ПОПОВИЋ: Србија мора бити спремна за старт Евроазијског економског савеза

РЕЧ ПОТПРЕДСЕДНИКА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ НА СЛУШАЊУ

О ИНТЕРЕСУ НАШЕ ЗЕМЉЕ ДА ШТО БЛИЖЕ САРАЂУЈЕ СА ЕЕС

Др Ненад Поповић

• ЕЕС  ће бити географски највећа и енергетски најмоћнија економска интеграција у 21. веку. Када Русија, Белорусија и Казахстан 2015. године формирају органе ЕЕС, Србија мора да буде спремна да искористи све потенцијале ове сарадње
• Србији су потребне спољнополитичке алтернативе и спољнотрговинска диверсификација, пре свега у сарадњи са Истоком. То не значи да ће се Србија окренути Истоку и изоловати од Запада. Тако нешто нити је могуће нити је пожељно, и довело би до исто тако поражавајућих резултата као што је политика да „ЕУ нема алтернативу“
• У 2013, извоз у Русију је порастао за 20%, достигнут је ниво трговинске размене из 1990. године,  са тенденцијом даљег раста. Не треба заворавити да је у другој половини прошлог века, пре ратова и санкција, српски извоз своје највеће тржиште имао управо у Русији. Сада је тренутак да се крене у даљу озбиљну имплементацију свих потписаних стратешких споразума
• Србија треба да има алтернативе, да сарађује и са Европском унијом и са Евроазијским економским савезом. Србија само избалансираном, диверсификованом спољном политиком и трговином може да изађе из кризе и обезбеди својим грађанима велике инвестиције из Евроазије, достојанствен живот и перспективу за будуће генерације

         СРБИЈА и њена Скуопштина прешле су 25. новембра - иако то многима још није видљиво - својеврсни Рубикон.

         У организацији скупштинског одбора за пољну политику, у малој сали Народне скупштине - у којој је било око 100 људи - разговарало се о могућем и пожељном односу Србије према Евроазијском економском савезу који формирају Русија, Белорусија и Казахстан. Са амбицијом да стартује почетком 2015. Године.

         Уводно излагање на овом парламентском јавном слушању - са убедљиво највише учесника и заинтересованих досад - имао је потпредседник Народне скупштине др Ненад Поповић.

         Факти у целини преносе то његово обраћање:

         „Изузетно ми је драго што данас, први пут у једној од институција Републике Србије, расправљамо о односу Србије и евроазијских интеграција, односно будуће Евроазијске економске уније, географски највеће и енергетски најмоћније економске интеграције у 21. веку.

         Желео бих да вам најпре пренесем срдачне поздраве председника Народне скупштине Небојше Стефановића који је због службеног пута данас одсутан.

         Три чланице садашње Царинске уније и будуће чланице Евроазијске економске уније - Русија, Белорусија и Казахстан - чине 15% земљане површине света, највећег светског произвођача гаса, нафте, сунцокрета и шећерне репе, другог највећег произвођача кромпира, трећег највећег произвођача пшенице, меса и цемента.

         То су земље са којима Србија има изванредне политичке односе, засноване на узајамном поштовању територијалног интегритета и суверенитета.

         Када ове земље 2015. године формирају органе Евроазијске економске уније, Србија мора да буде спремна да искористи све потенцијале сарадње.

         Свакако је тачно да су чланице Европске уније највећи спољнотрговински партнер Србије данас.

         Међутим, исто тако је тачно да досадашња политика придруживања ЕУ није донела очекиване резултате: што због већ петогодишње европске економске кризе, што због неспремности српске економије да равномерно конкурише произвођачима из Европске уније у оквиру примене Споразума о стабилизацији и придруживању.

         Данас постаје јасно да је стратешки погубно водити се флоскулом „ЕУ нема алтернативу“.

         Србији су управо потребне спољнополитичке алтернативе и спољнотрговинска диверсификација, пре свега у сарадњи са Истоком.

         То не значи да ће се Србија окренути Истоку и изоловати од Запада.

         Тако нешто нити је могуће нити је пожељно, и довело би до исто тако поражавајућих резултата као што је политика да „ЕУ нема алтернативу“.

         Уосталом, погледајмо само шта је урадила Немачка, највећа земља Европске уније и чланица ЕУ која је најуспешније пребродила европску економску кризу.

         Немачки извоз у Русију је, на пример, прошле године порастао за 15%, настављајући тако тренд сталног раста.

         Прошле године је остварен и рекордан обим робне размене између Русије и Немачке, у износу од 80 милијарди евра.

