Новоросија је права руска земља, овде живе прави Руси

ТРАНСКРИПТ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА РУСКОГ ИНСТИТУТА ЗА СТРАТЕШКА ИСТРАЖИВАЊА „ДРУГА УКРАЈИНА”

• Тамара Семјоновна ГУЗЕНКОВА, заменик директора РИСИ: За пројекте као што су „Мотор Сич” и ХЕ Дњепрогес била је способна само јединствена и силна земља. Такви подухвати нису могли да буду изведени у време подељене словенске цивилизације. Такви подухвати нису потребни украјинским тајкунима какви су Коломојскиј и Порошенко, а нису потребни ни америчким марионетама Јацењуку и Тјагнибоку
• ГУЗЕНКОВА: Жао нам је што ова господа нису допала шака руског кијевског кнеза Свјатослава Игорјевича. Он би их – и за саму реч „Украјина” - послао на онај свет. Он је сваку идеја дељења јединствене Руси доживљавао као страшни злочин
• Протојереј СЕРГИЈ (ХАЉУТА), старешина Херсонске Свето-Владимирске цркве: Кнез Владимир је на овом месту крштен 27. априла 988. године, а 14. августа 988. били су крштени Кијевљани и тако је Кијевска Рус примила хришћанство. Место на ком се налазимо – зато и јесте извор и наш Витлејем. Наша Витлејемска пећина у коjој се одиграло рођење наше православне руске државе, нашег православног руског народа
• ГУЗЕНКОВА: Наши преци су у воде Дњепра ушли као Сиверци, Пољани, Древљани и Дреговићи, а из њих су изашли као јединствени – руски народ. Од тада се сви који живе у Пскову, Новгороду, Кијеву, Тмутаракану, Ростову и Галицији сматрају једним народом који исповеда исту веру и има исти језик – руски
• Раиса ТЕЉАТНИКОВА, председник руске заједнице Севастопоља: Русија не само да се није одрекла свог града какав је Севастопољ, није се одрекла ни својих грађана у Осетији и Абхазији. Међу нама није било панике јер смо знали да је са нама наша Отаџбина, да је са нама наш председник, дубоко поштовани Владимир Владимирович Путин!
• РИСИ: Боравак на Криму, у Севастопољу и Херсонесу међу члановима наше делегације пробудио је снажно осећање да смо на родној земљи. Осећај светости и осећај вере који даје наду у васпостављање наше Отаџбине у свој њеној пуноћи. Наду у окупљање свих њених синова и кћери незаконито отетих

         ЈАЧАЊЕ моћи Русије до крајности раздражује Запад. Пропаст Сакашвилија, пораз Вашингтона у Сирији и све што се догодило са Сноуденом нанели су болан ударац самољубљу светског естаблишмента.

         Реакција Запада била је брза, хистерична, конвулзивна и не баш добро прорачуната.

         „Запад је идеју откидања Украјине од Русије формулисао после победе у решавању сиријске кризе. Тада је гласноговорник западног естаблишмента, недељник Economist, објавио шта Запад мора супротставити јачању Русије на међународној арени. Први од три предложена корака било је извлачење Украјине из зоне руског утицаја. Зато је притисак ЕУ на Украјину драматично порастао управо након завршетка сиријске кризе“.

Недељник Експерт број 42        

         Наши прекоокеански партнери су у створеној ситуацији брзо и мајсторски организовали револуцију на Мајдану. У томе им је добро послужило богато искуство стечено организовањем револуција у Северној Африци.

         Владимир Владимирович РОГОВ, лидер Словенске гарде из Запарожја: Поређење онога што се дешава у Украјини са Сиријом и Либијом и оним што смо видели на Блиском Истоку – показује да се не ради просто о аналогијама, већ о истој технологији која је само пренета. Једино што уместо побуњене либијске провинције Бенгази видимо Галицију, а уместо Либијаца – Украјинце, односно Русе, што и није толико важно. Све ове технологије видео сам лично на делу. У јануару 2011. године био сам на одмору у Египту. Мој друг, Египћанин, поклонио ми је као сувенир један летак. Пошто је летак био на арапском – нисам ништа разумео, па ми је објаснио да су такви леци били дељени египатским бојовницима који су учествовали у преврату, излазили на улице и организовали масовне нереде.

         Ево како изгледа тај летак. Текст је на арапском, али добро се виде људска фигура и неке ствари.

