Можегов: У Америци се увелико говори о тамошњој „новој 1968-ој“

НЕМИРИ ЗАХВАТИЛИ СВЕ УНИВЕРЗИТЕТЕ У САД И 70 ОДСТО СТУДЕНАТА - 2.000 ВЕЋ УХАПШЕНО

* Студенти узвикују: „Смрт Америци“, Живела интифада!“, „Од реке до мора, Палестина ће бити слободна!“ (ово је директно порицање Израела) и „Ми смо Хамас“

* Према последњим анкетама, 65 одсто америчких студената подржава пропалестинске протесте. Демонстранти траже да њихови факултети потпуно прекину везе са Израелом

* На Универзитету Колумбија, јеврејским професорима је забрањен приступ студентском кампусу из страха да ће њихово присуство „довести до погрома“, а јеврејским студентима се саветује да се уздрже од предавања

* Међу спозорима проетст СУ катарске фондације и Савет за америчко-исламске односе, који је заправо база Муслиманског братства у САД. Али, главни спонзори демонстраната су фондације Сороша и Рокфелера, односно јеврејски глобалисти, о чему већ отворено пише мејнстрим штампа

* Могуће је да глобалистичка елита планира гамбит ништа мање мајсторски од протеста БЛМ-а и Ковид-19 на претходним изборима. С том разликом што ће се сада играти на „антисемитску карту”. Можда ће Трампу чак бити дозвољено да победи. Али у том случају, протести ће бити окренути против њега, а земља ће се суочити са сценаријем нејасно описаним у филму „Грађански рат“

________________________________________________________

          Аутор: Владимир МОЖЕГОВ

          У АМЕРИЦИ се увелико говори о тамошњој „новој 1968-ој“.

          Као и пре више од пола века, студентски немири су захватили све универзитете у земљи. У њима учествује до 70 одсто студената, а више од 2.000 широм земље је ухапшено од почетка протеста.

          Протестни талас засад не јењава.

          Иста левичарска агенда, исте левичарске пароле... Постоје, међутим, битне разлике.

          Протест младих 1968. године био је усмерен против „естаблишмента“, односно традиционалних власти Америке и њене конзервативне већине. Слогани актуелног протеста су радикално антиизраелски. Тачније, антиамериканизам овде коегзистира са антиизраелизмом: „Смрт Америци“ и, истовремено, „Живела интифада!“, „Од реке до мора, Палестина ће бити слободна!“ (ово је директно порицање Израела) и коначно: „Ми смо Хамас“!

          Па, „смрт Америци“ је разумљива, али „Ми смоХамас“?

          Америчка левица је увек била на страни Палестинаца, што је нормално за леву парадигму: она је на страни потлачених, против јаке државе. Израел, подржан од Сједињених Држава и читавог белог естаблишмента, управо је ово друго, а Палестинци су типична потлачена мањина.

          То је јасно. Али какве размере!

          Према последњим анкетама, 65 одсто америчких студената подржава пропалестинске протесте. Истовремено, демонстранти траже да њихови факултети потпуно прекину везе са Израелом.

          На Универзитету Колумбија, јеврејским професорима је забрањен приступ студентском кампусу из страха да ће њихово присуство „довести до погрома“, а јеврејским студентима се саветује да се „уздрже од предавања“.

          У Атланти, анархисти марширају у арафаткама са плакатима: „Од Атланте до Палестине“. А култни левичарски писац Малколм Харис хвали антисемитске графите остављене на зидовима синагоге у Пенсилванији, објашњавајући пред камерама CNN да се значење свастике сада променило: „од нацистичке претње до осуде геноцида“.

          Узгред, ево још једне суштинске разлике.

          Готово сви хероји студентских немира 1968. били су Јевреји. Професор историје на Калифорнијском универзитету Јуриј Слезкин у књизи „Доба Меркура. Јевреји у савременом свету“ написао је: У првој половини 1960-их Јевреји (5% свих америчких студената) чинили су 30% до 50% чланова и више од 60% руководства СДС-а (Студенти за демократску друштво); шест од једанаест чланова владајућег комитета покрета за слободу говора у Берклију; трећину „метеоролога“ ухапсила полиција; 50% чланова Калифорнијске партије мира и слободе; две трећине белих учесника Фридом Флајта који су дошли на југ 1961. да се боре против расне сегрегације; између трећине и половине волонтера Мисисипи лета 1964... и 90% радикалних активиста Универзитета у Мичигену..."

          Данас је слика нешто другачија. Да, неке јеврејске организације су и данас на страни демонстаната. На пример, Јеврејски глас за мир, који делује раме уз раме са главном перјаницом протеста СЈП (Студенти за правду у Палестини).

          Али, оно што највише изненађује су - спонзори протеста.

          Не чуди што су међу њима катарске фондације и Савет за америчко-исламске односе, који је заправо база Муслиманског братства у САД. Али, главни спонзори демонстраната су фондације Сороша и Рокфелера, односно јеврејски глобалисти, о чему већ отворено пише мејнстрим штампа.

          Америчким изборима 2020. претходила су два главна „догађања сезоне“: пандемија Ковид-19 и протести БЛМ-а.

          Управо су они помогли демократама да анулирају сва Трампова достигнућа (најнижа стопа незапослености, унапређење пословања и економије у целини), да направе хаос током изборног маратона и победе гласањем путем поште и контролом бирачких места и пребројавањљ гласова.

          Али, данас протести играју против демократа.

          Њихово ултралево бирачко тело је револтирано, дели странку на једној страни и прелази на Роберта Кенедија Млађег на другој. Истовремено, протести су до сада имали мало утицаја на Трампове ставове. То само доприноси његовој симпатији од стране богатих Јевреја и утицајних јеврејских организација.

          Постоје и необичности у Бајденовом ставу. Он почиње да врши све већи притисак на Израел. Што иритира и сам Израел и америчку мејнстрим штампу, која је природно произраелска.

          Истовремено, Бајден прилично репресивно гуши саме протесте и не склапа никакве договоре са „екстремистима“.

          Бајден је принуђен да стално виче на Нетанијахуа, који самоуверено иде ка глобалној хуманитарној катастрофи у Гази, а притом отворено пљује на повике и Вашингтона и УН.

          Коначно, оно најзанимљивије. Уз сву ову луду позадину, почиње да се одвија други, обрнути процес. Амерички Конгрес 1. маја готово једногласно усваја предлог закона о борби против антисемитизма, што изазива талас негодовања обичних америчких конзервативаца. Прво, предлог закона је отворено усмерен против Првог амандмана - слободе говора, као основне америчке конзервативне вредности. Друго, његове формулације су толико нејасне и расплинуте да канонски текстови Новог Завета и хришћанских светаца потпуно потпадају под њих.

          Нема сумње да су управо „антисемитски“ протести подстакли усвајање закона, првенствено усмереног на акције подршке Палестини.

          Можда нам управо ово последње даје кључ за оно што се дешава: да ли глобалистичка елита планира гамбит ништа мање мајсторски од протеста БЛМ-а и Ковид-19 на претходним изборима? С том разликом што ће се сада играти на „антисемитску карту”.

           Можда ће Трампу чак бити дозвољено да победи. Али у том случају, протести ће бити окренути против њега, а земља ће се суочити са сценаријем нејасно описаним у филму „Грађански рат“.


 

 

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари