Нисмо овде да решавамо шта ће бити за 500 година!

Десето ванредно заседање Скупштине Србије о Косову и Метохији (7)

 

(Д. Мићуновић, Т. Николић,  Ж. Томић, Д. Раденковић, Ж. Ивањи, Б. Делић, Н. Чанак, Д. Тодоровић, И.Дачић, З. Красић, С. Дујовић – неауторизовани стенограм)

 

• Једна од најстрашнијих реченица коју сам чуо на овим просторима за ових 20 година разних конфликата и сукоба била је: ми не можемо живети заједно. Једном не можемо са Хрватима, други пут не можемо са Муслиманима, трећи пут не можемо са Албанцима.

 

 

                   ДРАГОЉУБ МИЋУНОВИЋ: Ево, већ је шест-седам сати колико ова дебата траје. Рекао сам `колико траје расправа`. Било би добро да добро слушате кад нешто говорим, пре него што почнете да добацујете. Саслушајте, бар добро да чујете.

 

                   Дакле, већ више од шест сати траје ова дебата. Наравно, она је очекивана. Опозиција ће искористити то да критикује власт. Не мора да даје никакве предлоге шта би она радила, важно је да каже да је власт радила лоше.

 

                   С друге стране, власт је, Влада, дошла управо овде да каже шта су урадили. Коректно је да кажемо шта су урадили. Да су одмах послали одговорне људе, министра и преговарача на лице места да спрече инциденте које је, нажалост, у једном тренутку изазвала оружана, наоружана, како хоћете, група са фантомкама. Сви ти сјајни типови, гледали смо их у Ђенови, гледали смо их у Београду, гледали смо их свуда. Једном су хулигани, други пут су разбојници, трећи пут су деца која не знају шта раде. У сваком случају, они су организовани.

 

                   Ко их је организовао? Ствар је органа који се тиме баве, да покажу. То јуначко дело са фантомкама и молотовкама, кад их нико није спречавао, никога ту није било, произвело је ефекат који данас цео свет гледа да телевизији, као један облик насиља и варварства.

 

„Сигурно се на Балкану, где се границе мењају сваких 50 година, увек појављује вишак неке неправде за некога, али се онда после извесног времена појави као вишак насиља“

 

                   Догодило се сад следеће: да ми, уместо да будемо на оној страни која брани људска права и која је против насиља или примене насиља, било чијег, треба сада на неки начин да тражимо како се то догодило и да се пуца у полицајце и све остало што се догодило.

                   Ми смо овде помешали неке ствари. Једно је питање правде и праведности, то је вредносно питање. Сигурно се на Балкану, где се границе мењају сваких 50 година, увек појављује вишак неке неправде за некога, али се онда после извесног времена појави као вишак насиља и тај однос овде који балансира је такав. Оно што најгоре може неко да претпостави, а то је да је много јачи, много независнији него што јесте, онда ће му се догодити то што се догађа.

                   Овде је председник Владе Булатовић подносио експозе. Можда се неко и сећа, када нам је саопштио да смо победили НАТО и да смо одбранили наш суверенитет и интегритет. Тад сам му рекао: па, нисте председниче мало дете да држите руку на очима, дете што не види, то и не постоји. Када имате тај суверенитет изволите отидите у Приштину. О чему се ради?

                   Дакле, све знамо, нећу да се враћам у ту историју, она је свима позната. Хтео сам нешто друго да апелујем, да, ако можемо, размишљамо некако са једном пројекцијом будућности. Мене само то занима, а наслушао сам се разних речи. Једна од најстрашнијих реченица коју сам чуо на овим просторима за ових 20 година разних конфликата и сукоба била: ми не можемо живети заједно.

                   Једном не можемо са Хрватима, други пут не можемо са Муслиманима, трећи пут не можемо са Албанцима.

                   Та реченица је прво ружна за сваког објективног човека који је чује. Она није хумана, није толерантна, није, како год хоћете, демократска. Она је неистинита. Неистинита је, јер се овде живело и живеће се и у будућности шта год ми то сад причали или решавали и заједно и једни поред других. Ако нисмо у стању, као политичари, да ту пројекцију направимо -како то ми мислимо живети у будућности - нда очигледно нисмо одговорни. Политика је одговорна делатност.

 

„Видели смо: не треба чинити ништа. Значи, нећемо са њима да разговарамо, нећемо са међународном заједницом да разговарамо, уосталом нећемо ни са ким да разговарамо. И како неко рече - доћи ће време, можда за сто, 500 година, промениће се околности и онда у реду“

 

                   Не можемо се понашати, сећам се једног нашег функционера, министра, председник је после био, који је говорио `ке сера сера`. Шта буде биће. Видели смо шта је било. Не може се тако водити политика – нек буде шта буде. Ми ћемо се показати достојанствени, храбри итд. Са тим јуначењем, надао сам се када  је инфлација дошла да се неће толико људи бусати у груди истичући свој патриотизам оспоравајући га другима. У почетку сам се чак бојао да неки млади људи тако не јурну, па не погину. Сећам се тих година 90-их, а онда се испоставило да их некако неће метак. Нико није ни окрзнут. Значи, не треба се много плашити када се велике пароле избацују.

                   Ми имамо једну кризну ситуацију која је произведена инцидентима и са једне и са друге стране. Да ли је некога изненадило да ће косовске власти остати чекајући и лишити се свог агресивног романтизма и да ће неће предузети опет једнострану акцију?

                   Ја сам то очекивао да ће они то урадити. И то су урадили са овим блокадама царина, наравно да изазову одређену кризу. Како ми на то можемо да реагујемо када критикујемо власти? Хајде да видимо шта је била алтернатива. Алтернатива значи нешто друго. То је смисао алтернативе.

 

„Ми нисмо изабрани да решавамо проблеме, али не шта ће бити за 500 година, него оно што ће бити за пет година и што ће бити сутра. То је наш кључни посао“

 

                   Видели смо: не треба чинити ништа. Значи, нећемо са њима да разговарамо, нећемо са међународном заједницом да разговарамо, уосталом нећемо ни са ким да разговарамо. И како неко рече - доћи ће време, можда за сто, 500 година, промениће се околности и онда у реду.

                   Ми нисмо изабрани да решавамо проблеме, али не шта ће бити за 500 година, него оно што ће бити за пет година и што ће бити сутра. То је наш кључни посао.

                   Било би јако добро -и мени је драго да ће велика већина овде гласати за ову резолуцију која је можда могла да буде боља, због тога је поправљена амандманима - да не изађемо из оквира реалности о чему је мој претходник говорио, да знамо где су наше моћи.

                   Шта ми можемо да урадимо? Ко може да контролише неконтролисане групе које се налазе данас у Косовској Митровици? Шта они могу да произведу и какве ће бити реакције или ће неко једва дочекати да може да реагује што је могуће грубље или да употреби силу.

 

„Можемо да полако мењамо један реметилачки имиџ - какав нас је пратио због ратова који су прошли - за један нормалан демократски имиџ“

 

                   Дакле, ми се налазимо у ситуацији да не можемо да утичемо на ток догађаја. Можемо да утичемо на један једини начин, а то је да наставимо политику једне земље која цени мир, која је уважавана као један стабилни фактор у региону, да полако мењамо један реметилачки имиџ - какав нас је пратио због ратова који су прошли - за један нормалан демократски имиџ, један други имиџ. То је био пут, на томе је радио и председник државе, радила је Влада, радили су други одговорни људи.

                   То је наш задатак. Увек ћемо наићи на саботажу, на догађај који ће то реметити, али не морамо се одмах ухватити за било који неодговарајући гест и онда рећи: ми сад прекидамо. Напротив, ми ћемо бити упорни у жељи да створимо један добросуседски однос, добар суживот са људима око нас јер је то добро и за нас , а и да једноставно променимо тај лош имиџ који смо имали.

                   Треба да будемо врло обазриви, да нас реторика некад не повуче превише. У нешто што после можемо само да се кајемо.

                   ПРЕДСЕДНИК: Народни посланик Томислав Николић. Само ми реците основ јављања. По повреди пословника?

 

Да ли је то став владајуће већине?

 

• Неприхватљиво ми је да председник Одбора за спољне послове Мићуновић каже да ми ни нашта не можемо да доле  утичемо а да ми сада овде седимо и расправљамо цео дан. Ако не можемо да утичемо - хајде да се лепо покупимо и да се разиђемо

 

                   ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: Док сте се смењивале, господин Мићуновић је изговорио нешто на шта је требало реаговати, али није имао ко. Наиме, у својој намери да шири дефетизам на овој седници Народне Скупштине господин Мићуновић је рекао да ми нисмо у позицији да одлучујемо о било чему што може доле да се деси.

                   Замолио бих вас да кажете, пошто је он председник Одбора за спољне послове, ако је то заиста званични став владајуће већине о чему ми овде, заправо, расправљамо? Молим вас, то је његових последњих пет реченица, ваљда сте могли да их запамтите, уосталом погледајте стенограм.

                   Неприхватљиво ми је да председник Одбора за спољне послове каже да ми ни нашта не можемо да утичемо доле а да ми сада овде седимо и расправљамо цео дан. Ако не можемо да утичемо - хајде да се лепо покупимо и да се разиђемо.

 

Мудрост господина Мићуновића искључује...

 

                   ПРЕДСЕДНИК: Мислим да није повређен Пословник, нисам реченицу чула о којој говорите, али политичко искуство, мудрост и добронамерност господина Мићуновића, сигурно искључују вашу констатацију.

 

Мићуновић је увредио ДСС

                  

                   МИЛОШ АЛИГРУДИЋ: На вас се односи у смислу члана 107. јер морамо водити рачуна о томе шта други посланици изговарају. Сасвим је друга ствар у питању. Није оно што је господин Николић хтео да каже. Реч о оном делу излагања претходника када је рекао да опозиција има право да критикује Владу, али да при томе ништа не предлаже.

                   Данас вам је врло јасно речено као председавајућој - сви народни посланици знају и јавност зна - да је ДСС предложила декларацију, да смо предложили амандман са текстом те декларације, да смо вас замолили да направите кратку паузу, да направимо консултације, да се иде на Одбор за Косово и Метохију и да се види да ли могу та два текста да нађу компромисно решење јер је то циљ.

                   Не знам шта може бити јасније од тога, а доживели  смо овакву увреду. Дакле, о томе је реч и ви сте ту морали да интервенишете и дакажете: господине Мићуновићу, то није тачно. Постоје релевантни предлози, постоје амандмани опозиције и постоји целовит текст од стране ДСС.

                   Да ли ћете га ви прихватити или нећете, то је ваш проблем.

                   ПРЕДСЕДНИК: Мислим да нема повреде Пословника. Заиста мислим да нема повреде Пословника. Али, ако нисте задовољни – у  дану за гласање ћемо се изјаснити.

                   Господин Драгољуб Мићуновић. Молим вас да се пријавите.

 

Што нисте досад утицали?

 

                   ДРАГОЉУБ МИЋУНОВИЋ: Хтео сам само да кажем да није довољно само имати жељу, па некога напасти, него треба да се добро чује и да се зна о чему се говори.

 

                   Ако неко стварно верује да тамо има утицај, онда сам ја стварно био у великој заблуди, ако господин Николић, верује да он на 300 или 200 људи који су наоружани и који могу да изазову проблем, онда је то друга ствар. Али, ми званично као Влада Србије не можемо тамо да упутимо полицију, не можемо тамо да предузмемо мере директне заштите грађана него је то, нажалост, под надлежношћу мировних снага и то је чињеница.

                   Само сам то рекао, а то је, чини ми се тачно, а ко жели да ме демантује и да каже да он може да утиче, онда је штета што до сада није утицао, па бисмо избегли ове инциденте које смо имали.

 

Мора ли Србија умрети да би ушла у ЕУ?

                  

• Тадић ме веома  подсећа на старца Сантјага из романа Ернеста Хемигвеја "Старац и море". Подсетићу вас: упецао је тај рибар велику рибу и вукао је чамцем ка обали. Тако и Тадић данас води Србију ка неком циљу - да ли кандидатури за ЕУ или самој ЕУ, то већ више нико не зна. Али, та риба из тренутка у тренутак је све мања, јер је једу друге рибе

• Ви нисте хтели да вам Косово буде централна политика, већ ЕУ, мислећи да сте најпаметнији и да је то ваш креативни и иновативни приступ политици. Ево где вас је то довело

 

                   ЖЕЉКО ТОМИЋ: Посебно ми је драго што је у овом тешком тренутку, на овом месту у Народној скупштини Републике Србије, присутан и председник Србије господин Борис Тадић. Суштински креатор српске политике у последњих неколико година.

                   Једном приликом сам га овде упоредио са једним књижевним ликом, учинићу то и вечерас. Веома ме подсећа на старца Сантјага из романа Ернеста Хемигвеја "Старац и море". Подсетићу вас: упецао је тај рибар Сантјаго велику рибу и вукао је чамцем ка обали. Тако и Борис Тадић данас води Србију ка неком циљу - да ли кандидатури за ЕУ или самој ЕУ, то већ више нико ни не зна. Али, та риба из тренутка у тренутак је све мања, јер је једу друге рибе.

                   Остаје питање: да ли ће на том виртуелном путу Србија такође бити раскомадана? Како ствари теку, бојим се да је одговор позитиван.

 

„По нама из ДСС, Србија би требало да инсистира на почетку нових преговара који ће бити у складу са Резолуцијом 1244 јер је дијалог у Бриселу дао катастрофалне резултате“

 

                   Политика о Косову - и кад је добра и кад је лоша - јесте и мора бити централни део политике сваке српске владе. Мењањем тог дела политике мења се и цела политика. Ви нисте хтели да вам Косово буде централна политика, већ ЕУ, мислећи да сте најпаметнији и да је то ваш креативни и иновативни приступ политици. Ево где вас је то довело.

                   По нама из ДСС, Србија би требало да инсистира на почетку нових преговара који ће бити у складу са Резолуцијом 1244 јер је дијалог у Бриселу дао катастрофалне резултате.

                   Његов циљ није био побољшање живота на Косову, него успостављање добросуседских односа и фактички да Србија посредно призна Косово. Шта желим да кажем? Као и код куће - код зидања куће - ваљда је потребно и неопходно изградити темеље па тек онда причати о струји и води, а ми смо до пре девет дана причали о води и струји, говорим фигуративно, а о темељу нисмо.

                   Зато ми у нашем предлогу декларације предлажемо отварање нових преговора о свим основним питањима која се тичу КиМ, а на бази Резолуције Савета безбедности УЕ 1244.

                   Неколико ствари још мора да се подсети. КФОР није деловао на основу Резолуције 1244, него по Ахтисаријевом плану који нигде није правно заживео, није ваљани и важећи правни акт. Ми смо били сведоци да командант КФОР Билер каже да он ради по Ахтисаријевом плану. То смо синоћ у свим медијима могли да видимо. Нико, нико из Србије из државног врха није реаговао на то.

 

„Догађаји вас претичу, претицали су вас све ове три године, колико сте суверено на власти, претичу вас и данас“

 

                   Када је Еулекс постао врховни арбитар на КиМ, подсетићу вас, без одлуке Владе, без одлуке Парламента, било је видљиво да ће Албанци уз помоћ Брисела и Вашингтона да заокруже, да ће покушати да заокруже своју државу. Еулекс је прошао као кроз сир на територију КиМ. Ниједан правни акт не стоји иза тог чина. Ниједан правни акт!

                   Данас шеф Еулекса, баш данас, буквално данас, поручује да Еулекс поштује устав и законе Косова и Метохије, а ономад, чим су крочили на територију Косова, портпаролка Еулекса је рекла да ће Еулекс радити на успостављању институција независне државе Косово.

                   Догађаји вас претичу, претицали су вас све ове три године, колико сте суверено на власти, претичу вас и данас. Зашто? Најмање из два разлога: недостатак јавности и недостатак воље и жеље за јединством. Јавност рада ваша готово и да не постоји. За три године, ово вам је други пут да долазите овде. Оба пута у кризним и тешким ситуацијама за државу Србију и за народ Србије доле на Косову и Метохији.

 

„Убедите народ да је Косово важније од ЕУ. Уочи Првог светског рата Немачком се проламао поклич да Србија мора умрети. Данас је то постао програм једног дела међународне заједнице. Да ли Србија мора да умре да би ушла у ЕУ? Да ли мора да јој се ишчупа срце, а то је Косово?“

 

                   Кад говоримо о јединству, јако је важно да се зна да се и данашња декларација доноси без икакве сарадње са опозицијом и консултација са опозицијом. Да ли је могуће - пошто смо сели због тренутно најважнијег државног питања, а надам се да ће то и даље бити најважније државно питање јер је криза превелика, прејака - да власт своју ароганцију спусти на најнижи могући ниво и да седне са свим важним представницима Србије и да то уради?

                   Ако ваш председник каже да је Косово испред ЕУ, немојте нас терати да вам верујемо. Данас је добра прилика да то покажете и докажете. Убедите народ да је Косово важније од ЕУ. Уочи Првог светског рата Немачком се проламао поклич да Србија мора умрети. Данас је то постао програм једног дела међународне заједнице. Да ли Србија мора да умре да би ушла у ЕУ? Да ли мора да јој се ишчупа срце, а то је Косово?

                   За крај, морам да вам кажем, да је битно да се седница прекине, макар на 20 минута. Да се направе консултације, да се закаже Одбор за Косово и Метохију и да се направи компромисно решење две декларације: декларације ДСС и декларације Владе РС.

                   ПРЕДСЕДНИК: Поштовани народни посланици, на основу члана 27. и члана 90. Пословника, одређујем паузу од десет минута, у којој ћемо имати консултације - шефови посланичких група и ја. Ради усаглашавања коначног предлога текста Декларације. Дакле, у сали 1. ћемо имати тај састанак, а рад настављамо у 20, 45 часова.

 

                   (После паузе.)

 

Хоћемо ли и даље давати аутоголове?

 

• Наш посао је да се потрудимо да међу нама нема оних који несвесно или свесно раде на штету интереса државе и опстанка Срба на КиМ

 

                   ДЕЈАН РАДЕНКОВИЋ: Мислим да је наш циљ данас да покажемо јединство и не само јединство у овом дому. То наше јединство је потребније на КиМ, пре свега мислим на оне који живе јужно од Ибра. Данас је јасно дефинисано ко је узрок свега овога, ове кризе и ко су савезници привремених приштинских власти.  