         У пролеће 2013. године – пола године пре `евромајдана` - активисти наше организације, Словенске гарде, кренули су на курс „Школа младог лидера“. То је школа коју су – при непосредној подршци америчке амбасаде и Стејт департмента -  држале невладине организације као што су: USAID, Freedom house, NED, NDI, IRI. Дакле, организације које функционишу при Демократској и Републиканској партији САД и осталим званичним структурама из Северне Америке.

         Када су наши гардисти завршили обуку у том логору, отуда су ми донели овај летак. То је, заправо, инструкција на више страна. Да би гледаоци боље разумели, ево арапске и украјинске верзије па ко хоће - нека пронађе, ако успе, десет разлика међу њима. Не мислим на језичке разлике. Мени нешто говори да је оба радио исти дизајнер и да све потиче из истог центра.

         Али, када су почели активно револуционарно деловање у Украјини, наши опоненти, као ни у случају грузијске авантуре у августу 2008. године, изгледа нису били спремни на активно противдејство Русије, нити на раст руског отпора на Криму, на отпор читавог југоистока Украјине и по целој Русији.

         Зашто је Русија тако енергично одреаговала на западну агресију? Зашто Руси независну Украјину сматрају својом родном земљом?

         Одговор на ово питање нашле су делегација РИСИ и сниматељска екипа РИСИ ТВ које су недавно боравиле у Новоросији.

         Тамара Семјоновна ГУЗЕНКОВА, заменик директора РИСИ: Налазимо се у Харкову. Овај град је основан 1654. године. На месту и остацима некадашњег руског града Харкова.

         У време Совјетског Савеза Харков је био трећи по величини индустријски, научни и саобраћајни центар у СССР. Харков је био лидер у области изградње тенкова, трактора и турбина. Град је био највећи саобраћајни центар СССР.

         Темељи снажне привреда Харкова положени су још у Руској Империји која се потом развијала у Совјетском Савезу. Моћна машинска индустрија овог града оријентисана је на широку кооперацију у размерама читаве Русије и може да функционише само у условима јединствене и недељиве државе која решава глобалне задатке.

         Када је 1991. године прозападни посткомунистички совјетски естаблишмент уништио нашу земљу, Харков је задесила трагедија, а Запад је грејао руке на несрећи и деструкцији.

         Ала Фјодоровна ПОРТЈАТУЈ, директор компаније Бизнис Експерт из Харкова: Када су биле покидане те везе, без посла су остали колективи са више хиљада запослених јер су радили по поруџбинама из читавог Совјетског Савеза. То исто се догодило и научним институтима са по пет-шест хиљада сарадника.  

         Управо тих `90-тих кренули су и програми које су финансирали господин Сорош и разни фондови. Тада су се велики стручњаци – доктори наука и магистри, као и генерација младих научника – нашли у безизлазној позицији јер нису имали ни за хлеб да прехране децу.

         Сама потичем из научне средине. Радила сам у пољопривредном инстутуту и живела сам у граду сателиту Харковског физичко-техничког института. Тај град имао је 20 хиљада становника који су сервисирали његову инфраструктуру.

         Тада су људи морали да стоје у редовима за хлеб, а било је и оних који су у њима умирали. Познавала сам људе који су умрли у реду за хлеб. Да би преживели, многи сарадници Харковског физичко-техничког института, пристали су да примају плату из Сорошевог фонда и да тако реше своје животне проблеме.

         У Харкову данас нормално раде само предузећа која су оријентисана на Русију и земље Царинске уније.

         ПОРТЈАТУЈ: Да, добро и пуним капацитетом раде само предузећа која су оријентисана на руско тржиште и тржишта постсовјетског простора. Она имају пун циклус производње и сталне поруџбине. То су предузећа Турбоатом и Харковска фабрика лежајева.

         Сами становници Харкова, са којима смо разговарали, исправно оцењују насталу ситуацију.

         Питање: Шта мислите о индустријским везама Донбаса, Луганска, Харкова, на кога су оне више усмерене?

         Одговор: Мислим да су више оријентисане на Русију и мислим да ће се тешко престројити. Чини ми се да је корисније бити са Русијом. Шеме су већ успостављене, тако да нема смисла мењати их.

         Питање: Какав је ваш однос према Русији?

         Одговор: Позитиван, мој отац је пореклом са Урала, из Чељабинске области, из града Минјар.

         Питање: Да ли су по вама важније економске везе са Русијом или Европом?

         Одговор: Наравно са Русијом. Потичем са Крима и желео бих да се Крим припоји Русији.

