Марков: Британија од САД преузима функције за спољно управљање Украјином

ЏОНСОНУ ЈЕ ПРОВОКАЦИЈА СА БРОДОМ DEFENDER БИЛА ПОТРЕБНА  ДА СЕ ПОКАЖЕ КАО ЛИДЕР АНТИРУСКЕ КОАЛИЦИЈЕ

* Будућност ће показати колико ће бити опасно заменити америчке обавештајне службе британским обавештајним службама као доминантним фактором у спољном контролисању Украјине

* Пожелео сам да Џонсону поставим питање: „Борисе! Шта ће ти Украјина? Питај немачке колеге: шта су им донели походи на Украјину? Били су тамо два пута, питај их - да ли им се много свидело?“

_______________________________________________________

       Аутор: Сергеј МАРКОВ

       „ШТА је Британија хтела са провокацијом са ратним бродом Defender у близини Крима и шта је то стварно било?

       То није био неки нарочито лукав план. Пре је био импровизација Бориса Џонсона.

       Британски медији пишу да је њихов министар одбране био за провокацију, док је министар спољних послова био против.

       Задњу реч имао је премијера Џонсон који се определио за оштру и агресивну акцију.

       Циљ провокације био је формирање представе у свету да је Велика Британија изразито и агресивно антируска.

       Не случајно: баш уочи Sea Breese - највећих НАТО маневара на територији Украјине .

       Џонсон је након инцидента изјавио да Британија не признаје „анексију Крима“ и да воде око полуострва сматра украјинским.

       Пре провокације нико не би приметио ову Џонсонову изјаву, а након провокације су је цитирале стотине медија по свету. То и јесте била сврха провокације.

       Лондон жели да Британија уочи Sea Breese изгледа као лидер антируске коалиције која се формирала око украјинског проблема.

       Зна се да Британија од Сједињених Држава и Канаде постепено преузима све више и више функција спољног управљања Украјином.

       Лондон је провокацијом код рта Фиолент упоушао да појача ту своју нову улогу главног у управљању Украјином извана.

       Будућност ће показати колико ће бити опасно заменити америчке обавештајне службе британским обавештајним службама као доминантним фактором у спољном контролисању Украјине.

       Постаће јасно: да ли ће Британија заиста успети да на том плану постане доминирајућа сила.

       Пожелео сам да Џонсону поставим питање:  „Борисе! Шта ће ти Украјина? Питај немачке колеге: шта су им донели походи на Украјину? Били су тамо два пута, питај их - да ли им се много свидело?“