                   Наш посао је да се потрудимо да међу нама нема оних који несвесно или свесно раде на штету интереса државе и опстанка Срба на КиМ. Оваква расправа наравно да има одјека на КиМ. Она уноси додатне конфузије код српског народа. Коме је ово од користи? Користи опозиционим странкама којима КиМ служи као инструмент страначке борбе.

                   У овом парламенту би сваком требало да буде јасно да КиМ није страначко, већ државно и национално питање. Оно је од највећег значаја. Молим вас да данас будемо сви свесни тога. На нама је да изаберемо хоћемо ли стално давати аутоголове, а то нам се дешава често. Наш пут је пут мира и разума. Разговора а не пут стварања хаоса и подстицања страха.

 

„Ко је одговоран што људи пуних 11 тј. 12 година не могу да остваре своје право на имовину, нити 200 хиљада расељених да се врате у своје домове? Да ли је неко одговоран због тога што спроводи насиље и над оним малобројним који се врате?“

 

                   Ми данас треба да пошаљемо поруку Србима на КиМ да тамо и остану. Важно је истаћи да Србија није повукла ни један потез који је био на штету грађана КиМ, без обзира на њихову етничку припадност. То показује јасно опредељење Србије да проблеме решава мирним путем. Несигурност, страх, неизвесност обележавају живот Срба и осталих грађана на КиМ, последњих 12 година.

                   Посебан проблем је поштовање елементарних људских права. Та права се поштују само у извештајима које пишу привремене косовске власти и које представници међународних мисија шаљу са КиМ.

                   У реалном животу, нажалост, та права за Србе и припаднике основних неалбанских заједница не постоје. Огромно је питање одговорности за све што дешава на КиМ. Ко је одговоран за то што се дешава на КиМ? Ко је одговоран што тамо нема правде? Ко је одговоран што људи пуних 11 тј. 12 година не могу да остваре своје право на имовину, нити 200 хиљада расељених да се врате у своје домове? Да ли је неко одговоран због тога што спроводи насиље и над оним малобројним који се врате?

 

„Молим вас, драге колеге и колегинице, да водимо конструктивну расправу и да не отежавамо додатно положај Срба на КиМ“

 

                   Да ли су само косовске привремене власти одговорне или, нажалост, највећаодговорности ипак припада међународним мировним мисијама?

                   Без одговора на ова питања - које очекујемо од ЕУ и УН - не можемо да рачунамо на трајну стабилност. А одговор је једноставан: међународна заједница је једина која има мандат да обезбеди мир и стабилност за све на КиМ. Преговарачки сто -отворени и искрени разговори - једино су решење за суживот на овим просторима.

                   Молим вас, драге колеге и колегинице, да водимо конструктивну расправу и да не отежавамо додатно положај Срба на КиМ.

 

Вратимо Космет у Савет безбедности!

 

• ДСС је предложила да кључно место Декларације гласи овако: "Народна скупштина Републике Србије инсистира на отварању нових преговора о свим основним питањима у складу са резолуцијом Савета безбедности 1244, под окриљем и у организацији Савета безбедности"

• Ми смо против политике која је резултирала једним дијалогом, под покровитељством Брисела, који се водио на начин такав да представља левак кроз који се иде, где су пролази све ужи и ужи и на крају се упада у гротло. То гротло је фактичко признавање независности Косова, кроз један систем уцена  током дијалога

 

                   МИЛОШ АЛИГРУДИЋ: Дакле, пре шест, седам минута смо завршили консултације кад је реч о тексту који треба вечерас усвојити. Са жаљењем морам да констатујем да те консултације - када је реч о компромису између два текста, два предлога декларације коју овде имамо - није уродио плодом.

                   Наиме, у суштинском делу се ти текстови разликују и то је практично једно једино место на ком смо ми инсистирали да овај актуелни текст буде измењен и моја дужност је да у ових неколико минута опишем шта је то у питању, о чему је реч и због чега постоји овај проблем. Наиме, ту је реч о тексту о делу текста декларације коју је предложила владајућа већина који каже овако - ја ћу сада навести нешто што  је последица ако смем, наравно, разговора на званичним консултацијама у овој паузи  (тај текст ће, вероватно, касније проћи кроз Одбор за КиМ) - звучи овако: "Народна скупштина Републике Србије подржава Владу Републике Србије да настави дијалог који се води са Приштином, са циљем да изнађе решење за конкретне проблеме грађана на КиМ, као и да дође до трајног компромисног решења".

                   Текст који смо ми били предложили, који је другачији од овога, звучи овако: "Народна скупштина Републике Србије инсистира на отварању нових преговора о свим основним питањима у складу са резолуцијом Савета безбедности 1244, под окриљем и у организацији Савета безбедности".

 

„ДСС је такође тражила да се у декларацији каже да је неопходно да се политика земље одмах активно окрене међународним чиниоцима који су спремни да је подрже и подупру у различитим међународним активностима“

 

                   У нашем предлогу постоји још неколико тачака за које смо инсистирали да се узму у обзир. Трећа је изузетно важна и њу ћу још само прочитати. У њој се наглашава да је неопходно да се политика земље одмах активно окрене међународним чиниоцима који су спремни да је подрже и подупру у различитим међународним активностима.

                   Дакле, ове две тачке нису нашле место у овом предлогу Владе РС. Нама је најспорније питање управо тачка о којој смо говорили - питање наставка дијалога.

                                     Да се одмах разумемо, ДСС није против разговора који треба да реши проблеме које имамо са Приштином. Ми смо били, и то смо до сада истицали у више наврата, против политике која је резултирала једним дијалогом, под покровитељством Брисела, који се водио на начин такав да представља левак кроз који се иде, где су пролази све ужи и ужи и на крају се упада у гротло. То гротло је фактичко признавање независности Косова, кроз један систем уцена који се током дијалога и на терену јавља.

                   Зашто? Зато што се ту отварају фактичка питања свакодневног живота. Дакле, нико не спори да је то битно, али свако од тих фактичких питања подразумева једно претходно питање које ми негирамо, а албанска сепаратистичка страна га подразумева, а то је да кад год проговоримо "а" или "б" са њима у том дијалогу - они подразумевају да смо ми де факто признали њихову статусну неутралност.

                   Ми то негирамо до одређених граница вербално, наша страна, али у једном тренутку - када то према процени албанске стане дође у било какву кризу за њих - они ће потпомогнути делом Међународне заједнице који се између осталог налази на самој територији КиМ, у виду појединих мисија - сами направити нешто што ће блокирати тај дијалог.

 

„Ми се крећемо у оквирима које нам албански сепаратисти намећу и врло је интересантно како ми, тј. Влада Републике Србије, то ради. Или из незнања, или зато што не види, или из трећег разлога који не могу ни да поменем вечерас. Није ред...“

 

                    Сад гледајте шта је ту игра. Видео сам код Мирка Цветковића, у његовом излагању – и то је објављено у медијима данас - да је ту намештаљка следећа: ми треба наводно да будемо навучени на одустанак од дијалога, па да тако српска страна буде окривљена зато што је дијалог пропао. Верујте ми да је то потпуно замена теза. Ми се крећемо у оквирима које нам албански сепаратисти  намећу и врло је интересантно како ми, тј. Влада Републике Србије, то ради. Или из незнања, или зато што не види, или из трећег разлога који не могу ни да поменем вечерас. Није ред...

                   Дакле, они прекидају дијалог да би нас увукли у поново исти тунел у коме смо малочас били, у исти левак, али овај пут са горим условима по нас. То је камен спотицања.

                   У једном тренутку се у том дијалогу, за који смо ми мислили од почетка да није уредан, да није добар и да је контрапродуктиван, појављује печат, царински печат. У Србији се најављује да то неће бити прихваћено. Тај дијалог бива одложен од стране посредника у дијалогу, наравно, зато што ми нисмо били спремни да уђемо у ту причу како су Албанци хтели. Одмах након тога следи блокада. Дакле, фактичка демонстрација моћи албанске стране, потпомогнуте од стране дела Међународне заједнице на терену.

 

„Време је да се једном јасно и гласно каже да ово, господо, што смо покушали просто не иде. Јер, и птици на грани је јасно да ће приликом сваког следећег спотицања доћи до оваквих ексцеса, тако да овај дијалог више неће бити могућ“

 

                   Одмах након тога заузимају граничне прелазе, показује се спремност на извођење насиља са несагледивим последицама и ми сада имамо у овој декларацији - можда имате добре намере што сте ово писали, али верујте ми да је дубоко погрешно – ми смо привржени том истом процесу, само су они безобразни. Верујте ми, ми се овде не надмудрујемо између себе, није ово надмудривање политичких странака у Србији о појмовима пред грађанима да неког придобијемо за изборе. Ми овде разговарамо са људима који врло добро знају шта се тамо дешава.

                   То су представници Међународне заједнице и то је албанска страна. Ми их не можемо преварити на овај начин. Једини одговор који ова држава мора да има у овом тренутку, то је да ако нешто не успева, верујте ми, ми сматрамо да је то због вас. Ми из ДСС сматрамо да сте ви направили цео план погрешан.

