Донбас је у стању да запали цео југоисток Украјине – од Харкова до Одесе

БАЈДЕН УКРАЈИНСКОМ ВРХУ: НЕШТО СТЕ ПОПРАВИЛИ ДРЖАВНИ БУЏЕТ, СВЕ ОСТАЛО ЈЕ - НУЛА

Џозеф Бајден

  • Цела кијевска власт је на мртвој тачки и у временском цајтноту: новца је све мање, репутација је јој све гора, Запад је све љући. Руси, истина, још увек не долазе, али само за сада. Када они дођу, пити Боржоми“ (чувена лековита кисела вода) биће прекасно
  • Донбаски устаници су у стању да - уз подршку Русије - не само зауставе украјинску армију и да је одбаце изван административних граница Доњецке и Луганске области, већ и да запале цео југоисток Украјине, укључујући и Харков, Запорожје, Одесу и Николаев
  • Управо ово највероватније спречава Кијев да започне рат. Другим речима: руски фактор. У измењеним и условима који настављају да се даље мењају у свету - Русија се и у Европи и у региону све чешће и све одлучније појављује као одвраћајући фактор

         Пише: Јаков РУД

         МЕЂУ високим кијевским званичницима, који су из овог или оног разлога изгубили поверење Беле куће и самим тим се нашли у ћорсокаку, почасно место заузима шеф Министарства унутрашњих послова Арсен Аваков. Иако му још увек не гори под ногама, све чешће му се привиђају чаше, које овај пут не лете ка неком другом, него управо ка њему самом.

         А први пајкан Украјине нема где да се повуче.

         Повлачње у виду оставке за њега је - директан пут или у бекство, или у затвор. Мора смислити начин да поврати америчке симпатије и сачува портфељ. Зато су Аваков и његови саучесници у Министарству одбране, од којих многи, попут њега, имају шта да изгубе, спремни да обнове широка војна дејства против ДНР-ЛНР.

         Офанзива украјинске армије може почети у сваком тренутку.

         Припремати кампању са војне тачке гледишта никоме у украјинском Генералштабу не пада на памет. Зашто? Зато што циљ није да се победи у борби, већ да се испровоцира Русија на акцију за заштиту Донбаса. И то што је пре могуће. Јер, време не чека.

         Није само Аваков, цела кијевска власт је на мртвој тачки и временском цајтноту: новца је све мање, репутација је све гора, Запад је све љући. Руси, истина, још увек не долазе, али само за сада. Када они дођу, пити „Боржоми“ (чувена лековита кисела вода) биће прекасно.

         Догађаји у државним кабинетима и кулоарима над Дњепром у последњих неколико недеља и дана 2015. године показали су да су кијевски „јастребови“ слични Авакову, загризли  узде. Узет је курс за подизање хистерије, чији је степен ионако већ изузетно висок, за таласање ситуације са каснијим преласком у стадијум ограничене ескалације. Све чињенице наводе на то да у првим месецима 2015. године, „аваковци“ могу, изазвавши кризу, кренути у напад.

         Кренувши у напад, повући ће за собом и осталу порошенковско-јацењуковску хорду која за сада заузима уздржанији став.

         Постоји још један мотив милитантног расположења Авакова и чинова из Министарста одбране - зарада. Пре краја зиме потребно је набавити зимске униформе и све што је, наводно, потребно армији и Националној гарди током зиме. Ако се то не уради сада, онда ће касније бити знатно теже извести манипулације при набавкама на велико. Најлакши, по њиховом мишљењу, и најпоузданији начин да се реши проблем је - организовање на истоку још једног „котла“.

         А што ће тамо кости оставити још неколико стотина или чак хиљада људи? Похлепне руке чиновника МУП-а и МО Украјине дрхте од несмотрене жеље да „природним путем“ смање број страних плаћеника, које је све донедавно Кијев позивао у „антитерористичку операцију“. Хонорари странцима по украјинским стандардима су прилично велики. На исплаћивању „мртвих душа“ оних „гостију“ који ће погинути током офанзиве, може се остварити добар профит. Што значи, покрећи офанзиву!

