЉАД: Други Ватикански концил требало је Римској цркви да обезбеди нову снагу...

         ЧЕТВЕРИКОВА: Али, после концила почела је криза – не Цркве као институције, већ хришћанског погледа на свет. Били су појачани секуларизација и отпадништво од цркве – они су мислили да ће им сви похрлити када се отворе према свету. Међутим, испоставило се: ако истина постоји свугде и у свакој религији - шта ће нам онда хришћанство. Овим је почела најозбиљнија ерозија морала код Европљана. А пошто су кључне карике које одређују систем вредности за западног човека институције као што су УНЕСКО и Савет Европе, засноване на принципима хуманизма који је на крају довео до оснивања институције људских права и, коначно – толерантности као религијске догме. И када се све подређује принципу толерантности који је неспојив са Божанском истином и на том принципу гради читав систем вредности западног човека - тада се хришћански поглед на свет ни на који начин у то не уклапа.

         Због тога се Католичка црква нашла у критичној ситуацији да сачува паству.

         Она се максимално прилагођавала и интегрисала у политички, економски и финансијски систем, али не и у морални. Због тога је Ватикан био изложен критици све до Бенедикта XVI – баш зато што је био против грехова као што су абортуси и содомски грех...

         (следи наставак)

         Превео Горан Шимпрага

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари