Алијин син може имати веће проблеме са Сервером и Јием него са Додиком

НЕЋЕ МУ ПРИЈАТИ КАКО СЕ АМЕРИЧКА „ДУБОКА ДРЖАВА“ ПОКРЕНУЛА ДА СЕ ВРАТИ НА БАЛКАН

Вучић и Изетбеговић

  • Алија Изетбеговић је био реалнији од сина у проценама да „нема Босне ако је неће ни Срби ни Хрвати“ и да „Муслимани треба да узму онолико Босне колико могу просперитетно да контролишу“
  • На трагу тих спознаја, које су не само Алији него и сваком трезвеном ко живи у Босни одавно јасне, недавно се огласио Данијел Сервер: „САД и ЕУ би могле закључити да изградња држава на Балкану у оквиру постојећих граница није могућа и уместо тога предузети напоре да се испреговара етно-територијална подела Босне, Косова и Македоније, уз право новонасталих држава да се прикључе суседним земљама“
  • Сервер је један од најутицајнијих експерата за БиХ још из времена Клинтонове администрације и осведочени промотор бошњачке политике. По први пут је у једном тексту поменуо опцију која не би била централизована и унитарна Босна. А то је учинио у опширном сведочењу пред Одбором за међународне односе Поткомитета за Европу и Азију Стејт департмента 
  • Бакир Изетбеговић мора да је занемио пред једном од опција коју је изложио Сервер. А прећутао је (превидео или потиснуо) да је замјеник помоћника државног секретара САД Хојт Ји рекао да је „БиХ пред распадом, односно да је постала неуспјела или пропала држава.“
  • Ако би се Српска и Херцег-Босна прикључиле матицама, једино би Бошњаци остали у БиХ, са више него довољном већином за бошњачку, односно исламску државу. А што је најважније - у њој не би било Додика да им срећу квари
Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ, Фонд стратешке културе
 

        ОТКАКО је америчка „дубока држава“ најавила повратак САД на Балкан, откочен је и окончан процес пријема Црне Горе у NATO, који је Трамп био одложио. Македонија је капитулирала пред Заевим и Ахметијем. Тачи и Харадинај су добили прецизне инструкције Вашингтона како да легализују косовску армију.

        A Вучић сваки час добија упозорења да Србија - и без уласка у NATO и без санкција према Русији - мора да поштује доминацију суперсиле у региону.

        Иако је Хојт Брајан Јиу својој блиц инспекцији балканских пријестоница (Тирана, Подгорица, Скопље, Приштина, Београд) заобишао Сарајево, било је ипак довољно да овај Американац у једној изјави именује Додика као реметилачког сецесионисту, па да Изетбеговић устане из мртвих и испрси се.

        Подсјетио је Бакир на јунака из анегдоте о слону и мишу, који заједно прелазе преко дрвеног моста. Мост се тресе, а миш вели слону: „Ала дрмамо!“

        Прије тога, а пошто је промашио са обновом тужбе „БиХ“ против Србије за агресију и пристао на хрватску изборну јединицу, изазвао је толики гњев сународника да је рејтинг СДА спустио на ниво са кога је у прошлости губио изборе, а нови се спремају већ догодине.

        То је по неким процјенама могло да га кошта функције предсједника странке већ на некој од наредних сједница Главног одбора. Али, „замјеник помоћника“ у Стејт департменту, азијатског презимена, поријекла и лика, дао му је кисеоник у задњи час.

        На обиљежавању 27. годишњице оснивања СДА, Бакир је најприје подсјетио чланство и руководство да је водећу муслиманску странку створио његов отац Алија. А порука је да му је странка бабовина, коју, по породичном праву о насљеђивању, нико нема право да узме.

        Али, чак више него партијској задужбини Изетбеговића, Бакир се посветио Додику, кога у Сарајеву мрзе више него Караџића и Младића - заједно.

        - „Додик већ деценију зауставља и слаби БиХ, а СДА зауставља и слаби Додика“ - соколио је Бакир своје партијске другове, а да није ни свјестан да је тиме потврдио да Босна већ десет година слаби, док се он и странка опсесивно баве само Додиком.

        - „Додик тврди да може подијелити БиХ или барем вратити стање на оно што он зове изворним Дејтоном, дакле поништити реформе које смо постигли у времену 1996 - 2006.“

        Истина је, међутим да Додик никада није рекао да може да подијели Босну него да се она спонтано распада по шавовима РС и Х-Б. Оно пак што „Додик зове изворним Дејтоном“ јесте споразум који је потписао и Бакиров отац Алија у Паризу децембра 1995. А што се тиче постдејтонских и антидејтонских реформи, наметнули су их инострани протектори,а данас и они кажу да је стање у БиХ горе него што је било 1995, прије тих реформи.