                   Није у томе поента. Поента је у томе - када одавде изађе од вас и нас заједно процена да је политика била погрешна и да је слом настао, не због наше, него због потеза албанске стране - имамо одговор који ће да забрине. Ми нисмо говорили о претњи оружјем. Ми нисмо говорили о доласку снага на територију Косова. Ми говоримо о томе да се једном јасно и гласно каже да ово, господо, што смо покушали просто не иде. Јер, и птици на грани је јасно да ће приликом сваког следећег спотицања доћи до оваквих ексцеса, тако да овај дијалог више неће бити могућ.

 

„Промена политике није враћање на старо, него захтев да се разговара и преговара о свим питањима, и овим и основним питањима, под окриљем УН и окриљем Савета безбедности“

               

                   Гледајмо унапред, дајмо предлог за промену политике. Промена политике није враћање на старо, него захтев да се разговара и преговара о свим питањима, и овим и основним питањима, под окриљем УН и окриљем Савета безбедности.

                   Да ли то подразумева поновно укључивање Савета безбедности? Да, али то је оквир који доноси забринутост, а ми тиме показујемо став Србије према оваквом понашању према нама. Ту нема ничега опасног, верујте ми.

                   Ово што ће даље ићи, то је опасно. Значи, оно што је суштина овде, то је да овакав текст какав је дат не може бити основ потпуног заједништва, јер је, по нашем дубоком уверењу, пропаст и ми ово не можемо подржати, а волели бисмо да ви смогнете снаге још током вечери да ово промените. У овом смислу како сам предложио.

 

Не бих говорио о Алигрудићевом левку...

                  

• Морамо имати у виду да је 12 година на снази резолуција коју не подржава, односно крши једна трећина чланица УН. Шта би се десило уколико би била донета нова резолуција коју не подржава две трећине чланица УН?

• Неки су се на Косову борили, некада и сада, неки су на Косову митинговали да би Србију свели на београдски пашалук, а ми смо Косово овековечили уставном преамбулом као поруком Србији која ће остати иза нас

 

                   ЖЕЉКО ИВАЊИ: Не бих говорио о левку у који бисмо могли да уђемо са политиком коју водимо. Говорио бих о томе да имамо мали простор у коме једино можемо да водимо политику.

                   Тренутна ситуација на Косову указује на дефицит међународног права. Од Резолуције 1244 до Резолуције ОЕБС-а о трговини органима на Косову имамо читав низ донетих међународноправних норми. Оне не говоре о статусу, оне говоре о стандардима. Ти стандарди су базирани на основним вредностима као тековином цивилизације. Неки од њих су стубови УН, а неки од њих стубови ЕУ. Од суверенитета до људског живота без кога све губи смисао - све је нормирано. Сви ти правни акти могу бити промењени, али искључиво одлуком тела које га је донело.

                   Дакле, чињеница је да Савет безбедности може донети нову резолуцију, али морамо имати у виду да је 12 година на снази резолуција коју не подржава, односно крши једна трећина чланица УН. Шта би се десило уколико би била донета нова резолуција коју не подржава две трећине чланица УН?

 

„Неки од нас су насилни, али неки су насилни само на речима, јер су нам само речи остале, захваљујући њиховој политици која нас је довела до руба егзистенције“

 

                   Србија жели да равноправно партиципира у доследном поштовању међународног поретка, али не и у његовом разарању. По ко зна који пут, захваљујући неодговорности појединих хулигана, ствара се мит о Србији као земљи насилника. Неки од нас су насилни, али неки су насилни само на речима, јер су нам само речи остале, захваљујући њиховој политици која нас је довела до руба егзистенције.

                   Али, имамо и различитих речи, поготово у дипломатији и читав један језик који зовемо дипломатским. Једно оружје које се зове активна дипломатија. Активна или развојна дипломатија је она која данас подсећа Савет безбедности на категорију нечега што зовемо међународно право. То је чињеница.

                   Од Косова као мита до Косова данас - чије смо темеље као Срби овековечили уставном преамбулом - дуг је пут. Неки су се на Косову борили, некада и сада, неки су на Косову митинговали да би Србију свели на београдски пашалук, а ми смо Косово овековечили уставном преамбулом као поруком Србији која ће остати иза нас.

 

„Косово нисмо користили у предизборне сврхе. На Косову желимо да живимо, али и да останемо живи, јер са мртвима на Косову неће бити ни Косова, а неће бити ни Србије“

 

                   Од Косова нисмо правили мит, нисмо се борили паролама, али се боримо на једини могући начин, а то је реч и по први пут о Косову разговарамо, по први пут у историји Србије.

                   Косово нисмо користили у предизборне сврхе. На Косову желимо да живимо, али и да останемо живи, јер са мртвима на Косову неће бити ни Косова, а неће бити ни Србије.

                   Једино што не  можемо да уважимо је да међународне, војне и административне снаге буду извршиоци самозване владе Косова. Нажалост, њихово присуство не улива сигурност.

                   Када сам гледао снимак забринутог команданта КФОР-а који мобилним телефоном тражи инструкције од своје команде, од својих претпостављених, видео сам, заправо, прави дефицит међународних снага.

                   То ме је подсетило на ону ситуацију из Сребренице када командант холандског батаљона такође тражи инструкције и док се то дешава имамо ескалацију, имамо нешто што је било најстрашније у историји модерне Европе. Генерал решава ситуацију, решава је тако што одговара саопштењем НАТО да ће пуцати на све и свакога ко се нађе на граничном прелазу.

 

„Марти у својој чувеној Резолуцији о трговини људским органима дословце каже да је податке добио од обавештајних служби одређених земаља, што говори да су оне знале за страшни злочин и ћутањем га одобравале зарад великог циља, а то је - независност Косова“

 

                   Видели смо да се ауторитет КФОР-а ту изградио на сили НАТО-а. Моја теза заправо гласи – да су знали шта ће се догодити, не би били толико трапави у својим акцијама и не би се позивали на силу. Политика коју су светске силе звале `Косово јединствен случај`, па су због тога признале његову независност или политика такнуто–макнуто, представља инспирацију Хашима Тачија за акцију која је требала да буде косовски Бљесак и Олуја.

                   Рачунао је на ћутање. Проговорили су најглупљи и на тај начин означили државе које представљају за прећутног инспиратора. Дик Марти у својој чувеној Резолуцији о трговини људским органима дословце каже да је податке добио од обавештајних служби одређених земаља, што говори да су оне знале за страшни злочин и ћутањем га одобравале зарад великог циља, а то је - независност Косова.

                   Наше главе шесто година живота након Косова морају остати на раменима. Првенствено мислим на наше сународнике који живе на Косову. Њихови животи су угрожени док живе у својеврсном гету, као грађани другог реда. Овај парламент данас мора да им упути јасну поруку да смо са њима и да смо уз њих сви заједно.

                   Честитам и преговарачу Борку Стефановићу, министру Богдановићу, министру Јеремићу, на томе што одговорно раде свој посао. Њихово понашање и поруке које упућују су јасне, искрене и људске, а самим тим су и потпуно разумљиве. Нису митолошке, нису велике речи, које слушамо годинама без икаквог резултата.

 

„Србија неће ићи у рат. Због једне просте чињенице - зато што би тај рат изгубила, а онда би нам историју креирали победници, као нажалост много пута до сада. Наш пораз не би могао да буде оправдан као победа, јер нас више не би заправо ни било“

 

                   Дефинитивно, понашање наше Владе испровоцирало је Тачија. То је важно да сви знамо. Погрешном перцепцијом која краси овог злочинца, он је предвидео да ће Србија реаговати на уобичајен начин који нас је толико пута у историји красио. Зато морамо као и до сада преговарати. Зато је услед преговора Тачи кренуо путем фрустрираног насилника очекујући да ће у Олују гурнути Србију.

                   Једини резултат је гомила шута на Јарињу и по ко зна који пут показан дефицит КФОР-а и Еулекса. Наводно није било резултата преговора и зато је Тачијева Влада преузела ствар у своје руке.

                   Шта би се догодило да смо ми преузели ствар у своје руке? Јер, једино ми имамо покриће за то у међународном праву - од Резолуције до ЦЕФТА? Ми међународно право поштујемо, али велике силе дефинитивно то не чине. То је једино фактичко стање и у том уском расцепу, о коме сам говорио на почетку говора, и зато морамо имати јасну стратегију за нарочите сценарије.

                   Нажалост, ми нисмо у позицији да креирамо сценарио и зато не можемо допустити да уместо наше владе у његовом креирању учествују хулигани. Зато је важно да ни један инцидент не дође са наше стране, како не бисмо уређивали CNN-ове вести.

                   Србија неће ићи у рат. Због једне просте чињенице - зато што би тај рат изгубила, а онда би нам историју креирали победници, као нажалост много пута до сада. Наш пораз не би могао да буде оправдан као победа, јер нас више не би заправо ни било. Ми ћемо живети на Косову, иако би нам Тачи врло радо извадио органе, и приколице ће ићи ка Косову, а не из њега све док је Срба на Косову и Срба ван Србије.

 

Председниче Тадићу, ви говорите да се Србија неће бранити!

 

• Пре неколико дана само, овде у Скупштини смо кажњавани опоменом на само помињање КиМ, а данас тражите нашу подршку и јединство за вашу пропалу антидржавну политику на КиМ
• Ви сте се извинили, господине Председниче, много пута и више него што је то требало, али оно што ме посебно погађа, господине Председниче, јесте то што сте ви поручили да Србија неће ратовати. Господине председниче, Србија никада и није ратовала. Србија се увек само бранила и никада није била агресор и никада се није борила на нечијој другој територији. Па, када ви кажете да Србија неће ратовати, онда то значи да се Србија неће бранити

 

                   БОЖИДАР ДЕЛИЋ: Данас расправљамо о једној врло важној теми. Данас нам се из Владе сугерише да треба да овде покажемо да смо јединствени, али исто тако морам одмах да кажем да лицемерје које траје месецима у овој Скупштини траје и данас.

                   На самом почетку заседања имали смо предлог СРС да о овако важном питању расправљамо у двоструком времену. Као и све што долази са стране опозиције, то је глатко одбијено. Нама из СРС није важно да ли ћемо о овом питању расправљати пет или педесет сати. Важно је само какав ће бити крајњи резултат, па смо због тога и рекли унапред да ћемо гласати за Декларацију.

                   Већ дуже време у овој сали посланици СРС траже расправу о КиМ. Пре неколико дана само, овде у Скупштини смо кажњавани опоменом на само помињање КиМ, а данас тражите нашу подршку и јединство за вашу пропалу антидржавну политику на КиМ. Председница Скупштине, готово тријумфално, пре неки дан саопшти медијима да опозиција нема потребан број потписа да отвори расправу о КиМ. Потом, посланичким групама шаље допис да се не може расправљати јер нема извештаја Владе. Као да КиМ зависи само од Владе и као да посланици не могу сами направити декларацију него је морају добити, као што је и овај пут то учињено, од Владе!

                   (Председник: Господине Делићу, молим вас немојте дезинформисати грађане. Посланици могу дискутовати о документу који је предложен. Према томе, радило се о томе да сам вас само поучила шта треба да учините да би вам предлог био ваљан.)

 

„Крајње је време господо из Владе да одустанете од ваше сулуде политике која нема алтернативу, јер све што нема алтернативу данас је сулудо, јер то угрожава не само суверенитет Србије на КиМ, већ и опстанак саме Србије“

 

                   Када све ово узмем у обзир, онда би се могло закључити да је КиМ проблем само једног дела опозиције и да то не интересује владајућу већину, односно да она нема сазнања и процене у ком правцу ће се развијати ситуација убудуће. Крајње је време господо из Владе да одустанете од ваше сулуде политике која нема алтернативу, јер све што нема алтернативу данас је сулудо, јер то угрожава не само суверенитет Србије на КиМ, већ и опстанак саме Србије.

                   Мени је драго што је данас овде са нама Председник Србије. Ми смо га, колико пре 15-20 дана, позвали да присуствује једној седници коју је иницирала СРС. И тада сам рекао председници Скупштине да она нема право да говори у име Председника.

                   Баш би ме занимало да господин Председник само каже да ли је наш позив да присуствује седници Скупштине примио, јер мислим да нико уместо њега не може да одговара да ли може да дође или не може да дође? Питања су била такве природе да на њих може да одговори практично само Председник државе. Сви они који су дошли из Владе једноставно нису компетентни да расправљају и одговарају на таква питања.

                   Замерам вам, господине Председниче, две ствари. Обични људи, па и ја као посланик, можда могу то да кажу, али ви као председник државе - свакако не. Србија је у 20. и 21. веку била изложена геноциду и претрпела је велике жртве. Нико се није извинио Србији. Ви сте се извинили, господине Председниче, много пута и више него што је то требало, али оно што ме посебно погађа, господине Председниче, јесте то што сте ви поручили да Србија неће ратовати. Господине председниче, Србија никада и није ратовала. Србија се увек само бранила и никада није била агресор и никада се није борила на нечијој другој територији.

                   Кад ви кажете да Србија неће ратовати, онда то значи да се Србија неће бранити. Министар одбране такође каже да Војска Србије неће ратовати, што опет у пренесеном смислу значи да Војска неће бранити Србију.

 

„Данас ова Војска од три мисије које има може да изврши само ону једну – учешће у међународним мисијама. Ако војска постоји само због тога, онда нам таква војска није потребна“

 

                   Зашто ће нам онда таква Војска? Познато је да ми из СРС сваке године, када се говори о буџету, посебно говоримо о буџету Војске и залажемо се да она има већи буџет и довољно средстава да може да изврши своје мисије. Данас ова Војска од три мисије које има може да изврши само ону једну – учешће у међународним мисијама. Ако војска постоји само због тога, онда нам таква војска није потребна.

                   Да ли ви, господине Председниче, и министар одбране знате да оно што је, на крају крајева, компетенција ове скупштине, а у одређеним ситуацијама и ваша, да ли ви знате да је на делу Србије јуче уведено ванредно стање? Уместо превентивних мера председника Владе или ове скупштине - нама је на делу наше територије ванредну ситуацију увео НАТО. Да би некажњено могао да пуца на голоруки српски народ.

                   Људи на КиМ, посебно у северном делу, налазе се у ванредном стању. Све ово време, откад ми данима покушавамо да иницирамо расправу о овој скупштини, обичним људима на КиМ, па и у Србији, јасно је да се злочиначка НАТО организација 1999. године појавила као агресор, затим као окупатор, а сада се појављује као реализатор и утемељивач квазидржаве Косово. Сада и у северном делу. У четири општине које су насељене готово искључиво са српским живљем.

                   КФОР је, господо, увек био НАТО и никада, за све ове године, од агресије 1999. године, није био неутралан. Да је био неутралан, господо, па ваљда би Резолуција 1244, посебно Анекс 1. и Анекс 2., били спроведени. Све оно што је била дужна да уради Србија, она је то урадила до последњег слова и тачке, а само две ствари у тој Резолуцији су биле важне за Србију. То су повратак нашег становништва и друго, повратак дела наше Војске и полиције. То је за свих ових 11 година, господо, био ваш посао и ви на том послу нисте урадили готово ништа.

 

„Морал српског народа никада не може сломити НАТО и КФОР, али морал озбиљно угрожава наше понашање и наша прича да нећемо, на крају крајева, да нећемо бранити КиМ, односно наш народ“

 

                   Оно што је, господо, најгоре и што морате променити, можда и вечерас већ на овој седници, господине Председниче, премијеру, па и сви други државни органи, то је наше понашање које посебно овај пут слама отпор српског народа на КиМ. Морал српског народа никада не могу сломити НАТО и КФОР, али морал озбиљно угрожава наше понашање - наша прича да нећемо, на крају крајева, да нећемо бранити КиМ, односно наш народ.

                   Постоји много начина ида ми, господо,  не бисте сад рекли и приговорили да се залажем за некакве друге опције, постоји 30 опција. Ми из СРС се залажемо, господине Председниче, преговарачи, чланови Владе, да употребите сва, првенствено мирнодопска средства. Али онај 30-ти начин, господине Председниче, њега се не можете одрећи и то од вас тражи српски народ на КиМ јер ако Приштина зна да не постоји, значи, тај 30-ти начин, они ће наставити да раде оно што су радили и ових дана.

 

„Мора се рећи: ако не заштитите српски народ на КиМ, ако то не учините ви који сте преузели међународну обавезу да то радите, онда то мора учинити Србија“

 

                   Једна велика сила која вам је, иначе, направила све ове проблеме на КиМ и њени представници кажу – носачи наших авиона су прсти наше дипломатије.

                   Србија нема носаче авиона, али има понос и достојанство и мора да има једну црту испод које не сме да дозволи даље понижавање. Мора се рећи: ако не заштитите српски народ на КиМ, ако то не учините ви који сте преузели међународну обавезу да то радите, онда то мора учинити Србија, јер је то обавезна према делу свог народа. Кажем, то је 30-ти начин да се помогне српском народну на КиМ.

                   Урадите све да до тог 30-ог начина не дође, али га никако, господине Председниче, не можете искључивати.

                   Најбоље је да увек кажете да ће Србија свим средствима бранити свој интегритет и свој суверенитет на територији КиМ. Рећи да Србија никад неће ратовати, сматрам да је апсолутно погрешно.

 

Није објављена мапа Србије без Војводине!

 

• За нама је 99 година Косова у Србији, 99 година углавном погрешне политике, 99 година у којима постоји огроман неспоразум око тога шта и како чинити даље

                  

                   НЕНАД ЧАНАК: Ово је у овој сали већ ко зна која декларација или резолуција о Косову о којој се разговара. Уважени професор Мићуновић памти 15, а резултати свега тога као да ни издалека нису задовољили потребе тренутка.

                   Шта радити данас? Устав на то даје врло јасно објашњење – Косово је неотуђиви део Републике Србије и самим тим сви државни органи Републике Србије имају обавезу да успоставе територијални интегритет, суверенитет и уставни поредак на целој територији Републике Србије. Другим речима, самопроглашена Република Косово је нешто што се сматра и мора се сматрати насртајем на територијални интегритет и суверенитет Републике Србије. Ту ја не видим било какав неспоразум.