         После Харкова били смо у Луганску, помолили смо се у руским православним храмовима. Посетили смо музеј посвећен предивном руском грађанину, официру, лекару и творцу највећег речника руског језика - Владимиру Ивановичу Даљу.

         ГУЗЕНКОВА: Овде у Луганску родио се творац великог речника руског језика Владимир Даљ. Тај речник заувек ће остати мерило великог руског језика. Владимир Даљ је у Луганску проживео само своје прве три године и седам месеци, али се читав свој живот потписивао као „козак лугански”.

         Луганск је основан указом Катарине II 14. новембра 1795. године. Она је наредила да се у јужним деловима Империје изгради ливница, која је 1797. године добила име Лугански завод. То је била епоха ране руске индустријализације.

         ГУЗЕНКОВА: Луганск је статус града званично добио указом Импаратора Александра II у септембру 1882. године. Али, луганска Ливница је још 1812. године, у време рата против Наполеона, била права ковачница руског оружја. У њој је произведен највећи део муниције и артиљеријског оружја руске армије која је водила битке против европских окупатора.

         У Луганску, исто као и у Харкову, нисмо се осећали као у иностранству. Ово је права руска земља. Овде живе прави Руси.

         Питање: Кажите нам неколико речи о Русији. Какав је ваш однос према њој?

         Одговор: Према Русији? Па, Русија је наша Отаџбина! Шта да вам кажем у овом тренутку?! Ми само један народ!

         Питање: Да ли у догађајима у Украјини учествује спољашњи фактор?

         Одговор: Спољни? Мислим да сваки разумни човек схвата да ако на Мајдан долази заменик америчког државног секретара и говоре амбасадори страних држава – како се може говорити да нема мешања. Да ли неко може да замисли да министар иностраних послова Лавров оде у Велику Британију и тамо подржи оне који митингују? То је, по мом мишљењу, потпуни нонсенс. А у нашој земљи сматрају да је то исправно и добро!

 

         Од Луганска до Доњецка пролазили смо Чернозјомом, поред рудника угља и вештачких брда направљених од јаловине и шљаке. Управо индустрија југоистока даје до 60 одсто БДП „незалежне” (независне) Украјине.

         Харков, Доњецк, Луганск, Запорожје и Дњепропетровск фактички пуне државни буџет. Али, највећи део тих средстава Кијев прерасподељује у корист западних области Малорусије, што доводи до пљачке и осиромашивања руског југоистока.

         „Тернопољска област зарађује 244 милиона гривни, а дотације из државног буџета су два и по пута веће и износе 630 милиона гривни. Ивано-Франковска област зарађује 342 милиона гривни, а више од 766 милиона гривни добија на име државних дотација. Лавовска област троши готово пола милијарде гривни више од својих могућности. Насупрот томе, Доњецка област зарађује 4 милијарде и 679 милиона гривни, док држава овој области усмерава 1 милијарду и 235 милиона гривни”.

Из научног текста Тамаре Гузенкове

„На политичком пољу Украјине тренутно влада утученост”

         У касно поподне трећег дана пута, наша делегација је допутовала у Доњецк – центар Донбаса.

         ГУЗЕНКОВА: Доњецк је био основан 1869. године у време индустријске револуције коју је преживљавала Руска Импарија. Доњецк је одмах постао велики индустријски центар Русије.Већ 1889. године – само две деценије након оснивања града – Доњецк је добио фабрике у области машиноградње, ливнице, као и радионицу за ремонт рударске опреме. У јеку Првог светског рата, 1916. године, град добија и две хемијске фабрике – коксару и прву азотару у Русији. И то у ратним годинама.

         Доњецк је већ тада био моћни економски центар наше земље.

         Доњецк је био моћан индустријски центар и Руске Империје и Совјетског Савеза. Упркос томе што су прошле 23 године од момента када је наша земља била уништена и руски народ незаконито подељен – његови становници и даље себе сматрају делом јединствене земље.

         Питање: Какав је ваш однос према Русији?

         Одговор: Све у свему, позитиван. Као према својој сабраћи. То је она земља са којом треба да будемо заједно. То је део наше историје, зато имам потпуно позитиван однос.

         Питање: А економске везе? Треба ли да регион буде више са Западом или са Русијом?

         Одговор: Ја бих више желела да имамо везе са Русијом.

         Питање: Да ли су догађаји на Мајдану унутрашња ствар или плод озбиљног страног мешања?

         Одговор: Чини ми се ру радило о уплитању Запада.

         Питање: Какав однос ви и ваша породица имате према Русији?

