Да ли је Лењин био „немачки шпијун“ и руски националиста као Иван Грозни?

А ОНИ КОЈИ КРИТИКУЈУ ЛЕЊИНА - НЕМАЈУ НИШТА ПРОТИВ ШТО ПОРОШЕНКО РАЗАРА ДОНБАС

• Искрено, не разумем - независно од тога да ли је Лењин узимао или није новац - због чега немачки шпијун и рушилац Русије заузима Казањ, заузима Баку, а ако се не заузме Баку трежи да се спали тај град, сурово тролује Балтик, бије Немце у Украјини и понаша се дословце као неки Иван Грозни?

Пише: Захар ПРИЛЕПИН

        ПРОСВЕЋЕНА публика качи по интернету Лењинове белешке, кажу, какав зликовац.

        Ја не знам да ли белешке пишу данашњи актери, на пример, Порошенко, да ли их је писао Турчинов, али у сваком случају увек изненађује искрен, некакав дечји револт због испада крвавог Иљича, док исто такве, само глупље и испраније крвопије живе у комшилуку и чак производе чоколадне бомбоне.

        Друго што ме увек изненађује јесте толико истрајна мржња према крвавом Иљичу од стране националиста убеђених да је он немачки шпијун.

        Искрено говорећи ја нисам ни разумео - независно од тога да ли је он узимао или није новац, због чега немачки шпијун и рушилац Русије заузима Казањ, заузима Баку, а ако се не заузме Баку обећава да ће спалити град, сурово тролује Балтик, бије Немце у Украјини и понаша се дословце као неки Иван Грозни.

         Дакле, цитати:

         „… Можете ли да пренесете Теру још и то да он све припреми за потпуно спаљивање Бакуа, у случају напада, и да то саопшти у штампи у Бакуу“. 3. јун 1918. (Волкогонов Д.А. Лењин. Политички портрет. Лењиново писмено наређење председнику Бакинске ЧК .С. Тер-Габриељану).

         „Свијажск, Троцком. Изненађен сам и забринут због успоравања операције против Казања, нарочито, ако ми је тачно пренето, што ви имате пуну могућност  да артиљеријом уништите противника. Мислим да не треба жалити град и даље одлагати, јер је неопходно беспоштедно искорењивање…“ 10. септембар 1918. (Лењин. В. И. Сабрана дела Т. 50. С. 178).

         „Што се странаца тиче, саветујем да се не жури са прогоном. Зар није боље да их ставимо у концентрациони логор...“ 3. јуна 1919. г. (Лењин В. И. Сабрана дела, Т. 50. С. 335).

         „Т. Луначарском: … Саветујем да се сва позоришта сахране. Народни комитет просвете има надлежност не да се бави театром, него описмењавањем“. Лењин, 26. августа 1921. г. (Лењин В. И. Сабрана дела, Т. 53. С. 142.)

         „…Предузети војне мере, то јест потрудити се да се Летонија и Естонија казне војним методама (на пример, „на леђима“ Балаховича прећи негде границу пар километара и тамо обесити 100 - 1000 њихових чиновника и богаташа)“. Лењин, август 1920. г. (А. Г. Латишев, Отворене тајне Лењина. Москва, 1996).

         (Део белешке овде може бити потпуно истргнут из контекста, а неки делови просто фалсификовани, код нас и најчеститији људи на земљи то често чине. Уосталом, то не мења суштину.

        Лењин је био врло суров човек, злочинац, манијак. А то што су тамо Антанта, Јапанци, Пољаци, Немци, Басмачи, (Басмачи -бандити контраеволуционари у периоду борбе за учвршћивање совјетске власти у Средњој Азији), уротници, Французи, Британци, Чеси и тако даље, то све није битно.

        Друга је ствар у Донбасу. Тамо је јасно зашто су тако бомбардовали Доњецк и Луганск и десетак села и варошица збрисали са лица земље; зато што је „путин-тиранин“. То све ништа не значи.)

        А оно о позоришту, узгред речено, најсмешнија је белешка. Прогресивни људи су убеђени да је зли Иљич хтео да убије Станиславског и Немировича-Данченка заједно са Качаловим, али да није стигао. 

        И још је хтео да народ учи писмености, гад један!  

        Превела Ксенија Трајковић