         Тада је директор немачке привредне коморе изјавио, цитирам, да „позитиван раст у трговини са Русијом, Украјином и Казахстаном помаже Немачкој да преброди значајан пад економског раста у еврозони“.

         Немачка је, између осталог, била главни партнер Русије у изградњи гасовода Северни ток, чија је прва траса отворена пре две године.

         Јуче смо били сведоци отварања радова на Јужном току кроз Србију, једног од најважнијих пројеката који повезује целу Европу, а не само Европску унију. То је прави пан-европски пројекат, од којег ће имати користи и Русија, и Србија и низ европских држава, чланица Европске уније.

         То је пројекат који директно обезбеђује Србији инвестиције од преко две милијарде евра и упошљава директно неколико хиљада наших грађана.

         Индиректно може да упосли и неколико десетина хиљада људи будући да ће саму изградњу гасовода пратити мноштво других делатности које ће такође изводити српске компаније. 

         Учешћем у пројекту Јужни ток Србија ће само од такси на промет гаса зарађивати 200 милиона евра годишње.

         Пројекат Евроазијског економског савеза коначно обједињује и институционализује један изузетно важан геополитички и економски простор, на новим основама.

         Последњих дана и недеља смо били сведоци и све већег значаја, утицаја и привлачности које имају евроазијске интеграције. Јерменија и Киргизија већ су изразиле жељу да се прикључе Царинској унији, а интересовање показују и Израел и Индија. 

         Пре неколико дана се за партнерство са Русијом, Белорусијом и Казахстаном определила и Украјина.

         Одлука Украјине да одустане од европских интеграција и да се окрене тржишту Царинске уније показује колики значај данас има економија при доношењу стратешких политичких одлука.

         Економски потенцијали сарадње Србије са државама чланицама будућег Евроазијског савеза су огромни.

         Реч је не само о енергентима, пољопривреди и трговини, већ и о многим другим развојним инфраструктурним, грађевинским и саобраћајним пројектима - од изградње путева и мостова, до железнице и лука, термо и хидроелектрана, аеродрома и спортских објеката.

         Али, још је већи потенцијал за привлачење директних инвестиција у Србију. Можемо да очекујемо десетине милијарди евра инвестиција из Русије, Казахстана и Белорусије у српску инфраструктуру и пољопривреду у следећих 20 година.

         Са Русијом, највећом чланицом Евроазијског економског савеза, Србија има низ веома важних споразума - од Декларације о стратешком партнерству, преко споразума о слободној трговини, до енергетског и војно-техничког споразума.

         Русија заузима 3. место на листи земаља које највише увозе у Србију и 4. место на листи земаља у које Србија највише извози.

         У 2013, извоз у Русију је порастао за 20%, достигнут је ниво трговинске размене из 1990. године,  са тенденцијом даљег раста.

         Не треба заворавити да је у другој половини прошлог века, пре ратова и санкција, српски извоз своје највеће тржиште имао управо у Русији.

         Сада је тренутак да се крене у даљу озбиљну имплементацију свих потписаних стратешких споразума.

         Захваљујући у великој мери и споразуму о слободној трговини, робна размена између Србије и Белорусије је повећана више пута, на 170 милиона долара у 2012.

         Извоз Србије је био рекордан, чак 70 милиона долара, што је у односу на 2011. био раст од 35 одсто.

         План Србије и Белорусије је да за три године робна размена достигне 500 милиона долара.

         У Казахстану су се ове године први пут нашли и српски трактори - наиме Идустрија мотора и трактора је пре пар месеци започела извоз између 200 и 300 трактора, који ће бити извезени у периоду од годину дана.

         Када се зна да Казахстан има 846 хиљада квадратних километара пољопривредне површине, јасно је да извоз српских трактора има огромну перспективу на овом тржишту.

         Казахстан је, не заборавимо, држава која је велика као скоро цела континентална Европа, што значи огромне потенцијале учешћа у изградњи транспортне и енергетске инфраструктуре.

         Да закључим, политички, све земље будуће Евроазијске економске уније су земље изузетно наклоњене Србији - све подржавају територијални интегритет Србије на Косову и Метохији и не постављају друге неприхватљиве политичке услове.

         Србија овај потенцијал мора да искористи.

         Србија треба да има алтернативе , да сарађује и са Европском унијом и са Евроазијским економским савезом.

         Само балансираном, диверсификованом спољном политиком и трговином Србија може да изађе из кризе и да обезбеди својим грађанима велике инвестиције из Евроазије, достојанствен живот и перспективу за будуће генерације.“