        - „Додик је одстрањен са државног нивоа и из дипломатских представништава и стављен је на црну листу Стејт департмана јер је дрско вријеђао представнике међународне заједнице, против њега је покренут поступак у Суду БиХ

        Јесте, у заједничке органе су изабрани представници РС из СЗП-а, али уз подршку СДА па је опозиција због своје политике доживјела дебакл на локалним изборима. Додик заиста „дрско вријеђа странце“, али само када им узвраћа што исто чине Српској и њеном предсједнику. Најзад, Суд БиХ се не помиње у Дејтонском споразуму и зато Додик тражи да се Српској врати отета правосудна надлежност. Истина је и да он не може да путује у САД, али ни амерички званичници, попут амабасадорке Морион Кормак, нису поздрављени у РС.

        - „Кулминација таквеДодикове политике су неуставни референдуми, одликовање пресуђених ратних злочинаца и планирање референдума о отцјепљењу РС из БиХ“.

        Референдум у демократији не може да буде неуставан, и зато се Дан РС и даље слави 9. јануара. Ратним лидерима РС који су још Хагу нису изречене правоснажне пресуде па за њих важи пресумција невиности, а они који су већ одлежали казну сада су пуноправни грађани, па тако предсједник РС може да их одликује.

        Додик никада и нигдје није изнио никакав план о отцјепљењу, него о осамостаљењу, а да то није исто, Бакир би могао да се сјети како је то његов тата радио у односу на СФРЈ.

        Али, све и да је тако како је исконструисао на рођенданском слављу странке, да ли лидер СДА, њено бројно чланство и масовне присталице заиста мисле да би одласком Додика Срби у РС окренули ћурак и засукали рукаве да граде Босну по бошњачкој мјери?

        Заборављају да је и Додик почео као бивши реформиста, вођа лојалне опозиције у ратном парламенту РС, прагматични предузетник и мирнодопски премијер кога је подржавала „међународна заједница“, а Бошњаци га прижељкивали на челу читаве БиХ. Али, није му дуго требало да препозна лицемјерје нападних иностраних и комшијских симпатија, односно да је цијена подршке уништење Српске, односно стварање унитарне Босне.

Данијел Сервер

        Од тада је и за једне и за друге постао више од деценију нерјешив узрок свих проблема и предмет нечувене стигматизације. Нису им помогле ни методе обојене револуције, организација уличних протеста, провокације социјалних немира, подршка опозиционим медијима, уставне реформе.

        У чему је тајна његових неколико премијерских и предсједничких мандата заредом?

        У томе што ужива већинско повјерење бираче. Уз све старе и нове теорије о манама изборне демократије није још пронађен бољи начин провјере народне воље, а пораженима не остаје друго него да закључе да би требало промијенити народ или свијест народа. А како то није лако ни на дужу стазу, Бакиру и бошњачкој елити би било корисније да размисле није ли проблем у њима самима, њиховом виђењу БиХ и РС у њој, као и, посебно, у њиховом разумијевању „међународног“ контекста.

        Сам стари Изетбеговић се у својим „Сјећањима“ вајкао како се слабо сналазио у међународним преговорима, а то се у његово вријеме првих 90-их односило на САД. Није рекао конкрертније у чему и због чега, али је то објаснио Адил Зулфикарпашић: „На Западу је причао да хоће грађанску БиХ, а на Блиском истоку како хоће исламску државу“.

        Као да они нису знали да му је задњица увијек била на Балкану, а срце у Саудијској Aрабији.

        По свјетским метрополама наступао је као башчаршијски шибицар који хоће да превари превејане свјетске полицајце. И, наравно, сам испао преварен.

        Американци су га навукли у рат са два јача противника у коме су муслимани највише настрадали и, умјесто цјеловите и јединствене БиХ под њиховом хегемонијом, у Дејтону је потписао подијељену земљу у којој Бошњаци контролишу пет кантона на мање од 25 одсто територије.

        У међувремену су им Американци кришом послали испомоћ муџахедина који су постали квасац трансформације „најсекуларнијих муслимана у свијету“ у тврде и искључиве исламисте. Ипак, они и даље вјерују да су евро-амерички протестанти, католици и Јевреји склонији босанским муслиманима него босанским хришћанима. Да на својој четвртини БиХ имају нафту, не велим, али без тога они могу да буду само људски ресурс за ширење вехабизма о трошку Саудије и регрутацију за исламски тероризам у служби САД.

        Стари Алија је, међутим, био реалнији у другим процјенама - да „нема Босне ако је неће ни Срби ни Хрвати“ и да „Муслимани треба да узму онолико Босне колико могу просперитетно да контролишу“. На трагу тих спознаја, које су не само Алији него и сваком трезвеном ко живи у Босни одавно јасне, недавно се огласио Данијел Сервер.

        „САД и ЕУ би могле закључити да изградња држава на Балкану у оквиру постојећих граница није могућа и уместо тога предузети напоре да се испреговара етно-територијална подјела Босне, Косова и Македоније, уз право новонасталих држава да се прикључе сусједним земљама. Ово би захтијевало тежак дипломатски ангажман САД, а вероватно и распоређивање хиљада америчких и европских трупа како би се смањила вероватноћа избијања насиља. Из тог разлога би тамо вјероватно морале да остану још неколико година, ако не и деценија.“

        Сервер је један од најутицајнијих експерата за БиХ још из времена Клинтонове администрације и освједочени промотор бошњачке политике. По први пут је у једном тексту поменуо опцију која не би била централизована и унитарна Босна. И то је учинио у опширном свједочењу на хирингу о Балкану („Пријетње миру и стабилности“) пред Одбором за међународне односе Поткомитета за Европу и Азију Стејт департмента, одржаном 17. маја 2017.