                   Међутим, све ово о чему сада говорим било би тако под условом да смо почели од нуле пред почетак овог заседања. Међутим, нисмо почели од нуле и за нама је 99 година Косова у Србији, 99 година углавном погрешне политике, 99 година у којима постоји огроман неспоразум око тога шта и како чинити даље.

                   Тврдити да су ова влада и председник Републике архитекте политике данас којом се, ето, наступа на Косову је отприлике као тврдити да су ватрогасци архитекти зграде у пламену коју гасе. Зато што ово није почетак, кажем, од нуле.

 

„Имали смо данас прилику да слушамо како је, боже мој, "Коријере дела сера", италијански лист, објавио мапу Србије без Војводине. Проверавао сам сатима, то није истина“

 

                   Подсетићу, сценарио који гледамо данас на Косову затрашујуе све нас који смо сведочили о страшним 90-им, подсећа на оно што смо већ видели, а то је: маскиране групе које, ношене патриотским заносом, уништавају небрањену имовину, после тога барикаде голоруког народа, после тога лавину патриотских бусања у груди, после тога ти исти патриоти зарађују огроман новац на шверцу нафте, оружја и хране и после тога голоруки народ завршава у Београду и Војводини на тракторима.

                   То смо гледали већ толико пута да је ово заиста већ отужно и терати да се још једном понови трагедија коју смо гледали већ толико пута 90-их значи бити злочинац према свом рођеном народу.Бити злочинац према свима онима који трпе терор, насиље и неправду на Косову.

                   Подсетићу да и ова данашња расправа обилује злоупотребама косовске трагедије, као што смо имали прилике да видимо, рецимо, 17. марта 2004. године, када се погром на Косову претворио у демолирање војвођанских градова, у разбијање Новог Сада, у паљење џамија, у све оно против чега се демократска и проевропска Србија боре  све ове године. Имали смо данас прилику да слушамо како је, боже мој, "Коријере дела сера", италијански лист, објавио мапу Србије без Војводине. Проверавао сам сатима, то није истина.

 

„Има само један начин да не постоји проблем са царином на административној граници између Косова и Србије. Има само један начин да нема насиља на тој граници, а то је да се и Косово и Србија нађу у истом систему вредности, а то је ЕУ јер ЕУ је избрисала границе“

 

                   Дошли смо у ситуацију да је то још једном злоупотреба косовске трагедије да би се разговарало о нечему сасвим другом, а то је о концепту Србије, као такве, Србије која је непоколебљиво загазила на пут европских интеграција из једноставног разлога што има само један начин да не постоји проблем са царином на административној граници између Косова и Србије. Има само један начин да нема насиља на тој граници, а то је да се и Косово и Србија нађу у истом систему вредности, а то је ЕУ јер ЕУ је избрисала границе, чак између историјских непријатеља као што су Француска и Немачка, а нас са Косовом повезује много, много више.

                   Морам рећи само једно онима који питају – шта нам то ЕУ доноси и шта то ми у ствари хоћемо од те ЕУ– да, много је земаља ЕУ је признало независност Косова, па шта? Ми овде нисмо да решавамо питање ЕУ него да расправљамо питања бољитка свих грађана Србије без обзира на њихову националну, верску и политичку припадност.

                   Ми овде нисмо да расправљамо да ли Европска комисија мисли ово или оно, него да видимо како да грађани у овој земљи живе боље, а грађани су сви и Срби и Албанци и Хрвати и Мађари и Словаци и Русини и Роми и Власи и Румуни и сви они које нисам споменуо. Тако пише у Уставу ове земље. Тако  пише у свим документима на које је ова земља поносна.

                   Морам скренути пажњу онима који сада користе прилику да звецкају оружјем и да кажу да изјава Председника Тадића да Србија неће ратовати, ето, не штити Србе на Косову.

 

„Сви настављачи политике 90-их ће морати то да плате. Тачно знам шта сам рекао. Нећете се извући са лажима и демагогијама. Нећете се извући и једини частан човек од свих нас је др Војислав Шешељ, јер је отишао да се јави у Хашки трибунал и да каже – да ли сам крив, хајде да видимо“

 

                   Који је то рат заштитио Србе? Који је то рат донео бољитак било коме осим ратним профитерима и онима који су лагали да ће границе Србије бити на Карлобагу, Огулину, Карловцу или Вировитици? Да ли је тако? Да ли вам је то граница? Па што не идете на ту границу, драги пријатељи? Зашто не одете на ту границу? Зашто не смете да макнете да не би заглавили на робији где вас једва чекају за све што сте направили прошлих година?

                   Зато што је та ваша идеја о великој Србији. Ту су идеју платиле стотине хиљада људи главом, а милиони судбина су уништени због ваше политике косовскога мита који ничем не служи осим да пуните џепове новцем од шверцоване нафте, од шверцованог оружја и свега што сте радили 90-их. То што ви мислите да вам је то неко заборавио, то сте се јако преварили.

                   Сви настављачи политике 90-их ће морати то да плате. Тачно знам шта сам рекао. Нећете се извући са лажима и демагогијама. Нећете се извући и једини частан човек од свих нас је др Војислав Шешељ, јер је отишао да се јави у Хашки трибунал и да каже – да ли сам крив, хајде да видимо.

                   Да ли је могуће да је само он био тај који је правио зла 90-их, а нико од вас није или сте се сакрили под његову сенку и сада седите овде и примате дневнице? Срам и стид да вас буде!

 

„Да ли је ово данас што радимо питање – да ли ће деца живети у европској Србији или гинути због средњовековнога мира?

 

                   Све у свему, ако би ми неко објаснио кога сам споменуо, госпођо председавајућа, на основу чега се тражи реплика? Ко се препознао у речи злочинац? Молим га да реплицира. Ко се препознао у речи лопов? Молим га да реплицира. Молим да се јави онај ко се препознао у речи злочинац, јер то је реч која карактерише политику 90-их и оне који данас се боре, Боже мој, против корупције у Србији. Лаж је то и превара велика, али нека.

                   Наравно, да ли је могуће? Да ли је могуће да у овом парламенту не може да се дође до речи од оних који још увек живе у 90-им из којих су се извукли некажњени.

                   Да ли је могуће да ће се политика према Косову наставити онако као што је вођена у најгора времена која су ову земљу гурнула у глиб. Гурнули је да данас се, Боже мој, подржава декларације о Косову, а напада политика према Косову. Политика која једина води ка томе да људи престану да гину, а деца да се боје.

                   Да ли је ово данас што радимо питање – да ли ће деца живети у европској Србији или гинути због средњовековнога мира?

                  

Седео је на усташком скупу " Сријем Хрватској"

 

                   ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Даме и господо, очигледно је да је код одређених посланика у питању стање и да то тешко може да се промени. Ту су неке интервенције потребне.

                   Ево, молим вас због јавности и због истине, рекао сам да је у једним дневним новинама објављена информација да су нам узели Војводину и, ево, то су ове новине и то је овај наслов. Али, овде нам држи слово човек који седи на усташком скупу под називом " Сријем Хрватској" и он нас учи о Србији, о патриотизму, о правди, о демократији, и о било чему. Па то превазилази све могуће границе!

                    Такви су нас и довели у ову ситуацију у којој се налазимо, инсталирани од оних којима је циљ да униште ову државу.

                   За ситну сопствену корист, у стању су да нанесу свако зло Србији. Један од њих је најпрепознатљивији, имали сте прилике да га чујете непосредно пре моје дискусије. Нажалост, сигуран сам да се код њега ништа неће променити јер то је немогуће. Инсистирати на томе је просто узалудан посао.

                   Покушао сам једном приликом. Нажалост, та интервенција изгледа да није успела. Надао сам се да хоће, али очигледно је да није. Да понављам, више не могу, али учините ви нешто, што је до вас, да се овакве ствари у Скупштини Србије не понављају.

                   Што се тиче  Војислава Шешеља, за вашу информацију: отишао је у ту демократску Европу, већ је девета година а нема првостепене пресуде! Да ли је то та ваша демократија, да ли је то правда, а од ове државе ни један једини глас? То сте ви допустили.

 

                   То су били Хрвати које сте протерали!

 

                   НЕНАД ЧАНАК: Наравно да не можете схватити кад неко не може да се промени, јер не знате шта значи бити принципијелан, јер сте од тога да се Шиптари реше бацањем преко Проклетија дошли до тога да глумите некакву демократију.

                   А то, око "Сријем Хрватској" - то је био скуп људи, грађана хрватске националности  из Војводине које сте бомбама и камам протерали из Војводине 1991, 1992, 1993. године и срам и стид да вас буде и крв на ваше руке да падне, као што сте и заслужили 90-их година.

 

                   Хтео је да шефа државе обеси о бандеру!

 

                   ДРАГАН ТОДОРОВИЋ: Даме и господо, очигледно је да неки имају кратко памћење, али ево да вас подсетим. Посебно, господине председавајући вас,  ево ово оличење демократије, ово оличење…

                   (Председник: Извините господине Тодоровићу, ја сам госпођа, нисам господин!)

                   Мислио сам на место председника Скупштине, ми нисмо увели нови говор знате. Председник Скупштине, за мене је председник Скупштине. То што се ви нисте препознали шта да вам радим.