         Одговор: У принципу добар и неутралан.

         Питање: Да ли регион Донбаса више тежи Истоку или Западу? Према Русији или Западној Европи?

         Одговор: Чини ми се, више према Русији, али западни део Украјине генерално тежи Европској унији.

         Питање: Какав је ваш однос према догађајима у Кијеву?

         Одговор: Не свиђа ми се што се све уништава и што се људи међусобно убијају. То је страшно! То не треба да буде, то је оно што је најгоре.

         Питање: Постоји ли, по вама, страно мешање и распаљивање ситуације?

         Одговор: Изгледа да постоји и то са стране ЕУ.

         Пут од Доњецка према Запарожју поново је окружене пирамидама јаловине и Чернозјомом. То је исти онај Чернозјом који је током Првог и Другог светског рата излуђивао политичаре и индустријалце у Немачкој. У свом покушају да отму Чернозјом, Немци су се одлучили да створе Украјину као неку псеудонезависну државу, с циљем да је потчине својој политици.

         Ево шта је у марту 1918. године, након што је Украјину заузела армија императора Вилхелма, писао начелник штаба немачког источног фронта генерал Хофман.

         „Плашим се само да Украјина, која је створена великом муком, поново не оде до ђавола”.

Начелник штаба источног фронта

генерал М. Хофман

         У Зпаорожју, некадашњој Александровској тврђави, наша делегација је посетила фабрику „Мотор Сич” која производи највећи део мотора за борбене и цивилне хеликоптере Русије.

         ГУЗЕНКОВА: Запарошко предузеће „Мотор Сич” било је главни произвођач хеликоптерских мотора у СССР, а и данас је за Русију. За Ми-28, Ми-26 и К-52 јер се целокупна снага хеликоптерских јединица руске армије заснива на производима фабрике која се налази у овде Запарожју.

         Руске поруџбине обезбеђују 20 хиљада радних места становницима Запарожја и хране најмање 80 хиљада људи, укључујући и рођаке радника и инжењера фабрике.

         Док је постојала јединствена држава, „Мотор Сич” је производио и моторе за чувене „Руслане” и за „Мрију”, највећи авион на свету који је био саставни део пројекта Енергија-Буран. Овај пројекат уништио је Горбачов, као и читаву земљу, њену армију, привреду и јединствени народ. Тај народ је својевремено успео да створи и такво техничко чудо као што је Хидроцентрала на Дњепру - Дњепрогес.

         ГУЗЕНКОВА: Дњепрогес је симбол епохе индустријализације `20. и `30-тих година ХХ века. Први агрегат пуштен је у рад 1932. године, а пред почетак Другог светског рата је већ радио пуним капацитетом. Читава земља је градила Дњепрогес, без којег није било могуће достићи ниво индустријског развоја који је остварила Украјина. Само је јака и моћна држава могла да реализује такве пројекте. А живот је показао да су наша земља, као и православна цивилизација у целини, без таквих пројеката могле остати без будућности.

         За такве пројекте као што су „Мотор Сич” и Дњепрогес била је способна само јединствена и силна земља. Такви подухвати нису били потребни нити су могли да буду изведени у време подељене словенске цивилизације. Такви подухвати нису потребни тајкунима какви су Коломојскиј и Порошенко, а нису потребни ни америчким марионетама Јацењуку и Тјагнибоку.

         Жао нам је што ова господа нису допала шака руског кијевског кнеза Свјатослава Игорјевича. Он би их – и за саму реч „Украјина” - послао на онај свет. Он је сваку идеја дељења јединствене Руси доживљавао као страшни злочин. То су добро научили Древљани, дој је Хазарски каганат, који се мешао у руске послове – као што то данас чини Запад – руски кнез Свјатослав једноставно уништио.

         ГУЗЕНКОВА: Налазимо се поред споменика кнезу Свјатославу. Недалеко одавде, поред дњепарских брзака, од руке печенешког хана Курија погинуо је руски кијевски велики кнез Свјатослав Игорјевич. Кнез Свјатослав био је прави страх и трепет непријатеља руске земље. Он је уништио Хазарски каганат који је вршио сталне налете на кијевску земљу и бавио се трговином робовима. Он се свим силама борио за јачање јединства Руси. Кнез Свјатослав био је син велике кијевске кнегиње Олге и отац Светог кнеза Владимира који је крстио Свету Рус.

