Мисија Горбачова била је да уништи КПСС, а мисија Бергоља је да уништи – хришћанство
РАЗГОВОР СА ОЛГОМ ЧЕТВЕРИКОВОМ, АУТОРОМ КЊИГЕ „ИЗДАЈА У ВАТИКАНУ ИЛИ ПАПСКА ЗАВЕРА ПРОТИВ ХРИШЋАНСТВА” (КРАЈ)
- Неће уништавати Католичку Цркву као институцију – она ће бити сачувана, јер је потребна као идеолошка институција да доказује неопходност постојања светске владе и као један од водећих центара за стварање јединствене светске религије са папом на челу као кључном фигуром. Уништиће цркву као заједницу верника у Христу
- Долазак језуите за папу означава да управљање Католичком црквом непосредно прелази у руке њених редова (поред језуита – ту су Малтешки ред и Опус Деи) који су као мрежне структуре добро интегрисани у светску елиту – њихови припадници су чланови масонских ложа и транснационалних савета и структура
- Ватиканска банка је углавном радила за италијанску мафију. А сада се транснационалне мафије боре са националним, покушавајући да их преузму. Може се рећи да је та банка испунила своју мисију и да може да буде затворена
- Папа Бенедикт био је веома добро инкорпориран у систем светске владе и тиме доказивао саму неопходност постојања светске религије и владе, али је његов однос према систему вредности био сметња да остане на челу Католичке цркве
- Антихрист ће наступити у улози помиритеља (и доћи ће из пале цркве, како говори наша традиција). Зато је сада, у свом овом хаосу, потребно да се од Франциска створи лик римског папе помиритеља, сакралне фигуре која оличава религијског вођу човечанства. Потребан је папа за све – богате и сиромашне, хришћане и муслимане, вернике и грешнике
- Садашња мисија Ватикана је максимално омекшавање хришћанског система вредности, а папа Франциско обавља завршну фазу тог посла. Они нам неће отворено саоштити шта су им циљеви, јер могу да добију по глави, али зато прилазе с леђа. А ми сами никада нисмо знали да се боримо са унутрашњим непријатељем
Олга Четверикова
ВЗГЉАД: Папа Бенедикт XVI није био противник глобализације...
ОЛГА ЧЕТВЕРИКОВА: Иако је Бенедикт био веома добро инкорпориран у систем светске владе и тиме доказивао саму неопходност постојања светске религије и владе, његов однос према систему вредности био је сметња да остане на челу Католичке цркве.
Глобализатори су последњих неколико година заузели курс на тоталну реализацију принципа толерантности, то јест на уклањање „заосталих моралних норми”. Сада тврде да су содомски бракови – цвеће, а затим ће уследити дефинисање родног разумевања човека као бесполног бића и медицински експерименти са вештачком оплодњом у којој дете има три родитеља. Зато им је било неопходно да, у складу са овим, редефинишу и католичке принципе.
Управо зато, папа је постао представник реда који се специјализовао баш за „прилагођавања”.
ВЗГЛЯД: Када је биран, многи су за Франциска говорили да је конзервативац и да има традиционални поглед на брак и породицу...
ЧЕТВЕРИКОВА: Акценат је стављен на то да је папа представник сиромашне цркве који се приближио народу. Као и наш Горбачов. Међутим, ако је мисија Горбачова била да уништи своју партију, онда је мисија Бергоља да под фирмом реформе ликвидира само хришћанство. Не католичку Цркву као институцију – она ће бити сачувана, јер је потребна као идеолошка институција да доказује неопходност постојања светске владе и као један од водећих центара за стварање јединствене светске религије са папом на челу као кључном фигуром – већ цркву као заједницу верника у Христу.
Систем вредности и догми као и учење о цркви и спасењу одавно су у Римској цркви омекшани. Етика је оно што је последње остало.
Постојање строгог поимања греха ипак није омогућавало да савремени толерантни систем вредности буде признат. Сада и то треба омекшати, па се у том правцу чиње „револуционарни кораци”.
Само неколико дана пре него што је Бенедикт абдицирао, шеф папског Савета за питања породице монсињор Вићенцо Паља изјавио је да Ватикан подржава француске католике који се боре против хомосексуланих бракова, али и да је неопходно признати да постоје разне породичне форме и да је категорички потребно иступати против прогона и дискриминације тих форми.
О чему се овде ради?
Монсињор није говорио о политичкој или правној дискриминацији, већ о моралној, рекавши да не треба осуђивати такве „бракове”.
Припреме су почеле још 2008. године када је Ватикан подржао документ који је усвојила Организација уједињених нација о борби против прогона хомосексуалаца и њиховом праву на породицу. Истина, Ватикан се тада оградио и рекао да се то не уклапа у међународно право и да са тим нешто треба урадити, тако да је остало нејасно шта се имало у виду: неопходност да се мења право или позив да се хомосексулаци другачије назову.
ВЗГЉАД: После Бенедиктове оставке појавиле су се информације да му је претходно био поднет извештај о деловању „геј лобија” у Ватикану.
