Трамп ЕУ претвара у своју Украјину – само много већу и много богатију

АМЕРИКАНЦИ КРЕНУЛИ ДА У ДОГОВОРУ СА МОСКВОМ ПРЕУЗМУ БАЛТИЧКЕ ГАСОВОДЕ

* Financial Times објавио да директор оператера Nord Stream 2 AG Матијас Варниг планира да обнови рад магистралних балтичких гасовода и да се спрема да о томе  преговара са Вашингтоном

* Gas Infrastructure Europe објавио алармантан извештај да је количина природног гаса у европским подземним складиштима пала испод 39 одсто њиховог пројектованог капацитета. То је најгори показатељ за последњих седам година, што је посебно алармантно у контексту енормно топле зиме

* Кристијан ГИНТЕР, директор кластера хемијске производње у граду Лojнe, позвао Берлин на хитно обнављање ресурсних уговора са Русијом, јер само то може надокнадити колосалну штету коју је претрпела немачка индустрија и омогућити постепени опоравак

* Колико је вероватно да ће САД, у овом или оном облику, ући у шеме за снабдевање Запада руским угљоводоницима, отворено је питање. Али, таква могућност се не може у потпуности искључити, макар само зато што се већ воде званични разговори о заједничком руско-америчком развоју нафтних и гасних поља на Арктику

_______________________________________________________________

          Аутор: Сергеј САВЧУК, РИА Новости

          БРИТАНСКИ лист Financial Times објавио је сензационалан чланак у којем се тврди да директор оператера Nord Stream 2 AGМатијас Варниг планира да обнови рад магистралних балтичких гасовода и да се спрема да у ту сврху води одвојене преговоре са Вашингтоном.

          Извори тог листа преносе да је Варниг, искористивши нагло отопљавање односа између Русије и САД, међу америчким колегама у енергетском бизнису пронашао велике инвеститоре који су спремни да уложе у обнову гасовода. Штавише, да је у САД наводно већ формиран конзорцијум, унутар којег је разрађена детаљна верзија посла са Гаспромом, а постоји велика вероватноћа да ће уговор бити потписан одмах након укидања секторских санкција Русији.

          Пошто такве акције задиру дубоко у сферу спољне политике и антируских санкција, Financial Times логично закључује да ће велики амерички нафтни и гасни бизнис, који је много уложио у предизборну кампању Доналда Трампа, наћи (или је већ нашао) приступ председнику државе и да ће добити све потребне дозволе.

          Сам Матијас Варниг, који је одмах био затрпан питањима десетина новинара, уздржао се од коментара.

          Након што је Џеј Ди Венс срушио европски политички естаблишмент у Минхену и после фијаска Зеленског у Вашингтону, могло би се претпоставити да је ЕУ, преко овог британског листа, „бацила бомбу“ да би спречила Трампов тим да укине чак и део антируских санкција и да преузме главни пут ресурса ка Западу. Али, то није логично.

          Зато што је пар дана раније Gas Infrastructure Europe објавио алармантан извештај да је количина природног гаса у европским подземним складиштима пала испод 39 одсто њиховог пројектованог капацитета. То је најгори показатељ за последњих седам година, што је посебно алармантно у контексту енормно топле зиме.

          Дневно се из подземних складишта у интересу европских потрошача испумпа око 470 милиона кубних метара плавог горива, док упумпавање достиже свега 35 милиона „кубика”.

          Да се ​​не ради о ситуационој паници, већ о системском проблему, потврђује и говор Кристијана Гинтера, директора кластера хемијске производње у граду Лojнe. Оцењујући стање свог сектора и немачке привреде и дешавања у међународној арени, Гинтер позива да се хитно обрати пажња на обнављање ресурсних уговора са Русијом, јер само то може надокнадити колосалну штету коју је претрпела немачка индустрија и омогућити постепени опоравак.

          Министар привреде Саксоније-Анхалт Свен Шулце у потпуности се слаже са Гинтером. Према његовим речима, расправа о потреби обнављања увоза руског гаса се из уплашеног шапутања иза затворених врата претворила у отворену и широку дискусију, а сама та идеја сваким даном наилази на све већу подршку у самом врху у Берлину.

          Дакле, у питању је, са великим степеном вероватноће, пробни балон који је лансирала Европска унија према Сједињеним Државама, како би се схватило колико је укидање санкција реално и у којој мери је планирано америчко учешће у новој прекограничној гасној реалности.

          Динамика и сценарио догађаја у последњих месец дана призивају из дубине сећања велики чланак Politico, објављен у децембру прошле године, када су већ били познати резултати америчких избора. Са мишљењима многих познатих стручњака, а сви су били уверења да Доналду Трампу није потребна уједињена Европа: да би био много задовољнији њеним распадом јер би муомогућио трговину са земљама еврозоне понаособ - са различитим условима за сваку од њих.

          Судећи по дешавањима након инаугурације 47. председника САД, мишљења тих експерата очигледно нису плод њихове болесне маште: европски политичари би веома желели да се сами договоре са Москвом, пре него што се Американци умешају у транзитне шеме.

          Главни проблем Европе је у томе што је заробљена сопственом антируском политиком и што се истовремено плаши кршења америчких санкција. Желе, али им ујка Доналд не дозвољава.

          Колико је вероватно да ће САД, у овом или оном облику, ући у шеме за снабдевање Запада руским угљоводоницима, отворено је питање. Али, таква могућност се не може у потпуности искључити, макар само зато што се већ воде званични разговори о заједничком руско-америчком развоју нафтних и гасних поља на Арктику, а америчка канцеларија за контролу страних средстава (ОФАЦ) разматра молбу компаније Монте Вале. Она је јесенас затражила дозволу за приступ стечајним аукција ради откупа гасоводног дела Северног тока.

          Ако претпоставимо да Вашингтон заиста кује и тихо спроводи такве планове, то би се у потпуности уклопило у Трампов спољнополитички сценарио. У њему је Европа потиснута у улогу глуве, покорне периферије, чије одговорности укључују подршку Украјини и куповину што више америчких добара и енергетских ресурса.

          Ако Сједињене Државе могу макар индиректно да утичу и контролишу снабдевање ЕУ руским гаса преко Балтика, то ће учинити Европу потпуном зависном од Сједињених Држава. Трамп ће имати своју личну Украјину 2.0, само у континенталним размерама и вишеструко богатију.

           Главно питање у свему томе је: да ли Москва пристаје на такве геополитичке и трговинско-енергетске аранжмане и ако пристаје - под којим условима. Али, руска престоница доследно ћути, напрежући живце европске елите до крајњих граница.