        А ако неко помисли да су његове посљедње реченице озбиљна резерва према изложеној опцији, вара се.

        САД још од пада Берлинског зида најављују да ће се повући са Балкана, а све чине да покажу да Европљани не могу без њих. Уосталом, нису ли они у Босни присутни већ 25 година, а ту је и команда у Бондстилу.

        На новим етничким границама на Балкану ионако не би дежурали амерички војници, него, рецимо, Бугари, Турци, Словаци, Црногорци и др. под униформама NATO или УН.

        Бакир Изетбеговић мора да је занијемио пред једном од опција коју је изложио Данијел Сервер. А прећутао је (превидио или потиснуо) да је замјеник помоћника Хојт Ји у на почетку у поменутој изјави рекао и то да је „БиХ пред распадом, односно да је постала неуспјела или пропала држава.“

        Без потребе, јер ако би се Српска и Херцег-Босна прикључиле матицама, једино би Бошњаци остали у БиХ, са више него довољном већином за бошњачку, односно исламску државу. А што је најважније - у њој не би било Додика да им срећу квари.

        Фонд стратешке културе
 
Категорије: 

Слични садржаји

Коментари

E.Lirsch's picture
E.Lirsch 15:27 16.06.2017.

  • +11
Voting is closed.

A to sad kad su srbe proterali i sa kosova i iz Sarajeva i iz NDH. To samo vaginalni kvisling i svinjoglava pogana njuska mogu da prihvate. A Boga mi ni pokatoliceni Irinej je na istoj ravni sa ovima.

mrljavko's picture
mrljavko 22:35 16.06.2017.

  • +13
Voting is closed.

Dosta toga je receno i dosta alternativnih razmisljanja na protekle situacije i razvoje dogadjaja nabaceno. Lepo je imati niz skupljenih preseka na jendom mestu, kao arhivu laboratorijskih analiza fenomena koji se proucava, ali o kojem jos nije donet konacni ili bar najfundamentalniji zakljucak. Ipak sve ovo niukom slucaju ne moze da da ni krajnji odgovor ni prave trendove na dugo vreme, ako verujemo u neka konacna resenja. Balkan je uvek bio u centru interesovanja velikih sila, a geopoliticki odnosi i klima su mu zato uvek donosili nametnuta resenja i ustrojstva. Balkan je i vazna geostrateska tacka uporista i zato je na tom prostoru izniklo i zasadjeno tako mnogo biljaka, koje su se mogle zasadili. Svaka sila od velikog uticaja se bas uvek bori za opstanak one svoje zasadjene biljke. To ne znaci da tu postoje samo odredjene biljne vrste i tacka. Borba za rodjeni opstanak obezbedjuje se kroz vesta ukrstanj i vesta kalemljenjnja tog bilja. Trenutno su SAD na Balkanu, jer su one upotrebile i vojnu silu da ga osvoje i odradile jedan osvajacki ratni pohod na njemu. Diverzantske jedinice, vruca diplomatija, logisticka podrska, bombardovanje i kapitulacija i potpis predaje. Materijalna sretstva i topovsko meso su kompenzovani kroz povoljne finansijske aranzmane sa drugima. Druga strana, bilo koja da je to bila, je izgubila. Da se potsetimo da se vojno osvojene teritorije apsolutno nikada lako ne napustaju. One mora da se izgube samo ratom ili kompenzacionom razmenom za neku drugu teritoriju ili veca finansijska nadomirenja. Minuli napori ne bacaju se nikad tek tako u vetar. Cvece koje je tamo zasadjeno, nece imati jednoznacne odgovore na opstanku svoje vrste. Bice i ukrstano i kalemljeno samo da opstane kao dobro fortifikaciono siprazje za zastitu vojnih i politickih interesa. Ne mora da zanaci da ce glavni bastovan uvek biti i jedini i da nece i neke stare cvetne vrste prosperirati, ali za sada mnogo toga treba gledati u svetlju ucinjenog vojnog poduhvata i konstalacija koje ce se odigrati na velikoj svetskoj sceni. Da jednostavno nece biti, nece. Da ce se svet, Balkanski svet izmeniti preko noci, bez obzira na Bakira, Dodika, Vucica, Mila i dr., i nece. Postoji visa politika a oni Bakir i drugi kako cepovi od plute na vodi, cas isplivaju a cas se dave. Ima i onih laksih koji vecma plivaju, ali nije ne pretpostaviti, da i oni mogu da pate od natapanja, odnosno da se kvase pa otezavaju vremenom. Dakle, treba biti male specificne tezine i vodootporan, nekvasljiv.

garavi's picture
garavi 00:19 17.06.2017.

  • +10
Voting is closed.

И балије играју шах, нисам то знао !

Додај коментар