Уграђена у устав Грчке
Како се данас управља светогорском монашком заједницом?
Пише: Милослав Рајковић
о Древна светогорска самоуправа, са хиљадугодишњим привилегијама, уграђена је и у Устав Грчке, од првог (1927) до важећег из 1975 (члан 105). Деловање њених установа и одржавање реда надгледа цивилни гувернер, кога именује Министарство спољних послова
о Грчки суверинитет огледа се и у присуству полиције и царинске службе
о Главни органи управљања Светом Гором су Свештена општина и Свештена епистасија и Двоструки или Дупли сабор, највише законодавно тело
о Свештена епистасија je четворочлано извршно тело са једногодишњим мандатом, од 30. јуна једне до краја јуна друге године
о Епистасија се формира према већ дуже од два века владајућем начелу пет четворница или тетрада, на колико су подељени свих двадесет манастира, чији је хијерахијски и поредак у групама непромењив
СВЕТА Гора никада није имала међународноправни субјективитет, али је често била „предмет интереса субјеката међународног права“, а њен данашњи међународноправни положај одређен је чланством Републике Грчке у Европској унији.
Важећи Статут Свете Горе или Уставну повељу одобрио је Дупли ванредни свештени сабор двадесет свештених манастира у Кареји 10. маја 1924. а потврдила грчка влада Законском уредбом бр. 10/1926. У име Хиландара потписали су га јерођакон Антим (на српском, по националности Бугарин), протепистат, и проигуман Онуфрије, Србин. Овај статут регулише устројство Свете Горе и њене односе према држави и цркви.
Проистекао је из ранијих царских хрисовуља и типика, патријарашких сингилија, султанских фермана, важећег општег правилника и древних монашких закона (чл. 188). Саставио га је петочлани одбор Дуплог ванредног сабора који су чинили: старац Аркадије, јерођакон ватопедски, архимандрит Атанасије пантократорски, проигуман Евдоким ксиропотамски, старац Евлогије светопавлински и старац Варлаам григоријатаски.
Древна светогорска самоуправа, са хиљадугодишњим привилегијама, уграђена је и у Устав Грчке, од првог (1927) до важећег из 1975 (члан 105). Деловање њених установа и одржавање реда надгледа цивилни гувернер, кога именује Министарство спољних послова. Грчки суверинитет огледа се и у присуству полиције и царинске службе.
ДВОСТРУКИ САБОР
Главни органи управљања Светом Гором су Свештена општина и Свештена епистасија и Двоструки или Дупли сабор, највише законодавно тело.
Сабор Свештене општине сачињавају представници (антипросопи) свих манастира, који се бирају на годину дана и мандат им се може продужавати. Представник манастира не може бити млађи од тридесет година и мора да се одликује „мудрушћу и пристојним животом“. Сабор Свештене општине заседа три пута недељно, по потреби и ванредно.
Дупли сабор чине антипросопи и игумани свих двадесет манастира и редовно се састаје у недељу Мироносица по Васкрсу и 7/20. августа, дан после Преображења Господњег, и у ванредним приликама. Сви антипросопи, сем оближњег манастира Кутлумуша, раније су становали у лепим манастирским конацима у Кареји, данас захваљујући моторним возилима многи долазе на седнице право из манастира.
Свештена епистасија, Ιερά Επιστασία - je четворочлано извршно тело Свештене општине Свете Горе (Ιερά Κοινότης Αγίου Όρους) са једногодишњим мандатом, од 30. јуна једне до краја јуна друге године. Епистасија се формира према већ дуже од два века владајућем начелу пет четворница или тетрада, на колико су подељени свих двадесет манастира, чији је хијерахијски и поредак у групама непромењив.
ПРОТОС – ПРВИ МЕЂУ ЈЕДНАКИМА
Поделу на групе извршио је патријарх Гаврило IV типиком од 1783. године, после неуспелог покушаја (1780) да оживи установу прота а њихов састав је следећи:
1. Велика лавра, Дохијар, Ксенофонт, Есфигмен
2. Ватопед, Кутлумуш, Каракал, Ставроникита
3. Ивирон, Пантократор, Филотеј, Симонопетра
4. Хиландар, Ксиропотам, Свети Павле, Григоријат
5. Дионисијат, Зограф, Св. Пантелејмон, Констамонит
На челу сваке групе је један од првих пет великих манастира, који даје протоса или протепистата а остали још три члана епистасије (владе), Протос је први међу једнакима а као символ првенства носи жезал (штап, патерицу) на чијем су врху, окованом у метал, изгравирана имена првих пет манастира у рангу са именима њима припадајућих манастира у групи. Садашњи штап је израђен 1856. године.
Протепистат има право на службено возило и пратњу једног сејмена. Ословљавају га са свети проте (агиос протос), али он има мања овлашћења него некадашњи прот. Протепистат председава седницама Сабора и Епистасије које се одржавају у сали на другом спрату здања Дома Свештене општине, која служи и за пријеме угледних гостију о великим празницима, приликом увођења у дужност новог прота или посета високих политичких и црквених личности.
Представници манастира седе око потковичастог стола, крај којег су главни секретар и други писари, према хијерархијском рангу њихових манастира. Протепистат седи издвојено, с јужне стране, на некој врсти престола, одакле води седнице, усмерава и закључује расправе.
ЈЕДИНИ ИЗУЗЕТАК ЗБОГ СРБИЈЕ
Члан Епистасије може да напуста Кареју само када то захтева његова епистатска дужност. Протепистату одсуствовање ни у ком случају није дозвољено. Ипак, знамо за једна изузетак. У време агресије НАТО на Србију у Београд је априла 1999, у знак подршке српском народу, у посету Српској патријаршији допутовала највиша светогорска делегација на челу са протосом Стефаном Хиландарцем.
Поред извршења одлука Свештене општине, Епистасија рукује протатском благајном, брине о реду и поретку у престоници Кареји и главном пристаништу Дафни, сарађује са органима државне администрације на светогорском тлу (гувернер, полиција, царина) и има улогу мировног суда. Тежа кривична дела на Светој Гори су у надлежности световних судова, док се сви мањи духовни или кривични спорови решавају у манастирима или Светогорском сабору. Цариградска патријаршија има улогу Врховног духовног суда.
Печат - Сваки члан Свештене епистасије држи четвртину службеног печата Свете Горе и одлука је званична само ако су сва четворица на окупу. Решење без знања једног епистата није пуноважно. Печат Свештене општине има у средини икону Пресвете Богородице а у кругу натпис – Печат Свештене општине Свете Горе Атонске. Печат се на крају мандата једне тетарде предаје другој. Сем манастира и скитова ниједна друга подручна установа или лице не може имати печат.
УПРАВЉА ДРУГА ТЕТРАДА
Светом Гором тренутно управља друга тетрада на челу са Ватопедом. Протепистат је ватопедски старац Варнава, а епистати: старац Андреј (Кутлмуш), јеромонах Григорије (Каракал) и старац Теодосије из Ставрониките. Они су истим редом потписани на дозволи боравка („диамонтириону“) посетилаца Свете Горе током њиховог мандата.
Цивилни гувернер Свете Горе је Аристис Касмироглу, бивши помоћник гувернера. Због опште финансијске кризе у грчкој гувернер нема помоћника, што је досад, иначе, била пракса Департмана за Атос МСП.
Аватон - Уставним актом женама је изричито забрањен приступ на светогорско полуострво „по одвајкада владајућем реду“ (чл. 186 Уставне повеље), тзв. аватон. Ово је први устав у коме је та одредба јасно наглашена. „Крепка је Света Гора својом забраном женског присуства“, сажео је свој утисак о једној хиљадугодишњој забрани у путопису Атон руски ходочасник Борис Зајцев (Светогорске стазе, 1997:82). Па ипак, у минулим вековим аватон је више пута прекршен. Најпре крајем ХI века када је три стотине влашких сточара са породицама и својим стадима продрло на Свету Гору. Затим када је српски цар Душан, заједно са својом женом, царицом Јеленом, спас од куге потражио у Хиландару.
Ватопед
ДО ГОДИНЕ ЗАТВОРА
Некада су ти преступи чињени из оправданих разлога и са одобравањем светогорске управе (збегови становништва у време грчког устанка против Турака или Кримског рата), понекад демонстративно као што је било искрцавање неколико учесница IX међународног конгреса византолога у Солуну, априла 1953. Овај догађај је био повод да грчка влада донесе законску уредбу којом се неовлашћени улазак жена на Свету Гору кажњава затвором од два месеца до годину дана. За ово дело је од тада до 2004. било шест оптужења, али општински суд у Солуну није донео ниједну осуђујућу пресуду. У свим случајевима је уважио чињеницу да је посреди била крајња нужда (невреме или хаварија).
САМО ПОЛА КИЛОМЕТРА ОД ОБАЛЕ
Почетком јануара 2008. године, приликом једног протеста сељака против манастира Ватопеда, такође је неколико жена демонстративно прешло с друге стране границе код археолошког локалитета Зиг, у близини Урануполиса. Ванредни дупли сабор је, иначе, 1980. године прописао да бродови на којима има жена морају пловити удаљени најмање 500 метара од обале.
На Атону, „граници између света и онога што се налази изнад света“ (Григорије Палама), само се духовно рађа, „моли без застанка“ (Бећковић) и припрема за сусрет с Богом и живот вечни.
Сава Хиландарац вели: „И на овом парчету земље, које море запљускује, где је клима најздравија, над којим се наднело азурно небо, међу вечито зеленим брдима и долинама, на дохвату величанственог сведока свемогуће природе, није се населио никакав народ, него један ред људи, који се, истина, разликује пореклом, али је једнак у вери, у назорима људским и у ширењу своје дужности. То су пустињаци, калуђери, који су се скупили у овај кутић земног шара, да у повучености проведу живот, да у молитви и добрим делима задовоље своју савест, поставивши себи одрицање сваке светске радости и насладе као главну своју врлину“ (1989:12-13).
КАЛЕНДАР И ИЗЛАЗАК СУНЦА
Света Гора се држи старог, јулијанског календара, као и Јерусалимска, Московска и Српска патријаршија. Већина манастира време мери на византијски начин тј. почетак дана рачуна од заласка сунца.
Mанастир Ивирон поштује халдејско рачунање времена по коме дан почиње изласком сунца. Ватопед и Свети Пантелејмон се придржавају световног времена, према којем се дан рачуна од поноћи. Државне службе држе се световног времена и новог календара.
