Упад у Конгрес САД 6. јануара 2021. све више личи на паљење Рајхстага
АКТЕРИ ДОГАЂАЈА ПОД ВЕОМА СУМЊИВИМ ОКОЛНОСТИМА ДИЖУ РУКУ НА СЕБЕ
* Стотине учесника нереда на вашингтонском Капитолу налазе се у кућном притвору или по затворима и са ужасом чекајући суђење јер режим Џоа Бајдена покушава да их прогласи за учеснике антидржавне завере и «унутрашњим терористима»
* Полицајац Брајан Сикник дошао је увече 6. јануара са Капитола у своју полицијску станицу и у њој изгубио свест, а сутрадан је преминуо у болници. Индикативно је да је Сикник подржао Трампа и - сви су знали за то. Демократски новинари свашта су наизмишљали о његовој смрти. The New York Times је објавио да су демонстранти претукли Сикника апаратом за гашење пожара. Под насловом: „Сањао да постане полицајац, а убила га је гомила трамписта“
* Само дан након Сикникове смрти, мистериозно умире још један Трампов присталица - Кристофер Стентон Џорџија (53). Он је 6. јануара ухапшен због илегалног уласка на Капитол, а 9. ујутру супруга је његово тело пронашла у подруму њихове куће. Свуда је било крви. За упад у Капитол могао је добити максимум неколико месеци затвора или неколико стотина долара казне. То је било за – пљунути и заборавити, али он – из неког разглога – наводно узима снајпер «Драгунов» и пуца себи у груди. А то уопште није било лако извести јер је та пушка дужа од метра
* Тајанствене смрти, малтретирање политичких затвореника, прогон дисидената - амерички режим се тиме дуго користио у иностранству. Сада је дошло до домаће примене. Американци су добили прилику да се упознају са праксом своје владе ван граница САД
_______________________________________________________
Аутор: Викторија НИКИФОРОВА
АМЕРИЧКИ догађаји од 6. јануара живо подсећају на паљење Рајхстага.
Стотине агената ФБИ и истражитеља плански раде на томе да их претворе у «заверу» Трампових присталица.
Стотине учесника нереда на вашингтонском Капитолу налазе се у кућном притвору или по затворима и са ужасом чекајући суђење.
На америчким друштвеним мрежама дивљају присталице Демократске странке - траже непријатеље народа и захтевају осуде на робију и погубљења.
Пријатељи и познаници хитно се дистанцирају од осумњичених. Уплашени људи чак денунцирају и своје вољене и рођаке.
Органи државне безбедности се жале што нема довољно признања (кривице) и захтевају појачавање притиска.
Поврх свега, директни учесници у догађајима од 6. јануара умиру један за другим.
У размаку од само неколико недеља, преминула су два полицајца који су 6. јануара чувала Капитол - Кајл Дефрајтаг и Гинтер Хашида. Али, било је и других жртава.
Сви су чули, наравно, Ешлии Бебит, ветерана ваздухопловства Сједињених Држава, младу и лепу белу жену коју је хладнокрвно убио стражар на Капитолу. Међутим, њена трагедија је засенила смрт полицајца Брајана Сикника.
Он је увече 6. јануара дошао са Капитола у своју полицијску станицу и у њој изгубио свест, а сутрадан је преминуо у болници.
Индикативно је да је Сикник подржао Трампа и - сви су знали за то.
Демократски новинари свашта наизмишљали о његовој смрти.
The New York Times је објавио да су демонстранти претукли Сикника апаратом за гашење пожара. Погледајте само наслов: „Сањао да постане полицајац, а убила га је гомила трамписта“.
Патолози су тек у априлу су објавили да је Сикник преминуо од можданог удара. The New York Times се стидљиво одрекао приче апарату за гашење пожара. Почело је наметање верзије да је Сикникову смрт изазвао бибер спреј.
Сикник је имао само 42 године, био је ветеран војске, ишао је на војне мисије. Али, ок, можда је и био мождани удар.
Само дан након Сикникове смрти, мистериозно умире још један Трампов присталица - Кристофер Стентон Џорџија (53).
Он је 6. јануара ухапшен због илегалног уласка на Капитол, а 9. ујутру супруга је његово тело пронашла у подруму њихове куће. Свуда је било крви.
Џорџија није имао проблема, био је узорни представник америчке средње класе.
За упад у Капитол могао је добити максимум неколико месеци затвора или неколико стотина долара казни.
