Позиција Москве: Украјина мора бити уклоњена из зоне утицаја Запада

СА ЧИМЕ РУСКИ ЛИДЕР УЛАЗИ У ПРЕГОВОРЕ СА ТРАМПОМ ПОВОДОМ УКРАЈИНЕ?

* Трамп нема за циљ да нанесе Русији стратешки пораз (односно да атлантизује Украјину како би се искључило њено неизбежно поновно уједињење са Русијом), Украјина му није интересантна као инструмент сталног притиска на Русију и обуздавања „руске експанзије“ (односно, процеса обнове Велике Русије)

* Путин зато пристаје на озбиљне преговоре са њим. Међутим, вођење преговора, па чак и напредак у њима, не значи да Русија пристаје на Трампове услове. На крају крајева, оно што је Трамп већ спреман да уради у вези са Украјином није довољно нити прихватљиво за нас - само ствара предуслове за озбиљне преговоре између Русије и САД

* Нека од кључних питања су: када ће и у ком облику бити објављена обустава испорука западног наоружања Украјини – у форми заједничког саопштења земаља НАТО-а и Кијева? Када и како ће се озваничити обавеза Украјине да не уђе у НАТО и одбијање НАТО да прими Украјину, укључујући, могуће, и уговорне обавезе према Русији? Када ће и како бити укинуте санкције Запада Русији, укључујући враћање наших замрзнутих девизних резерви?

_______________________________________________________________

         Аутор: Петар АКОПОВ

         ВЛАДИМИР Путин нема намеру да игра игру  са Доналдом Трампом или да се узда у његову часну реч, али је спреман да с њим игра на велико.

         Украјина је само део игре, али је принципијелно важна за Русију. Трампов предлог о 30-дневном прекиду ватре Путин није у потпуности одбацио управо из тог разлога – упркос чињеници да је очигледно неповољан за Русију.

         Русија има користи од неслагања на Западу око Украјине – Трампова позиција изазива шок и страхопоштовање у Европи, поготово у Кијеву, који нам сам по себи помаже да остваримо своје циљеве.

         За нас нема алтернативе: Украјина мора бити уклоњена из зоне утицаја Запада. Да ли је Трамп спреман на то?

         Његова жеља да оконча сукоб је очигледна: он нема за циљ да нанесе Русији стратешки пораз (односно да атлантизује Украјину како би се искључило њено неизбежно поновно уједињење са Русијом), Украјина му није интересантна као инструмент сталног притиска на Русију и обуздавања „руске експанзије“ (односно, процеса обнове Велике Русије).

         Он такође не види Украјину као начин да се односи Русије и Европе држе под контролом, односно да се она користи као „спорна територија“ и тиме спречи обнављање европско-руске сарадње. Односно, Трампу није блиска већина мотива који одређују однос атлантиста (и америчких и европских) према Украјини.

         Он, природно, не намерава да преда Украјину Русији – жели да искористи своје „уступке“ поводом Украјине за побољшање односа са Кремљом, окончање конфронтације и чак измену конфигурације кључних сила на светској сцени. А да истовремено одговорност – не војну, већ економску – за Украјину пребацити на Европу.

         Трампови мотиви су јасни и зато Владимир Путин пристаје на озбиљне преговоре са њим. Међутим, вођење преговора, па чак и напредак у њима, не значи да Русија пристаје на Трампове услове. На крају крајева, оно што је Трамп већ спреман да уради у вези са Украјином није довољно нити прихватљиво за нас - само ствара предуслове за озбиљне преговоре између Русије и САД – јер Москва неће ни о чему да се договара са Кијевом. Бар док се све не изразговара између нас и Американаца.

         Просто: „улазак у примирје“ чак и на 30 дана није опција за Русију, јер ништа не решава.

         Зауставити ватру за почетак преговора са Кијевом? Шта то значи ако ће се, у сваком случају, све решити у преговорима Москве и Вашингтона? А могу се и овако водити, уосталом - већ теку.

         А у тим преговорима – како између Путина и Трампа, тако и између њихових представника – потребно је да се договоримо шта ће се десити након што топови утихну. Не о контроли прекида ватре (то је техничко и дубоко споредно питање), већ о суштини ствари.

         Када ће и у ком облику бити објављена обустава испорука западног наоружања Украјини – у форми заједничког саопштења земаља НАТО-а и Кијева?

         Када и како ће се озваничити обавеза Украјине да не уђе у НАТО и одбијање НАТО да прими Украјину, укључујући, могуће, и уговорне обавезе према Русији?

         Када ће Русија добити контролу над читавом територијом четири своје нове федералне јединице?

         Када и како ће се формирати нова украјинска влада која ће бити способна да склапа споразуме са Русијом?

         Када ће и како бити укинуте санкције Запада Русији, укључујући враћање наших замрзнутих девизних резерви?

         Решење ових питања – а она ни из далека нису сва – не може се одлагати за касније, до после примирја.

         Да, њихово коначно утврђивање и потписивање може бити и након што на линији фронта завлада тишина. Али, детаљно разматрање и постизање принципијелне сагласности су неопходни пре, а не после почетка прекида ватре. У супротном, једноставно неће постојати.

          Дакле: Трамп и Путин ће имати о чему да разговарају, како данас, тако и приликом свог  предстојећег личног сусрета.