Могуће је да ће Америка и Индија заједно рушити кинески Пут свиле

У ЊУ ДЕЛХИЈУ МНОГИ СТРАХУЈУ ДА КИНА ЊИХОВУ ЗЕМЉУ ЕКОНОМСКИ ОПКОЉАВА

  • И САД и Индија су заинтересоване да се кинеска привреда успори. Њу Делхи не верује у то да кинески модел интеграција у Евроазији одговара интересима других држава и народа, а не само интересима Кине. У пројекту „Један појас — један пут” они виде покушај Кине да створи зону утицаја на огромном евроазијском континенту која ће учврстити њено лидерство, што Индији никако не одговара
  • Експерт РИСИ Владимир СВЕДЕНЦЕВ: „За деценију Индија ће имати већи број становника од Кине. То је један од знакова да ће Кина кроз неко време бити конкурент Индији. Ако се изврши даља пројекција темпа раста, ако се све не заврши неком новом кризом, ако се сада САД плаше повећања глобалне моћи Кине, кроз неко време и Кина ће се плашити глобалне конкуренције Индије, свог суседа”
  • Данас Запад више верује Индији него Кини, јер је она прихватила модел западне демократије. САД и земље југоисточне Азије раде све како би укључиле Индију у пројекте обуздавања Кине и део индијске елите је спреман да учествује у томе

          КИНА и Индија, две најмногољудније нације, са највећим економским растом у свету, вековима су водиле борбу за утицај у Азији. Само у прошлом веку водиле су три рата. Данас су своје супарништво преместиле у другу арену — економску. Један камен спотицања у односима између две земље је кинески пројекат „Један појас — један пут”.

          Одсуство индијског премијера Нарендре Модија на међународном форуму „Један појас — један пут” који је организовала Кина 14. и 15. маја у Пекингу показује пораст напетости у односима између два гиганта — Кине и Индије — и спремност Њу Делхија да постави изазов лидерској позицији Кине у Евроазији.

          Формални разлог за недолазак званичне делегације, осим групе научника, и припадника специјалних служби, био је то што ће део „Пута свиле” пролазити кроз индијску територију Аксајчин коју је Кина окупирала 1962. године, као и кроз део Кашмира, регион Гилгит-Балтистан, који контролише Пакистан, а Индија га сматра својим.

          Треба одмах рећи да Кина никад неће вратити ту територију Индији, јер би тиме престала да се граничи са Пакистаном и изгубила излаз ка пакистанској луци Гвадар.

          Сама Индија, због Хималаја, практично је одсечена од копнених коридора кинеског „Пута свиле”, али с обзиром на то да има приступ тржиштима Европе и других региона света морским путем — није заинтересована за овај пројекат. Напротив, врло је забринута јер ће Кина добити додатне могућности за економску експанзију.

          „Индија се не меша у интересе Кине. Они говоре о Индијском океану. Када су Кинези купили Гвадар, то их је, наравно, јако забринуло, јер они сматрају зону Индијског океана зоном својих интереса. А ту долазе кинеске инвестиције. У Пакистану, који они називају терористичком државом, појављују се кинеске инвестиције. Са друге стране, Кина много улаже у Шри Ланку, што такође изазива незадовољство Индије. Њу Делхи се суочава са конкуренцијом Кине и на територији једног броја афричких држава. Она сматра Африку коју запљускује Индијски океан зоном својих интереса. Тамо се појављују кинеске компаније. То изазива незадовољство Индије”, сматра Владимир Сведенцев, експерт Руског института за стратешка истраживања РИСИ.

          Индија не верује у то да кинески модел интеграција у Евроазији одговара интересима других држава и народа, а не само интересима Кине. У пројекту „Један појас — један пут” они виде покушај Кине да створи зону утицаја на огромном евроазијском континенту која ће учврстити њено лидерство, што Индији никако не одговара.

