Акопов: Ово што се догађа није нова Јалта, али јесте - велики корак ка њој
ТРАМП ЈОШ НИЈЕ СПРЕМАН ДА ПРИХВАТИ ПУТИНОВЕ УСЛОВЕ, АЛИ ЋЕ БИТИ КАД УЧВРСТИ ВЛАСТ У САД
Јалта, Јалта...
* Путин одуговлачи са договором о Украјини и зато што је то само део другог, главног договора – великог договора са Трампом. Али, то још није спремно и о томе се заправо још и не разговара иако све иде ка томе
* Путин никада неће правити компромисе, а још мање фундаменталне уступке по украјинском питању. Њему треба неутрализација (у сваком смислу) онога што преостане од Украјине. То је минимални задатак, а враћање Украјине у нашу орбиту је задатак максимум (дугорочни, али апсолутно неопходан)
* Чим Трамп буде потпуно уверен у победу у својој земљи (једноставно се увери да све иде у добром правцу), то ће бити време да се са њим озбиљно и дугорочно преговара. Не о примирју, већ о миру. Укључујући Украјину, која ће до тог времена остати (уз могуће привремене прекиде ватре) бојно поље – дипломатско и војно
__________________________________________________________________
ПУТИН заиста одуговлачи са договором о Украјини, али не зато што не верује у Трампову способност да преговара.
Не, Путин не верује у способност Зеленског да постигне договор, али ни то није главни проблем.
Путин не одуговлачи зато што жели само војно решење проблема.Не ради се ни о томе.
Путин никада неће правити компромисе, а још мање фундаменталне уступке по украјинском питању. Њему треба неутрализација (у сваком смислу) онога што преостане од Украјине. То је минимални задатак, а враћање Украјине у нашу орбиту је задатак максимум (дугорочни, али апсолутно неопходан).
Путин одуговлачи са договором о Украјини и зато што је то само део другог, главног договора – великог договора са Трампом. Али, то још није спремно и о томе се заправо још и не разговара - а све иде ка томе.
Али, да би се то закључило (ово што се догађа није нова „Јалта”, већ велики корак ка њој), управо је и потребно да се договоримо око Украјине. Тако се то представља у Вашингтону.
У смислу: хајде да постигнемо договор о Украјини, окончамо рат и отвориће се сјајни изгледи за америчко-руску сарадњу у најразличитијим областима.
Неки сматрају да су таква обећања напросто банална америчка превара (међутим, превише је примитивна и груба да би је Трамп користио у односу на Путина, кога заиста сматра „веома паметним“), док други верују у искреност Трамповог предлога. Јер, ако је он одлучан да радикално преправи светски поредак зарад реструктурисања Сједињених Држава, онда му је заиста потребан неко способан за игру).
Ближе сам другој процени, али још увек није време да се закључи прави посао са Трампом. А договор о Украјини неће помоћи да се приближи прави, главни договор: напротив, ставиће тачку на то. Зашто?
Тренутно Трамп још није спреман да прихвати руске услове о Украјини – неутрализацију (уз одрицање од територијалних претензија према Русији), одсуство западних безбедносних гаранција Кијеву (које би у стварности једноставно постале облик војног савеза), укидање већине западних санкција.
Председник САД сада не може да пристане на ово, што значи да би било какав договор закључен у догледно време (два или три месеца) за нас био неповољан. Због тога, наравно, нећемо ићи на то, али нећемо ни одбити да преговарамо са Трампом.
Ствар је у томе што ће (пре него касније) сазрети услови не само за договор о Украјини, већ и за `велики дил` са Русијом.
Што се Трампа тиче, не зато што је „Путинов агент“, већ зато што жели да „Америку поново учини великом“, односно да промени и структуру и правац свог брода.
Његове шансе за успех у самој Америци су прилично велике, а чим Трамп буде потпуно уверен у победу у својој земљи (једноставно се увери да све иде у добром правцу), то ће бити време да се са њим озбиљно и дугорочно преговара. Не о примирју, већ о миру.
Укључујући Украјину, која ће до тог времена остати (уз могуће привремене прекиде ватре) бојно поље – дипломатско и војно.