         Ево, пут нашу делегацију води у свету земљу Тавриду – Крим. Овде смо видели сведочанство правог руског отпора. Читаво полуострво је облепљено плакатима „Стоп Мајдану”. У Севастопољу се у ваздуху осећа повратак кући.

         Руси у нашем граду чине 75 одсто житеља. У души и у мислима смо били, јесмо и остаћемо са Русијом, зато што је Севастопољ од давнина прва линија одбране Русије. Те корене не може нико да ишчупа. Ти ће корени и даље остати у души људи и у историји. Зато је Севастопољ био, јесте и биће увек за Русију.

         Питање: Да ли се за Севастопољ може рећи да је то руски град?

         Одговор: Несумњиво! Одузети Севастопољ Русији – то је као да су две сестре, Русија и Украјина, профућкале своје руско наслеђе. Не знам да ли разумете, али узети Севастопољ и прецртати сву руску историју – то није само дрскост, то је крајње нечасно.

         Питање: Како видите, с обзиром на најновије догађаје, будућност Украјине и њен однос са Русијом?

         Одговор: Искрено говорећи, желим да се нађемо у Русији. Желимо да нам Русија буде поуздан пријатељ, помоћник и заштитник. Страшно је и помислити да си у несрећи сам, а да она тек почиње. Наравно, сви желе да то избегну.

         Крим је, нема сумње, светиња наш народ. Управо је овде зачета наша руска православна цивилизација.

         Протојереј СЕРГИЈ (ХАЉУТА), старешина Херсонске Свето-Владимирске цркве: Налазимо се у храму Рођења Пресвете Богородице. Међу зидовима древног храма, управо оног храма, у који је, по предању, ушао свети равноапостолни кнез Владимир, како је то описао преподобни Нестор Летописац.

         Тај храм се налазио на пијачном тргу где су Херсонци трговали. Ушао је у њега и примио тајне светог крштења, тајне миропомазања.

         Овде је настала Рус, овде се налази крстионица у којој је крштен не само кнез Владимир већ и читава Рус.

         Кнез Владимир је на овом месту крштен 27. априла 988. године, а 14. августа 988. били су крштени Кијевљани и тако је Кијевска Рус примила хришћанство.

         Често се говори да је Кнежев поступак био политички мотивисан. За Кнеза су то биле државност и вера која би објединила нашу државу.

         Желим да истакнем да одавде није отишао онај 25-годишњи паганин који је дошао под зидине Корсуња и девет месеци опседао овај славни град, већ човек кога су после назвали Владимир Красное Солнишко. Отишао је човек који је доживео унутрашњу промену и у унутар себе, управо у Херсонесу, у Корсуњу, спознао Бога.  

         Када су Кијевљани видели свог кнеза и промене у њему, примили су Веру Христову као Отаџбинску веру, као спасоносну веру.

         Место на ком се налазимо – зато и јесте извор и наш Витлејем. Наша Витлејемска пећина у коjој се одиграло рођење наше православне руске државе, нашег православног руског народа.

         Отац Сергиј поклонио нам је књигу Олге Коваљик „Храм светих мученика епископа херсонских”. У њој се налази и проповед архиепископа Херсонског и Таврическог Инокентија коју је он изговорио током кримске ратне кампање када су западни агресори напали нашу земљу.

         „Има ли још неко ко не зна да је једна од најскривенијих жеља наших непријатеља да на било који начин откину ову земљу од Русије? То би био, како сами признају, њихов највећи успех против нас. А ми... као да нашим непријатељима не говоримо оно што бисмо морали: заносећи се да ћете добити острво Таврическо, ви правите неопростиво грубу грешку. Нећете, то од давнина припада нашем роду; то смо наследили од Светог Владимира, у овим светим водама смо крштени, овде је почетак наше свете историје”.

Архиеписком Херсонски и Таврически Инокентиј        

(25. јула 1854. године)        

         Да, наша историја је настала управо овде. Историја јединственог народа. Овде, у Херсонес, дошао је кнез освајач, а у Кијев се вратио – Владимир Красно Солнишко. Крститељ Руси. Творац руске културе, руске менталности, државности и јединственог руског народа.

         ГУЗЕНКОВА: Наши преци су у воде Дњепра ушли као Сиверци, Пољани, Древљани и Дреговићи, а из њих су изашли као јединствени – руски народ. Од тада се сви који живе у Пскову, Новгороду, Кијеву, Тмутаракану, Ростову и Галицији сматрају једним народом који исповеда исту веру и има исти језик – руски.