                   ... Ово је оличење демократије. Погледајте га колики је. На једном скупу, демократском скупу, тврдио је да ће обесити тадашњег председника државе.Рекао је: на ову бандеру ћу га ја обесити. И он сад некоме да прича о демократији, о неким демократским принципима, о поштовању права. Па, то је срамота, аман!

                   ПРЕДСЕДНИК: Изгледа да нисте рекли истину. Господин Чанак жели да вас демантује.

 

Није бандера него дигитални сат!

 

                   НЕНАД ЧАНАК: Као и до сада, господин Тодоровић лаже! Није била у питању бандера него дигитални сат, то је прво. Друго…

                   (Председник: Не можете користити термин лаж. Бирајте еуфемизме.)

                                     Господин Тодоровић наставља са креативним схватањем истине. Самим тим, није била бандера, него дигитални сат, а рекао сам у кондиционалу - ако још једном украду изборе. А то се односи на национал-социјалистички режим Слободана Милошевића и фашистичке помагаче као што сте ви, онда ћемо отићи на Дедиње и извадити ђубре из бункера и ту га обесити.

                   То сте нам оставили као шансе: да се бранимо од вашег терора и убистава које су трајали читаве 90-те године. Срам да вас буде.

                   ПРЕДСЕДНИК: Господо посланици, нећу дозволити даље овакву атмосферу. Ивица Дачић, први потпредседник и министар у Влади Републике Србије има реч.

 

Држава Косово значи - велику Албанију

 

• Никада нисам рекао да је једна влада Србије крива за стање на КиМ. Највећи кривац је албански сепаратизам и једногласност Албанаца за стварање независног Косова

• Међународна заједница данас говори о територијалном интегритету Косова, на основу Устава из 1974. године. Исти такав територијални интегритет би требало да има и Војводина. Војводина је, да подсетим господина Чанка, још краће у Србији него што је то КиМ. Да ли то значи да ћемо ићи тим путем? Наравно да не значи

 

                   ИВИЦА ДАЧИЋ: Замолио бих вас да се не бавите 90-те годинама, јер тада смо ми били на власти.

                   Даме и господо, госпођо председнице, господине председниче, премијеру, колеге, пошто сам ја од 1992. године био посланик у парламенту, колеге народни посланици мислим да начин на који расправљамо о овој теми није адекватан ситуацији у којој се држава и наш народ налази на КиМ. То се наравно не односи само на ову страну која аплаудира, не односи се, значи, није усмерено према онима због којих мислите да сам то рекао него и због онога што је рекао господин Чанак. Зато што мислим да тема о којој говоримо далеко превазилази наше међустраначке односе.

                   Морам вам рећи, ја сам био и власт и опозиција. Подржавао сам владу Војислава Коштунице. Никада нисам рекао да је једна влада Србије крива за стање на КиМ. Највећи кривац је албански сепаратизам и једногласност Албанаца за стварање независног Косова Молим вас да и данас превазиђемо наше страначке разлике, јер наслов наше данашње седнице, отворите интернет на телефону Мондо, наслов "Власт критикује Приштину, а опозиција власт", а са седнице скупштине тзв. скупштине Косова они јединствено подржавају насилно освајање севера.

                   Господине Красићу нисам се јављао, нити сам добацивао када су ваши људи говорили. Према томе јављам се и говорим одговорно као заменик премијера и министар унутрашњих послова. Немојте ми добацивати, па макар се и не слагали са оним о чему говорим, зато што тема о којој говоримо није настала јуче.

 

„Проблем односа Срба и Албанаца постојао је у свим државним и друштвеним уређењима у којима су Срби и Албанци живели“

 

                   Тема о којој говоримо, као што знате није настала ни за време Милошевића. Тема је настала пре много, много векова. Уосталом проблем односа Срба и Албанаца постојао је у свим државним и друштвеним уређењима у којима су Срби и Албанци живели. Уосталом, и у време Чарнојевића су се Срби селили са Косова.

                   После Берлинског конгреса до Првог светског рата најмање 200.000 Срба је протерано са КиМ.  Уосталом, по тајном споразуму Аустроугарске и Италије, у време Берлинског конгреса су се те две државе обавезале да ће створити независну Албанију као клин у односима између словенских народа, нарочито између Србије и Црне Горе. Уосталом, демонстрације на КиМ су биле и 1968. и 1981. године, много пре него што је дошао Милошевић. Они су тада тражили Косово републику. По Бадентеровој комисији такође није речено да је Косово била република.

                   Међународна заједница данас говори о територијалном интегритету Косова, на основу Устава из 1974. године. Исти такав територијални интегритет би требало да има и Војводина. Војводина је, да подсетим господина Чанка, још краће у Србији него што је то КиМ. Да ли то значи да ћемо ићи тим путем? Наравно да не значи и наравно да ту не постоји никаква међународна правна основа за проглашење и прихватање једнострано проглашене независности КиМ.

 

„Не знам да ли овде још неко од вас верује да ће тзв. независно Косово бити самостална држава поред једне њихове матичне државе Албаније. То значи ако се призна независно Косово, као држава, да ће у наредних неколико деценија то бити једна држава, велика Албанија или велико Косово, свеједно“

 

                   Кроз историју у односима Срба и Албанаца, извињавам се господину Мићуновићу, ретки су били примери заједничког живота. Кроз историју константа су били само сукоби и само ратови. Зато што је њихов циљ био само један: не заједнички живот са Србима, него независно Косово или не знам да ли овде још неко од вас верује да ће тзв. независно Косово бити самостална држава поред једне њихове матичне државе Албаније. То значи ако се призна независно Косово, као држава, да ће у наредних неколико деценија то бити једна држава, велика Албанија или велико Косово, свеједно.

                   Ми смо са Албанцима покушали све. Био је Устав из 1974. године. Био је и рат. Потребно је трајно решење.

                   Потребно је трајно решење за историјски сукоб Срба и Албанаца, а трајног решења нема уколико није праведно. Ово решење које намеће део међународне заједнице није праведно и зато не може бити ни трајно. Како решити проблеме, ратом или миром? Мултиетничко Косово? Па зашто Албанци у Србији нису прихватили да живе у мултиетничкој Србији?

                   Они који су подржали Албанце да не живе у мултиетничкој Србији - него да се отцепе од Србије - данас говоре да би Срби требало да живе у том тзв. мултиетничком Косову.

 

„Чак је и Резолуција 1244, по којој је прекинут рат, проглашена за могућност и основу за стварање независне државе Косово“

 

                   Значи, мислим да је, наравно, Србија опредељена за мир, опредељена за дијалог, али да сви ми морамо да будемо свесни једне чињенице:  да се иза искреног,  да се иза леђа Србије - која је искрено опредељена за мир и за дијалог - јача и ствара независна држава Косово док нам пружају руку. Чак је и Резолуција 1244, по којој је прекинут рат, проглашена за могућност и основу за стварање независне државе Косово.

                   Сви ми знамо да то није истина. У Резолуцији 1244 се говори о суверенитету тадашње државе СРЈ. Зато што је очито снага аргумената је слабија од аргумената снаге, коју поседују неки у међународној заједници.

                   Можемо ли ми наћи заједнички именитељ? И са Албанцима и са тим делом међународне заједнице који је очито на страни Албанаца?

                  

„Нашем народу треба истина. Не треба му анестезија. Уколико и даље само на овакав начин бранимо КиМ, у реалности ће све бити горе“

 

                   Мислим да ту истину дугујемо нашем народу. Нашем народу треба истина. Не треба му анестезија. Уколико и даље само на овакав начин бранимо КиМ, у реалности ће све бити горе. Или да покушамо да нађемо компромисно решење док не буде касно, да сачувамо Србе на КиМ и српске делове КиМ. Циљ ове акције је, наравно, био насилно освајање севера, уз прећутну сагласност међународне заједнице.

                   Овде је председник Републике, господин Борис Тадић, нека каже свима вама, ја га позивам: шта су му обећали амерички представници и ЕУ и кад смо прихватали Еулекс и кад је прихватана Резолуција у Генералној скупштини УН? Да ли је тада речено да неће бити промене реалности на терену?

                   Молим вас, немојте, рекао сам да то добацујете кад неко други говори! Молим вас, овде не говорим у име своје странке, говорим, покушавам да говорим државотворно. Да ли сам у праву или не, нека процени свако од вас, имам право то да кажем.

                   Уосталом, неко је мени овде стално пребацивао како ја могу да кажем нешто што није у складу са Уставом. Наравно, ја поштујем Устав ове државе. Косово је део Србије, али не може ваљда да има право цела међународна заједница да говори о Косову, да долазе Американци и КФОР на административну линију, а да ја - као председник једне странке и заменик премијера - немам право да говорим о Косову?

 

„Какву год Владу Србија има у суштини проблема Косова није Влада Србије или српски парламент, него сепаратизам Албанаца и њихова чврста решеност да не желе апсолутно да разговарају о било каквом модалитету заједничког живота са Србијом и са Србима“

 

                   Молим вас, ја не кршим Устав, ја само говорим о томе да уколико желите да сачувамо српски народ и Србију морамо да водимо политику која ће бити, која ће моћи да прође кроз све ове кањоне, кроз које пролазе наша држава и наш народ у свим овим деценијама.