То је било за – пљунути и заборавити, али он – из неког разглога – наводно узима снајпер «Драгунов» и пуца себи у груди. А то уопште није било лако извести јер је та пушка дужа од метра.
Истог дана, 9. јануара, без разлога се из ватреног оружја убио и полицајац Хауард Либенгуд, други полицајац који је радио на Капитолу у време нереда.
Недељу дана касније, његов колега, 35-годишњи Џефрии Смит, отишао је на посао и успут себи пуцао у главу. Непотребно је рећи да је Смит такође био директно умешан у догађаје од 6. јануара.
После неколико месеци стигла је вест да је и 43-годишњи полицајац Гинтхер Хашида пронађен мртав, а и он је 6. јануара чувао Капитол. Полицијска управа Вашингтона назвала је његову смрт самоубиством и издала кратку читуљу – памтимо га и тугујемо.
Само неколико сати касније уследиле су вести о још једној жртви Капитола. Тело 26-годишњег полицајца Кајла Дефрајтага пронађено је 10. јула. Веровали или не, испоставило се да је и он извршио самоубиство.
Замислимо да је све ово случајност. Шта се све не дешава у свету? Седам лешева плус или минус.
Међутим, у режији Демократске партије САД је истрага о нередима на Капитолу претворена у грандиозан политички процес. Пажња читавог света је прикована за то.
Ово је најважнија прича у Сједињеним Државама након 11. септембра 2001-ве.
Зато посебну пажњу треба посветити мистериозним смртима које се множе око таквог процеса.
У холивудским филмовима ознојени оперативци траже доказе и под земљом, бриљантни иследници траже мотив, брижни грађани доносе драгоцене доказе.
Али не, оперативци и истражитељи шију случај против непријатеља народа - "унутрашњих терориста-трамписта». Никога не занимају чудна самоубиства, а збуњена јавност добија само неке бесмислене читуље. Да памти и тугује.
Само, то је срамота.
Нека врста пиночевштине.
А што власти више ћуте о ономе што се дешава – само појачава претпоставке да се не ради о случајним самоубиствима, већ о вансудским одмаздама.
Истрага о догађајима од 6. јануара коју је спровео посебан комитет америчког Конгреса изгледа као ругло. Тај комитет је формирала демократкиња Ненси Пелоси, коју Трампове присталице сматрају организатором целе провокације 6. јануара.
Комитет чине чланови Демократске партије и два републиканца који су им се придружили.
Тренутно саслушава полицајце који су били на Капитолу 6. јануара. Није тешко замислити како вести о колегама које извршавају самоубиство утичу на њих.
Шта год да је по среди, ти полицајци говоре управо оно што Пелоси треба: описују `зверства трамписта`, жале се на повреде и сакаћења, једном речју - чине све да још више оклеветају присталице бившег председника, па им претењ вишегодишње затворске казне.
Снимак са Капитола тог кобног дана јасно показује да полиција ни не покушава да затвори улазна врата Конгреса САД нити да из њега избаци демонстранте.
Трампове присталице су уверене да је такав налог за то дала председница Представничко дома Конгреса САД Ненси Пелоси. Уосталом, она је изричито забранила позивање у помоћ Националне гарде за- на чему је инсистирао Трамп.
Судбина њеног лаптопа такође отвара питања.
Бог зна шта је било у њему: трамписти мисле да постоје докази о изборној превари, али -тражили су га више од шест месеци.
Прво се тврдило да га је украо Џорџија. Али, ништа није пронађено у његовој кући.
Тада је бивши љубавник 22-годишње Рајли Џун Вилијамс позвао ФБИ и обавестио власти да је она украла лаптоп Пелоси и да га жели продати руским обавештајцима. Наравно, код Вилијамс лаптоп никада није пронађен. А сама она све пориче. Упркос томе, та девојка је и даље у кућном притвору, чека је суђење.
Њен отац је напречац процесуиран због педофилије.
Bellingcat, специјализован за пласирање лажи, шири видео-снимак маскиране девојке и уверава јавност да је то Рајли Вилијамс.
Тајанствене смрти, малтретирање политичких затвореника, прогон дисидената - амерички режим се тиме дуго користио у иностранству. Сада је дошло до домаће примене.
Американци су добили прилику да се упознају са праксом своје владе ван граница САД.
Питам се: колико ће дуго трајати њихово стрпљење?