         Има симболике у томе што је Русија у време највеће славе – у епохи Катарине Велике и кнеза Потемкина Таврическог и нарочито уз учешће светог и праведног адмирала Фјодора Фјодоровича Ушакова – поново задобила Крим. Одавде су запловили руски бордови, овде је настала, без обзира на све интриге непријатеља, Црноморска ратна флота.

         Инсерт из филма:

         Руска Црноморска ратна флота добила је свој дом у Севастопољу и Херсонесу у којем је крштен Свети Владимир. Одавде се таласима Црног и Средоземног мора проносио смисао руске цивилизације. Само захваљујући флоти, Русија је била у стању да у пуној мери помогне да се тешког османског ропства ослободе и стекну независност Грузини, Грци, Јермени, Бугари и Срби.

         И у наше време Црноморска флота спречава наше вечне непријатеље у њиховој сталној борби усмереној на сејање контролисаног хаоса по читавом свету.

         Сергеј Павлович ГОРБАЧОВ, капетан бојног брода и магистар политичких наука: Ситуација на Блиском Истоку и у Сирији има сличности са кризом 1860-1861 године, само што је тада Сирија имала друге границе. Тадашња криза била је локализована и рашена захваљујући што се у Медитерану налазила група наших ратних бродова који су „демонстрирали заставу” и помагали да се тамошњи крвави конфликти гасе. Наша флота и данас тамо решава одређене задатке. Њено присуство, с једне стране, јача веру и наду сиријског руководства да Сирија има савезника и поузданог партнера, а са друге – решавају се задаци које је одувек решавала управо флота. Говорим о држању оперативног режима унутар групације бродова и о омогућавању нормалне и безбедне цивилне пловидбе у том рејону. Значи, наша флота је тамо, што би се рекло, „на црти”. Да је тамо нема, многа питања би се решавала на проблематичан начин или се уопште не би ни решавала. Захваљујући присуству наше флоте, тамо нема хуманитарне катастрофе, бар не много већих размера.

         Боравак на Криму, у Севастопољу и Херсонесу међу члановима наше делегације пробудио је снажно осећање да смо на родној земљи. Осећај светости и осећај вере који даје наду у васпостављање наше Отаџбине у свој њеној пуноћи. Наду у окупљање свих њених синова и кћери незаконито отетих.

         Протојереј СЕРГИЈ: Нема сумње да је Христова вера објединила Свету Рус. Кијевска Рус је постала снажна православна држава, хришћанска држава. Кнез Владимир није се овде само крстио. Овде се и оженио сестром императора Василија, царицом Аном. Овде се Рус венчала са Византијском империјом. Одавде није отишао само кнез, одавде је отишао наследник Византије. Одавде је отишао цар Владимир. Да поновим: на месту на коме стојимо – Рус се венчала са Византијом. Ми смо наследници Византије. Москва је трећи Рим, а четвртог неће бити. Управо на овом месту је успостављена та оса, било је то 27. априла 988. године.

         Руси у Севастопољу – током свих 24 године одвојености од Отаџбине – никада нису престали да је воле, да у њу верују и да своје наде полажу у њу.

         Раиса Фјодоровна ТЕЉАТНИКОВА, председник руске заједнице Севастопоља: Сада сви некако провоцирају Русију и говоре: Русија ћути, Русија ћути. Русија никада не ћути. А кад каже, онда тако и тако и буде. Ми смо се овде у то током последње деценије на несумњив начин уверили. Русија не само да се није одрекла свог града какав је Севастопољ, није се одрекла ни својих грађана у Осетији и Абхазији. Ми смо то поздравили и били веома поносни што је Русија тада заштитила своје грађане. Међу нама није било панике јер смо знали да је са нама наша Отаџбина, да је са нама наш председник, дубоко поштовани Владимир Владимирович Путин!

         Ми смо за њега гласали, ми смо били грађани Русије, овде је Црноморска флота. Ми не само да поштујемо Путина, већ му и до краја верујемо и зато се не бојимо.

         Наша делегација, делегација РИСИ, пропутовала је Новоросијом 2200 километара. Снимили смо десетине интервјуа – у Харкову и Доњецку, у Луганску и Запорожју. На жалост, нисмо могли да све те разговоре уврстимо у овај филм јер су нас саговорници замолили да то не чинимо због репресија против проруски расположених људи. Они се плаше за своје каријере, за здравље својих породица и ближњих и за своје животе.

         Обрада: www.fakti.org

         Превео: Горан ШИМПРАГА      

         Линк оригинала: http://www.youtube.com/watch?v=2RUnksClUX8