                   Косово је, као што сте видели, данас углавном терен страначке борбе. Ко ће шта добити, ко ће шта изгубити, ко је заслужен а ко је крив.

                   Ми нисмо били криви ни за рат, не мислим господине, не мислим ни даме и господо да су ваше владе биле криве када је Косово прогласило независност а један значајан део међународне заједнице то прихватио. Не мислим ни данас. Какву год Владу Србија има у суштини проблема Косова није Влада Србије или српски парламент, него сепаратизам Албанаца и њихова чврста решеност да не желе апсолутно да разговарају о било каквом модалитету заједничког живота са Србијом и са Србима.

                   Ако ми то не схватимо, него се надмудрујемо око Косова, мислим да ми нећемо ништа добро донети нашем народу који живи на КиМ.

                   Треба да знамо, да претпоставимо шта нас чека. Наравно, треба да будемо у добрим односима са нашим пријатељима који подржавају Србију. То је ваљда неспорно. Албанци су јединствени.

                   Да ли је међународна заједница пристрасна? Да ли је КФОР у овом случају био пристрасан, да ли је Еулекс био пристрасан? Јесте. Па то није ништа ново, па то траје од 1999. године и рекао сам да  то раде иза леђа Србије српског народа. Али, људи, даме и господо - то је реалност. Њихова пристрасност је нажалост реалност.

 

„Морамо да сами себи одговоримо на питање: где су и шта су наше црвене линије? То је питање за све нас. И за власт и за опозицију. Где су наше црвене линије и - стојимо ли ми сви иза тих црвених линија или гледамо у томе неки свој страначки интерес?“

 

                   Према томе, ни једна влада Србије не може бити крива за ситуацију на КиМ, главни кривац је албански сепаратизам. Влада Србије може само да боље или слабије успева да нађе излаз у свим овим тешким тешкоћама кроз које пролазимо. Са оним земљама које су наши противници, са онима који су наши пријатељи.

                   Наравно, када је реч о ЕУ, да и све ово што се ради има за циљ да укочи прихватање кандидатуре Србије, да се од Србије што више извуче уступака када је реч о КиМ. То је ваљда довољно јасно. Али, мислим да сви ми заједно -било да смо на власти или опозицији - морамо да будемо свесни наших примарних циљева и интереса. Али, и да будемо свесни реалности у којој живи наш народ на КиМ, да не будемо ми овде носиоци нереалне политике која неће сачувати нaш народ на КиМ.

                   Наравно, седница на којој данас расправљамо је јавна, али би требало на други начин да разговарамо и да одговоримо сами себи на питање. Да сами себи одговоримо на питање: где су и шта су наше црвене линије? То је питање за све нас. И за власт и за опозицију. Где су наше црвене линије и - стојимо ли ми сви иза тих црвених линија или гледамо у томе неки свој страначки интерес?

 

„Нису тачне било какве информације које се појављују нарочито у западним медијима да су припадници нашег министарства били на КиМ сада у време ових догађаја“

 

                   Молим вас, не можемо да дозволимо да нас политика води, него ми морамо да водимо политику ове државе и нашега народа и зато вас позивам на то да - ако треба и мењамо приступ нашој политици уколико је то у интересу нашег народа и државе Србије - али да, наравно, око тога будемо јединствени и да знамо шта су национални државни интереси а не да стално водимо међустраначке борбе.

                   Захваљујем се свима. МУП, нажалост, нема никакве ингеренције на КиМ. Нажалост, МУП нема своје припаднике на КиМ и нису тачне било какве информације које се појављују нарочито у западним медијима да су припадници нашег министарства били на КиМ сада у време ових догађаја. Али, са друге стране, сигуран сам да су они тамо, да се оваква ситуација не би дешавала.

                   Још једном позивам све нас, не на јединство, него да схватимо да уколико Срба више нема на северу или на Косову, прича о Косову ће остати само у нашој историји. Само  у нашој књижевности, а на терену ће бити једна потпуно другачија слика. Зато учинимо све да избегнемо сукоб са КФОР, Еулексом и другим међународним заједницама који су јачи од нас.

                   Да заштитимо Србе на КиМ, можемо ли то или не можемо. Морамо сви да се на томе ангажујемо. То је једини начин да сачувамо наш народ на КиМ. Свака друга алтернатива неће бити у интересу Србије ни Срба на КиМ.

                   ПРЕДСЕДНИК: Господине Красићу, нема основа за реплику, видим пријавили сте се.Ништа, само сте ометали господина Дачића, а он је покушао да вам укаже на то.

                   Народни посланик Саша Дујовић има реч. Шта, по Пословнику? Изволите, сачекајте само мало господине Дујовићу.

 

 

Да ли је то нека болест у влади?

 

                   ЗОРАН КРАСИЋ: Ја мислим, госпођо Ђукић-Дејановић да још важи Пословник. Није ваљда да се преко дана променио. То је онај члан који доводи у питање достојанство Народне скупштине. Немогуће је да господин Дачић примети само нешто док сви причају.

                   Не знам да ли је то нека болест у Влади, јер сви су необавештени. Да сте били на почетку седнице, видели бисте како је седницу отворила госпођа Нада Колунџија, са каквом лавином напада.

                   Ми смо вољни да помогнемо да Србија заузме јединствен став поводом КиМ и то није никакав проблем. После оваквих дискусија - попут неких дијагноза које се овде чују - не може, гастритис проради по неки пут. Упозорите ваше посланике да ову седницу приведу крају на начин како то треба и, молим вас, доведите у ред оне ваше посланике који подносе амандмане и у амандманима кажу да им је дража ЕУ, него Устав РС.

                   Осећам се непријатно, видим господина Ратковића, он је био курир Отпора од америчке амбасаде доносио паре Отпору, па видим ту још неке отпораше, па видим Ненада Чанка, па видим овог Тачијевог министра, односно Реџепијевог министра пољопривреде, Богдановића. Да ли је ово искрена седница, људи?

                   Ту је Борко Стефановић, на почетку апелује да нема странчарења, ма све је странчарење, као да подносите оставку. Дајете овде неке информације, па вас Ћирић растури на почетку- Само што вам очи нису испале када је офирао карте да сте разговарали о царинском печату.

                   Ви сте нашли мене да опомињете? Немојте то више да вам се дешава.

                   ПРЕДСЕДНИК: Господине Красићу, нема повреде Пословника, ако је неко мој посланик, ви сте највише, као и сви остали.

 

Јединствено, али - гандијевски

 

• Наши људи траже да јединство у борби за права Срба и неалбанског живља, али пре свега српског народа на КиМ,  и да наши државници то ураде Гандијевским методама. Онако како се то сада ради како у Лепосавићу, тако и у Зубчу и у свим осталим местима.

 

                   САША ДУЈОВИЋ: Дошло је време да предузмемо одређене кораке како бисмо нашем народу на КиМ послали јасну поруку. Ово је јединствена прилика, после целодневне расправе да усвајањем овог документа и Декларације, прикажемо једну слику јединства и искрено верујем да ће ова Декларација бити усвојена са максимумом могућих гласова у овом тренутку.

                   Нашем народу на КиМ данас, а верујте ми да сам се чуо са многима, чак су и видео-бимови постављени да би се пратило заседања овог парламента, постоји очекивање да код нас данас овде проради јединство и верујем да ће то јединство до краја, до самог завршетка и гласања, добити пун капацитет.

                   Но, многи су причали данас о односу Међународне заједнице према нашој држави. Свега смо свесни и сви смо свесни која је снага наше државе у тренутном друштвено-политичком уређењу какво влада у свету. Зато, одавде треба заиста јединствено да подржимо Владу Србије, да подржимо све напоре које Влада Србије предузима како би се заштитио наш народ на КиМ, да подржимо преговарачки тим да што пре започне поново под европским надзором преговоре са Албанцима, да сви заједно дамо пун допринос у овом тренутку, а тренутак није заиста ни мало лак.

                   Наши сународници, пре свега, на северу, али и јужно од Ибра, од нас очекују, траже од нас да из овог парламента данас, тј. касно вечерас, изађе јединствен одговор. Траже јединствену поруку нашим државницима, траже да јединствено наступе у борби за њихова права. Да јединствено наступе у борби за права Срба и неалбанског живља, али пре свега српског народа на КиМ,  и да то ураде Гандијевским методама. Онако како се то сада ради како у Лепосавићу, тако и у Зубчу и у свим осталим местима.

                   У то име, ми ћемо ову Декларацију подржати и даћемо свој пун допринос свему томе и даћемо пун допринос комплетном преговарачком тиму, комплетној Влади Србије, како би нашла из овог тешког тренутка излаз. Излаз који би био достојан достојног живота, живота достојног човека на КиМ, живота који ће гарантовани безбедност и сигурност сваком грађанину КиМ. Као аутономној покрајини која је дефинисана самим нашим Уставом.

                   У то име, још једном, ми ћемо подржати Декларацију и позивам све народне посланике, без обзира на политичку острашћеност и политичку припадност, да овим чином вечерас пошаљемо јасну поруку народу, а то је да смо, упркос свим неједнакостима, ипак јединствени у овом питању.