ЧЕТВЕРИКОВА: Када се сазнало за извештај папи Бенедикту, њега су овако представили: скупљени су компромитујући материјали против хомосексуалаца, са којима папа ништа не чини, треба га натерати да одреагује. После се испоставило да је сам извештај дело хомосексуалног лобија који је тиме показао самом папи да све држи под контролом чиме су га довели пред свршен чин, рекавши: признај нашу снагу или иди. А нови папа Франциско, говорећи летос на једној конференцији, признао је да у курији функционише геј-лоби. Међутим, он га није осудио и није заузео јасан став, већ је фактички прешао на њихов речник и тако их призано, стављајући до знања да се ништа неће догодити, рекавши: „Ко сам ја да судим хомосексуалцима?”
ВЗГЉАД: Један од кардинала поводом припремљене анкете рекао је да Ватикан нема намеру да отворено дискутује о доктринарним питањима...
ЧЕТВЕРИКОВА: То су чисто језуитски методи. Они употребљавају речи које се могу тумачити веома широко, а када је то потребно оне имају час једно, час друго значење. Зачење и смисао њихових двосмислених формулација тешко је разумети. Али оваква давнашња пракса, јасно показује да у овом тренутку папа мора остварити неколико ствари.
Прво, да мора спровести реформу црквене управе. Шта се под тим подразумева?
Основни смисао онога што се дешава у светској политици у условима глобализације јесте демонтажа структуре националне државе. И пренос њених функција на транснациоалне структуре, са стварањем наднационалног права. Зато се исто дешава и са међународним правом.
Ватикан није смао црква, већ и национално-државна институција. У тој двојности садржана је његова сила.
На пример, ко је католички бискуп у Француској – представник Ватикана или држављанин Француске? У савременим условима, док траје пренос механизама доношења одлука на наднационални ниво, Ватикан више није потребан као јака структура националне државе. Долазак језуите означава да управљање непосредно прелази у руке католичких редова (поред језуита – ту су Малтешки ред и Опус Деи) који су као мрежне структуре добро интегрисани у светску елиту – они су чланови масонских ложа и транснационалних савета и структура.
Папа Бенедикт
ВЗГЉАД: Ти редови одавно су једна од основних форми организације светске наднационалне елите...
ЧЕТВЕРИКОВА: Наравно. Зато, чим су језуити дошли на власт у Ватикану, одмах су објавили да ће демократизовати систем управљања, односно да ће постепено демонтирати ватиканску бирократију. Она је за њих исувише конзервативна и, ма колико изопачена, она је била у стању да очува традиционалне вредности. Одлучили су се за такву децентрализацију управљања у којој се одлуке више неће доносити у формалним ватиканским структурама, већ у комисијама и саветима.
Недавно је папа Франциско основао комитет од осам кардинала који је одржао своје прво заседање. Какав је његов статус? Саветодавни, међутим, управо овај савет, састављен од најближих људи понтифику, и реализује реформу.
У току је и јачање представништава језуитског реда по читавом свету. На такав начин, центар доношења одлука преноси се на мрежни ниво – уколико се раније за доношење неке одлуке морало обраћати једном од папских савета, сада је све спуштено на неформални ниво. Шта више, на заседању експертског комитета вођена је расправа о фундаменталној реформи римске курије (што је синоним за владу) која је предвиђена за следећу годину, након које је сасвим могуће да у курији више не буде снажних структура. Уместо државног секретара – који је друго лице у Ватикану – највероватније ће се појавити модератор. Ствара се виртуелни систем управљања. И зато треба очекивати радикалну перестројку.
ВЗГЉАД: Да ли ће бити потребно сазивање новог сабора Католичке цркве ради измена у догми?
ЧЕТВЕРИКОВА: Измена може бити и без сазивања сабора. То ће се дешавати на неформални начин. Ако је папа признао да хомосексуализам није грех, то је већ револуција. Од сада ће затварати очи на све промене које се у цркви дешавају без одобрења.
ВЗГЉАД: Међу плановима за реформу управљања разматра се и ликвидација Банке Ватикана – Института за религијске послове (ИРП). Сматрало се да је она оперативни центар тајне финансијске империје Ватикана...
ЧЕТВЕРИКОВА: Тачно, банка је фактички постала транспарентна, тако да више преко ње неће моћи да перу новац. Међутим, они имају мноштво других структура, што им омогућује да пређу на црни ниво. ИРП је углавном радила за талијанску мафију. А сада се транснационалне мафије боре са националним покушавајући да их преузму. Може се рећи да је банка испунила своју мисију, она више није потребна и може да буде затворена.
ВЗГЉАД: Да ли ће расти утицај папе Франциска на међународне послове? Ових дана га је амерички часопис Форбс ставио на четврто место списка најутицајнијих светских лидера – одмах иза шефова Русије, САД и НРК...
ЧЕТВЕРИКОВА: Личност Франциска тренутно величају на све начине – праве га миротворцем, он се обраћа поводом догађаја у Сирији, проглашавају га четвртим по утицају у свету. Иако тренутно Англосаксонци играју улогу глобализатора-рушилаца, задатак креатора новог светског поретка да је да све максимално демонтирају. Затим ће сва кривица бити сваљена на Англосаксонце, а после тога ће доћи личност која ће све обједињавати и мирити.
