Турска поново тврди да је Русија „анектирала Крим“, а да су тамошњи Татари - Турци

РУСКИ МЕДИЈИ И ЈАВНОСТ ТРАЖЕ ДА МОСКВА ПОКАЖЕ СИЛУ И ОДЛУЧНОСТ РУСКЕ ДРЖАВЕ

Овако је Владимир Путин пре 11 година стигао на Крим

(поред њега је, у приколици, кримски лидер Сергеј Аксјонов)

* Министарство иностраних послова Турске издало саопштење у коме референдум о присаједињењу полуострва Русији назива незаконитим

* Политиколог и члан Експертског савета при Државном Савету Републике Крим Иван МЕЗЈУХО: У курсу турског министарства нема ништа ново. Током читавих једанаест година, откако је Крим опет у саставу РФ, Турска стално издаје таква саопштења

* Шеф турске бизнис асоцијације TURKSİD Ерхан БАШТУХАН: «Тренутно тежимо да рат у Украјини што пре стане. Али, Русија мора понешто да врати до завршетка рата, а то су Крим, Луганск и Доњецк. Те окупиране територије морају бити враћене у састав Украјине»

____________________________________________________________

           ТУРСКА која обожава да посеже на руске сфере утицаја у Централној Азији и Африци поново подсећа Москву на своје политичке амбиције према руској територији – Криму.

           Док је полуострво заједно са целом Русијом прослављало једанаесту годишњицу повратка у састав руске државе, Министарство иностраних послова Турске издало је саопштење у коме референдум назива незаконитим, а ступање Крима у састав Русије анексијом.  

           Политиколог и члан Експертског савета при Комитету Државног Савета Републике Крим за народну дипломатију и међурегионалне односе, Иван Мезјухо, наглашава да у курсу турског министарства нема ништа ново.

           Током читавих једанаест година, откако је Крим опет у саставу РФ, Турска стално издаје оваква саопштења на званичном нивоу.

           Редовно понавља да је Крим анектирана украјинска територија и да је под контролу Русије прешла због незаконитог референдума. Турска неуморно понавља да не признаје Крим у саставу руске државе јер се наводно ради о кршењу међународног права.

           «Такав став Турска је имала и до присаједињења Крима Русији, док је полуострво још било у саставу независне Украјине. Индикативно је и што турско Министарство иностраних послова кримске Татаре назива Турцима, односно користи термин «Кримски Турци-Татари».

           Такође и то што турска политичка елита кримско-татарско становништво полуострва доживљава као заједницу на коју Турска има политички утицај. Међутим, реалност је да су Кримски Татари грађани РФ и да сматрају да су посебан народ, а не Турци. То ће вам потврдити сваки Татарин ако га упитате. Без обзира на неке сличности са турским народом, Кримски Татари сматрају да су посебан народ и да не припадају турској нацији» – указује овај експерт.

           Турској по свој прилици неће да призна потпуно очигледну ствар – народ на Криму жели да буде у саставу Русије, а не под влашћу режима Владимира Зеленског. Турска има жељу да овај регион припише својој зони утицаја, уверен је Мезјухо.  

           «Тренутно тежимо да овај рат што пре стане. Али, Русија мора понешто да врати до завршетка рата, а то су Крим, Луганск и Доњецк. Те окупиране територије морају бити враћене у састав Украјине» – тврди шеф међународне бизнис асоцијације TURKSİD Ерхан Баштухан. 

           Његове речи можда понајбоље описују однос Турске према мировним иницијативама за Украјину које се врло мало разликују од европског наратива. Сви они «желе» мир на украјинској земљи, али само ако Русија буде потпуно поражена, па да више не буде у стању да брани своје интересе.  

           Сам Ердоган је у недавном разуговору са америчким председником «дао поршку Трамповом посредовању поводом руско-украјинског рата». Међутим, немогуће је вечно развлачити политички ластиш, доћи ће време да се коначно искаже коначан став.

           Турске власти, које су у раскораку између БРИКС и НАТО, наступају са антируских позиција, тврдећи да је Русија «анектирала» Крим. Са обе руке су за територијалну целовитост и суверенитет Украјине а истовремено сањају елиминишу сваког Кримљанина који поседује «москаљска» лична документа.

           Мезјухо сматра да ће се сличне изјаве чути и у будућности, с обзиром да Турска нема намеру да мења своју „кримску стратегију“.

           Руси и руски медији реаговали су на испад Анкаре захтевом да Москва да одлучан одговор који ће показати силу и одлучност Русије у одбрани националних интереса. Једна од предложених варијанти је да се неки турски медији прогласе за стране агенте.

           - Без обзира што турски медији шире сепаратизам, да би се донела таква одлука - руске власти морају темљено да осмисле све аргументе «за» и «против», наглашава Мезјухо.  

            «Морамо да се одредимо да ли нам је у интересу да неки турски медији функционишу на руском медијском тржишту или не. Не треба имати исти приступ према свим турским медијима, али морамо да разумемо да ће Турска наставити вишевекторну политику и игранку са Руском Федерацијом» – упозорава овај експерт.