          „Један индијски експерт је рекао: ’Кина нас окружује‘. Тј, на северу је сама Кина, затим постоји јак утицај Кине у Непалу, затим Шри Ланка, Мјанмар… То се засад не може назвати блокадом, али су свуда кинеске инвестиције које не дозвољавају индијским инвеститорима да се осећају слободно у тој зони, у којој су се увек тако осећали. То са једне стране изазива љубомору, а са другe забринутост, јер индијске власти схватају да ће ресурси унутрашњег развоја земље достићи врхунац и мораће да се изађе напоље, посебно у условима светске економије. А напољу ће све бити заузето кинеским инвестицијама. Управо то изазива забринутост, јер ће пољана коју су они сматрали својом други заузети”.

          Индија, као и Кина, производи све врсте робе којом може да представља конкуренцију суседу и одавно је интегрисана у светско тржиште. Она је засад неколико пута мања од кинеске, али је полако пристиже.

Владимир Сведенцев

          Последње две године индијска економија се развија брже од кинеске и индијско руководство има чиме да се поноси, чиме се и хвали на свим форумима. Предвиђа се да ће раст индијске економије ове године бити 7,5 одсто, а Кине 6,5 одсто. Пројекције показују да ће индијска економија само расти, док ће кинеска падати, између осталог и због повећања цене радне снаге, кредитног оптерећења привреде. Очекује се да Њу Делхи постане локомотива светске привреде.

          „За деценију Индија ће имати већи број становника од Кине. То је један од знакова да ће Кина кроз неко време бити конкурент Индији. Ако се изврши даља пројекција темпа раста, ако се све не заврши неком новом кризом, ако се сада САД плаше повећања глобалне моћи Кине, кроз неко време и Кина ће се плашити глобалне конкуренције Индије, свог суседа”, предвиђа руски експерт.

          Данас Запад више верује Индији него Кини, јер је она прихватила модел западне демократије. САД и земље југоисточне Азије раде све како би укључиле Индију у пројекте обуздавања Кине и део индијске елите је спреман да учествује у томе.

          „Американци се ретко директно мешају, постоје њихови савезници у региону, од којих је један Јапан. Ту постоји економска сарадња између Индије и Јапана, постоји много пројеката. Успех тих пројеката може скренути пажњу других држава на њихове заједничке пројекте”, сматра Сведенцев.

          И САД и Индија су заинтересоване да се кинеска привреда успори. Пројекат „Један појас — један пут” није у интересу ниједне од њих, и врло је могуће да ће урадити све како би успориле напредовање кинеског пројекта.

          У Кашмиру нису ретка звецкања оружја. Прошлог октобра су се чуле и претње да ће доћи до употребе нуклеарног оружја у конфликту Индије и Пакистана. У сваком случају, тешко је веровати да ће Вашингтон седети скрштених руку и чекати да их Пекинг скине са лидерске позиције светске суперсиле.

          ( https://riss.ru/smi/40919/ - Спутњик)

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

misko's picture
misko 07:31 18.05.2017.

  • +19
Voting is closed.

