У The New York Times се појавио план како да САД завладају светом преко - дисидената

БАЈДЕН УПОЗОРЕН ДА САД НЕ МОГУ ЧЕКАТИ ДА „РЕФОРМАТОРИ“ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ ОКРЕНУ САД

* Режиму Џоа Бајдена се саветује да – готово са земљама које се не могу војно рушити, а нису по вољи САД - закључивање свих уговора и послова – ослобађањем дисидената. А онда да они у својим земљама, наравно, освајају власт и постају вазали Америке

* Ова доктрина је добра по својој искрености. Али, у чему се она разликује од необјављене спољнополитичке доктрине које се држала власт Доналда Трампа? Власт која је од Кине правила демонизовану комунистичку диктатуру...

* Није прошло. ЕУ и Кина су 30. децембра, након дугих преговора, потписале споразум о будућим инвестицијама. А управо је објављено да је трговина између ЕУ и Кине у тешкој 2020. години премашила 620 милијарди долара (раст од 4,7%), што је Кину учинило првим трговинским партнером Европске уније!

* Да ли се оно што је било под Трампом претерано разликује од „ослањања на дисиденте“? Генерално гледано: не! Обе доктрине су – доктрине лажи и мржње усмерене на уништавање друштава и држава које нису по вољи САД

______________________________________________________

       Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ

       АМЕРИЦИ је потребна нова доктрина спољне политике, а неки је већ предлажу.

       Не много познати колумниста The New York Times Брет Стевенс предложио је државном секретару Ентони Блинкену да дисиденте у другим земљама учини окосницом целе америчке спољне политике. Нарочито против режима који су сувише моћни да би били срушени војним средствима.

       Наивно је чекати – уверен је Стивенс - да „реформатори“ донесу просперитет таквим земљама и тако их направе истинским проамеричким демократијама.

       А ако је тако, онда се сви споразуми са свим  Русијама, Кинама, Иранима и другима морају постизати под једним условом - да ослободе своје дисиденте. Да, чак и ако су сами споразуми корисни Америци.

       Одмах следи листа дисидената из различитих земаља која почиње, наравно, са Алексејњм Наваљним.

       За списком следи оно што је код Стивенса  је најбоље:  одговор на питање – шта ће Америци таква доктрина.

       Јер, његов одговор је: ако то обезбедимо,  дисиденти ће доћи на власт у својим земљама, свргавајући све режиме који су несимпатични Америци. Тако ће циљ бити постигнут.

Брет Стивенс

       Ова доктрина је добра по својој искрености. Али, у чему се она разликује од необјављене спољнополитичке доктрине које се држала власт Доналда Трампа.

       Трамп можда и јесу одстранили од Твитера и Фејсбука, али Мајкла Помпеа нису. Он је последњих дана у Стејт департману написао 30 твитова само о Кини!

       То је право мало политичко завештање у којем се наглашава да су Кинези злонамерно „пустили вирус у свет“, објашњава да се лоше понашају и Јужном Кинеском мору.

       Али, вратимо се покушају тоталне демонизације огромне нације.

       Под Трампом су републиканци покушали да створе слику тоталитарне комунистичке државе - угњетавача Кинеза и претње целом свету.

       Дакле: зашто то не следити?

       Последње дане Помпеа у Стејт департману обележило је ињегово отказивање путовања у Европу, а мрски Кинези набацују да Европљани напросто нису желели да виде Помпеа.

       Трампова дипломатија највише је радила на томе да Европу удаљи од Кине: почев од напуштања кинеских 5Г технологија до општег смањења сарадње између ЕУ и Кине.

       Није прошло. ЕУ и Кина су 30. децембра, након дугих преговора, потписале споразум о будућим инвестицијама.

       А управо је објављено да је трговина између ЕУ и Кине у тешкој 2020. години премашила 620 милијарди долара (раст од 4,7% током године), што је Кину учинило првим трговинским партнером Европске уније!

       Кина је 2020-те остварила 2,3 одсто економског раста. У епидемијом девастираном свету. А неко је хтео да уништи Кину ...

       Ово није тек неуспех Трампове спољне политике, већ - ужасан неуспех.

За Милована Ђиласа до данас тврде да се

"бунио кад се нико није бунио"

       Што треба испитати да би се научиле лекције за будуће генерације.

       Идеја Трампове администрације није била сасвим неразумна - америчке индустрије, које су отишле у Кину, морају вратити ако Сједињене Државе желе да преживе.       

       Тезу „Кинези су ужас и са њима се не може имати посла“ користила је америчка дипломатија у свим правцима, али је била намењена првенствено западним државама. Са поруком:  никакви послови са диктатуром.

       У Сједињеним Државама и другим западним земаљама – због утицаја Трампове владавине – већ формирала или почела да се формира  идеологија модерног конзервативизма (патриотизам и примат националне културе и вредности, лични суверенитет итд.).

       Насупрот  безумној левичарској идеји разарања друштава.

       Са Трампом или без њега, ова кристализација идеја даје Западу шансу за опстанак и заслужи поштовање других цивилизација.

       Да ли се оно што је било под Трампом претерано разликује од „ослањања на дисиденте“?

       Генерално гледано: не!

       Обе доктрине су – доктрине лажи и мржње усмерене на уништавање друштава и држава које нису по вољи САД.