Антихрист ће наступити у улози помиритеља (и доћи ће из пале цркве, како говори наша традиција). Зато је сада, у свом овом хаосу, потребно да се створи лик римског папе као помиритеља, сакралне фигуре која оличава религијског вођу човечанства.
Папа за све – богате и сиромашне, хришћане и муслимане, вернике и грешнике.
ВЗГЉАД: Незваничне информације говоре о могућем сусрету папе Франциска и Владимира Путина крајем овог месеца, након председникове посете Торину. Шта ће за папу бити главна тема током сусрета?
ЧЕТВЕРИКОВА: Папа ће наступати са позиција идејног и моралног уједињења, као носилац мира и идеје помирења. За Ватикан је кључни задатак да уведе православље у орбиту свог утицаја и да га омекша. Зато је успостављање добрих односа са световним властима један од инструмената за везу са руководством Руске православне цркве. Ватикан је одустао од богословског дијалога, а приоритет је ставио на заједничке молитве и дејства, што је умногоме ефикасније.
ВЗГЉАД: Зашто код нас многи толико некритички доживљавају делатност папе Франциска?
ЧЕТВЕРИКОВА: У току је веома активна обрада свести – скреће се пажња на демократичност и сиромаштво. Уз све то, код нас недовољно добро познају историју односа између Римске цркве и Русије. Посебно са језуитским редом, а управо су код нас извежбали неприметну и идејну експанзију. Тек сада им предстоји задатак да разбију негативну репутацију речи „језуита“ коју она има у руском језику. О томе је пре две године, приликом своје посете Русији, говорио сам старешина реда.
Преко научне размене и програма, активно уводе језуитски систем образовања. Ред много ради са студентском омладином у првом реду са перспективним студентима који се у будућности могу искористити. У овом послу језуити пријатељски сарађују са представницима Опус Деи.
На жалост, код нас је практички табу тема изношење истините информације о католичким редовима, као и генерална критика католичанства.
Ништа се неће променити док отворено не кажемо шта су папизам и језуитство. Уместо тога ми повећавамо статусне односе са Ватиканом на ниво амбасада.
ВЗГЉАД: Можда наше власти желе игру са Ватиканом да би га искористиле за неке комбинације у глобалним геополитичким односима. Понекад се Ватикан доживљава готово као посебан центар силе.
ЧЕТВЕРИКОВА: Ватикан није самосталан играч, он је уграђен у одређену нишу глобалног система управљања и треба да обавља одређену мисију. Ако процес стварања новог светског поретка разумемо као реализацију религиозне идеје, онда је јасно да ће та фигура, тај човек - кога желе да доведу на власт и кога у нашој традицији називамо антихрист – управљати одређеним методима, али ће његова главна мисија бити у магијском управљању, тј. овде се ради о религиозној вери где ће на место Творца доћи друго биће. Због тога они највећи део човечанства припремају за ирационални доживљај стварности. Да би то остварили неопходно је омекшати хришћанску свест, јер за разлику од хришћанства, све остале религије одлично се уклапају у пантеистички систем.
Садашња мисија Ватикана је максимално омекшавање хришћанског система вредности. А папа Франциско обавља завршну фазу тог посла.
ВЗГЉАД: Да ли су закони који се у последње време код нас доносе, посебно закон о забрани пропаганде хомосексуализма међу децом, очигледан покушај да се супротстваимо инвазији глобалног диктата толерантности?
ЧЕТВЕРИКОВА: Тако је, али не ради се више о о инвазији толерантности, већ о њеном завршном нападу, па нас одбрамбене мере неће спасити. Зато што сада раде другачије – у том истом закону о пропаганди није прописана јасна разлика између пропаганде и информације, а свака пропаганда се може вршити под фирмом информације. Такви закони ништа не решавају – сада треба прећи на одлучне мере као што је одговорност за хомосексуализам и две друге облике изопачености.
Док се ми боримо са содомијом, они у наше инситуције уводе теорије и дисциплине о родној равноправности који мушкарца и жену представљају као род (гендер), уводе социолошки појам пола који у потпуности мења свест, тврдећи да је најважније како се човек осећа. Опет ралативизација. И то се дешава неприметно што обликује свест наше деце.
Методи борбе против нас промењени су. Нису отворени, скривени су и неприметни.
Они нам неће отворено саоштити шта су им циљеви, јер могу да добију по глави, али зато прилазе с леђа. А ми сами никада нисмо знали да се боримо са унутрашњим непријатељем.
Ми имамо отворен поглед на свет, док се сва западна елита вековима формирала под утицајем језуитских институција и заједница. И зато не можемо да се одупремо.
А кроз десет година ће бити касно – добићемо генерацију са измењеном свешћу којој више нећемо моћи да се обраћамо.
Наше је главно оружје да ствари називамо њиховим именима.
Превео: Горан Шимпрага