Indija je još daleko iza kine, i tako će biti još dugo vremena. U pitasnju je više kulturološki fenomen nego ekonomski ili politički model. Indija i kina su VEOMA različite kulture koje imaju i VEOMA različite prioritete i shvatanja sveta i TO je pre svega razlog njihovih nesporazuma. Indijski kulturni i društveni FENOMEN na podjednako efikasan način sprečava vojnu ekspanziju kao i kineski populacioni i filozofski fenimen. Te dve ogromne zemlje još DUGO vremene neće moći da promene tu ESENCIJU svog postojanja.Realno šta god amerikanci uradili oni neće moći da gurnu indiju i kinu u medjusobni rat jer nijedna od te dve države nemože da vodi osvajačke ratove na velikoj skali a za rat izmedju njih je potrebna VELIKA skala. Takodje ekonmsko suparništvo će se apsolutno završiti u FUZIJI TRI ekonomijek Kina, Indija , i Rusija apsolutno MORAJU i potpuno su upućeni na tu FUZIJU.Amerika nema šta da traži u stvari tu i jedini problem te fuzije, su tri velike muslimanske države.Od stava indonezije , irana i pakistana će zavisiti brzina te fuzije, ali upravo se tu i vidi da indija i kina rade ZAJEDNO, jer nikakv uticaj na pakistan indija ne može da ostvari a da pri tome ne gurne pakistan ponovo u zagrljaj radosnih američkih predatora, a to indiji nikako ne odgovara jer su imali sa pakistanom već previše problema do sada. Kina je potencijalno sposobna da pacifikuje pakistan i da ga polako uvuče u sferu evroazijske unije čak i pod uslovom da je u toj priči indija, koju u pakistanu zaista mrze i doživljavaju kao opasnu pretnju(to važi i za indiju u odnosu na paklistan) U svakom slučaju ako kina bude u stanju da skine pakistan sa grbače indiji i istovremeno uveri pakistan da je dovoljno jak garant njihovih interesa u odnosu na indiju to će biti zaista velika pobeda u regionalnom smislu i ogroman doprinos miru u tom regionu.Čini mi se da kina upravo to radi i tvrditi da je indija protiv kine u takvom scenariju je prilično kratkovido.Iran takodje počinje da shvata da rusko kinesko zaledje i poboljšanje odnosa sa pakistanom predstavljaju dobru opciju za njih tako da ostaje s samo indonezija koja je ovoga trenutka pod priličnim pritiskom sa zapada i bez trenutnog prilaza od strane kine ili rusije i upravo u slučaju indonezije leži šansa indijskog uticaja i dublje saradnje.Vrlo je zanimljivo gledati zajednički napor indije kine i rusije u celom tom regionu ali on je očigledan, samo malo treba pažljivije razmisliti, jer realno nijedan od tih država se više ne bori za teritorije ili tržišta, te države se bore za kulturni uticaj i mogućnost kulturnog religijskog i populacionog mešanja, koje omogućuje TEHNOLOŠKU i direktnu VOJNU saradnju što sada nije slučaj ni pod razno.

Драган Ђорђевић's picture
Драган Ђорђевић 13:33 18.05.2017.

  • +15
Voting is closed.

"nijedan od tih država se više ne bori za teritorije ili tržišta, te države se bore za kulturni uticaj i mogućnost kulturnog religijskog i populacionog mešanja, koje omogućuje TEHNOLOŠKU i direktnu VOJNU saradnju što sada nije slučaj ni pod razno"
Слажем се са свиме осим са цитираним закључком. Кина се баш бори првенствено за тржишта. Као што сте и сами рекли ускоро ће и Индија. То је рационални, економски разлог за сукоб. Постоји и религијски. Међу кинезима је велики број будиста а будизам је настао у крилу хиндуизма. Постоји вишевековни сукоб ове две земље и две старе џивилизације и он се показује очигледно у случају Непала где је првенствено религиозне природе. Друго, Кина мора да се убрзано наоружава пре свега због САД. Војна моћ Кине плаши Индију. Ово су тешки проблеми и питање је да ли ће Русија успети да наведе на сарадњу Кину и Индију насупрот САД-у које теже да их заваде. Лако се може десити да Индија опредељујући се за сарадњу са САД насупрот Кини направи погрешан избор. Индија је, наравно, тога свесна и зато оствља канале сарадње са Кином и Русијом. Индија чека исход и зато ће овакво , неодређено стање потрајати а Индија ће се грчевито борити да војно не заостане много за Кином.

Zare2's picture
Zare2 08:18 18.05.2017.

  • +30
Voting is closed.

Kini odgovara globalizam koji je poguban za ceo svet,osim za njih..

draganz's picture
draganz 08:35 18.05.2017.

  • +22
Voting is closed.

Tako je.

Драган Ђорђевић's picture
Драган Ђорђевић 13:47 18.05.2017.

  • +19
Voting is closed.

Германи, и немци и англосаксонци нерадо улазе у неку пословну сарадњу ако претходно нису стекли повољније услове за себе. Било војном претњом било митом. Тако су навикли. Кинези, за сада, барем не прете војно свуда по свету као американци. А што кинези имају предност на основу своје јако јефтине и вредне радне снаге и добро организоване државе, то нико не може да им узме за зло.

Додај коментар