         Коначно, постоји трећа околност која гура „јастребове“ка одлучнијим корацима. Највероватније, и кључна. Приближава се рок новог рапорта пред Американцима. А нема се шта рапортовати. Успеха нема па нема. Рејтинг опада. Корупција цвета. Олигарси су мало очерупани, али су и даље живи и здрави. Руском бизнису у Украјини, крила су подрезана, али још увек је далеко до његовог потпуног истискивања.

         „Одузета“ руска имовина и послови нису отишли Американцима, већ „Виничанима“, „Лавовљанима“... Веома лоше стоји спровођење налога издатих од стране Џоа Бајдена у парламенту 8. децембра. Према његовим речима, ако се не рачуна буџет, - све остало је потпуна „нула“ и он више пред тим неће затварати очи.

         Онда је још, нажалост, Џон Кери говорио о неким „додатним могућностима“САД у Украјини, које би требало да се појаве у наредних неколико месеци.

         На брифингу у Вашингтону 8. јануара, државни секретар је изјавио буквално следеће: „Очекујемо да добијемо додатне могућности за превазилажење изазова у државама као што су Украјина, Авганистан, , Колумбија, Кипар, Либија, Јужни Судан, Бурунди, у Централној Америци...“

         Ако „додатне могућности“ за Американце не обезбеди садашња кијевска „екипа“, Бела кућа ће је заменити другом. Прецизније, чак и тада. Јер, више није питање „да ли ће да обезбеди“, већ – „да ли је већ обезбедила“.

         „Екипа“ Порошенко-Јацењук у очима Американаца је дискредитована, одсвирала је своје. Не само да ће доћи време њене замене, већ је то време стигло. Режим је дефинитивно потврдио своју недовољну функционалност.

         Кадровска ротација је питање најскоријег времена. Јацењуку је, због његове беспомоћности и неспособности да решава задатке који су му постављени, већ, по свему судећи, „ударен крст“. Порошенко још увек има шансе да се сачува, али и за њега постоји много питања на која треба да одговори.

         О каквим би тачно „додатним могућностима“ могло бити речи Кери није прецизирао. Лако је претпоставити да она сигурно неће имати никакве везе са чињеницом да је 2016. година у Украјини проглашена Годином енглеског језика.

         Главна могућност је, можда, дијалог са Кремљом, уважавање интереса Москве у смиривању конфликта у Донбасу. Ако је тако, онда ће на власти у Кијеву бити неопходни други људи, способни за компромис, неукаљани увредама на рачун Русије и руског руководства.

         Шта данас кочи и хлади милитантни занос необузданих украјинских генерала и министара? Шта то није дозволило „јастребовима“ да крену ка линији разграничења у Донбасу током новогодишњих празника и шта им не дозвољава да на овај корак крену данас? Шта може одиграти улогу обуздавања у будућности? Да ли је то позиција Американаца?

         Или: сумња да се кретањем у офанзиву, неће померити ни десетак километара?

         Донбаски устаници су у стању да - уз подршку Русије - не само зауставе украјинску армију и да је одбаце изван административних граница Доњецке и Луганске области, већ и да запале цео југоисток Украјине, укључујући и Харков, Запорожје, Одесу и Николаев.

         Највероватније их спречава ово последње. Другим речима, руски фактор. У измењеним и условима који настављају да се мењају у свету, у Европи и у региону као одвраћајући фактор за све провокације и било какве агресије све чешће се појављује Русија.

         Сада, по свему судећи, Москва на време размишља, шта и како урадити, да се не ограничава само на одвраћање, већ да оде корак даље и прошири дијапазон утицаја и самим тим заузме много активнију улогу пуноправног учесника у процесу смиривања ситуације.

         У Сирији, на Блиском и Средњем истоку, у Украјини.

         Превео: Срђан Ђорђевић

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари