Почетна
Serbian Point
Три скупштине
Шта ће Србија ако крену на Србе на барикадама?

Шта ће Србија ако крену на Србе на барикадама?

Десето ванредно заседање Скупштине Србије о Косову и Метохији (9)
(В. Илић, Б. Тадић– неауторизовани стенограм)

Резолуција је 1244 је кључна, али шта ако је мировне снаге прекрше? Шта ако крену на Србе на барикадама? Шта ће Србија у том моменту урадити, шта ће Влада урадити, шта ће кључни министри урадити, шта ће председник урадити?

ВЕЛИМИР ИЛИЋ: Ево, сад је минут до 24,00 да решавамо једно важно питање и ја сам изузетно разочаран као народни посланик ставовима појединих људи из владајуће коалиције и њиховим дискусијама данас и могу рећи да већу подршку ова Декларација има од опозиције него од позиције.

Овде је дошло до неких дискусија које су пореметиле један ток који је био изузетно добар и квалитетан да се тим људима на барикадама, који се и ноћас доле налазе, помогне. Не бих желео да напустимо вечерас салу и да изгласамо нешто, а да не знамо шта ће бити сутра. Желео бих да премијер, буде јасан и гласан.

Овде у Декларацији се помиње резолуција 1244, помиње се СБ који је њу донео, а да ли ми чврсто стојимо иза тога што имамо? Резолуција је 1244 је кључна, али шта ако је мировне снаге прекрше? Шта ако крену на Србе на барикадама? Шта ће Србија у том моменту урадити, шта ће Влада урадити, шта ће кључни министри урадити, шта ће председник урадити?

„Господо, ми смо овде чули како је Еулекс уведен на мала врата, шта ћемо урадити што се Еулекса тиче?„

Ми ћемо усвојити Декларацију, није ово први пут, али не желим да то остане мртво слово на папиру и да сви они који данас седе и гледају ову седницу не знају који ће бити потези ако неко прекрши резолуцију СБ која је донешена и која мора да се поштује од међународних снага које се налазе доле. Господо, ми смо овде чули како је Еулекс уведен на мала врата, шта ћемо урадити што се Еулекса тиче?

Желим да се још једно питање рашчисти вечерас овде. Ако међународне снаге, ако Еулекс заштите нелегитимну владу из Приштине у њеним настојањима да реализује свој програм и пројекат против резолуције СБ, да ли ће се наставити преговори са ЕУ? У ком смислу, како и на који начин?

Да ли ћемо и то прогутати и рећи-идемо даље?

Морате, господо из Владе, бити јасни и гласни! Јесте питање тешко, али ви морате преузети одговорност и морате вечерас са ове седнице отићи са јасним ставовима и јасним мишљењима.

„... а не да се разиђемо, усвојивши неку декларацију, а ви Срби, који сте на барикадама, видите шта ћете са собом и шта ћете од овога добити и шта можете од сутра очекивати“

Мени је изузетно драго што сам чуо мишљење потпредседника Владе господина Дачића који је врло конкретно изнео неке ствари и рекао оно што мисли. Али, и ви остали, реците, оно што мислите и што треба да кажете овде вечерас а не да се разиђемо, усвојивши неку декларацију, а ви Срби, који сте на барикадама, видите шта ћете са собом и шта ћете од овога добити и шта можете од сутра очекивати.

Овај парламент, дакле, мора да буде јасан и гласан. Морају и министар иностраних послова и премијер и председник да преузму одређену одговорност. Сви одавде морамо вечерас изаћи са јасним ставовима: шта Србија ради у којој ситуацији, када и како реагује.

Морамо знати да ли ће се преговори наставити, или се неће се наставити. Јер, опет ћемо доле послати неке људе који ће преговарати, неко ће их примити, држати доле, сат, два, на прелазу, контролисати, преслишавати, итд. Кад њих тако дочекују пријатељи, како ће их тек дочекати народ који седи на барикадама и једноставно тражи правду.

Да ли овај парламент треба да затражи правду од међународних институција, да ли да кеже да ЕУ мора да буде веома јасна и гласна шта још хоће од Србије?

Србија неће водити рат

Најважнији задатак за Србију данас и у претходном времену, нарочито након тешких и болних искустава 90-тих година, јесте да се обезбеди мир. Мирољубива политика је једина политика која може да донесе резултат легитимних интереса Републике Србије и српског народа. Само у условима мира је могуће пронаћи одрживо решење за КиМ и за све остале изазове са којима се суочавамо на простору западног Балкана
Када кажем - Србија неће водити рат, сматрам да говорим реченицу коју сваки политичар у Србији свакога јутра треба себи да каже. Свака друга реченица или довођење у упит ове реченице је опасна зато што не представља борбу за мир, већ легитимизује и рат као средство у вођењу политике на простору западног Балкана
Када говорите у политичкој арени, у парламенту Србије, поштовани посланици, када вас понесу патриотске речи, када помислите да оне снажно звуче и да ћете добити аплауз или подршку, увек размислите о свом детету, о туђем детету, какву оно будућност има након тих речи и да ли сте можда својим политичким ставовима довели у питање његов или њен живот

БОРИС ТАДИЋ: Поштована госпођо председнице, поштовани председниче Владе, поштовани министри, даме и господо посланици, мени је била част да учествујем, макар као слушалац, у раду ове седнице, а сада имам прилику да вам се обратим након дискусија које су биле бројне и садржајне. Имале су снажну аргументацију, с времена на време, ако ми дозволите оцену, та дискусија је добијала и много емотивних садржаја.

Истовремено, могу да констатујем да је дискусија била конструктивна и верујем да из ове парламентарне сесије, посвећене кризном збивању на простору КиМ, пре свега на северном делу КиМ, Република Србија - својим одлукама, декларативним актима, исказујући своје политичке намере -може изаћи снажнија у кризном времену у којем се налази.

Најважнији задатак за Србију данас и у претходном времену, нарочито након тешких и болних искустава 90-тих година, јесте да се обезбеди мир. Мирољубива политика је једина политика која може да донесе резултат легитимних интереса Републике Србије и српског народа. Само у условима мира је могуће пронаћи одрживо решење за КиМ и за све остале изазове са којима се суочавамо на простору западног Балкана.

Конфликт на Косову траје деценијама и то, наравно, није новост ни за једног грађанина Србије.Тај конфликт није само национални, наш и албански, он је регионални, он је глобални зато што тај конфликт у себи носи бројне опасности, бројне преседане и тај конфликт може да изазове ланчане сукобе и у другим деловима света.

„Ако на једном простору постоји десет година деструкције, онда се за десет година нажалост, нигде у свету таква деструкција није учинила подношљивом, већ је увек било потребно више времена, нажалост, више времена да та деструкција добије своју рационалну форму и да тај регион, тај део света крене напред“

Дакле, наша одговорност није само национална, није везана на простор на којим живимо, већ је наша одговорност регионална и ако хоћете глобална. Зато је овај парламент, председник Владе и његова влада, и председник Републике имају изузетну одговорност у врло смутном и тешком времену.

Треба пронаћи одговоре за овај конфликт и за неке друге конфликте чије је деструктивно дејство осећамо из дана у дан.

Ако на једном простору постоји десет година деструкције, онда се за десет година нажалост, нигде у свету таква деструкција није учинила подношљивом, већ је увек било потребно више времена, нажалост, више времена да та деструкција добије своју рационалну форму и да тај регион, тај део света крене напред.

Ми чинимо велики напор, након политичких промена у Србији 2000. године, да рационализујемо политичку ситуацију, да направимо заокрет у политици и да све оне инструментарије које су нас доводили до неуспешних решења, променимо и да након више година неуспешних покушаја ипак имплементирамо једну политику и успоставимо једну политику која доводи до позитивних решења.

Још једном кажем: позитивну политику не само за Србе, већ и за представнике свих осталих народа на простору западног Балкана - јер ми живимо упућени једни на друге. Ту мислим на све народе бивше Југославије, али и на све народе западног Балкана и уопште југоисточне Европе. Ми живимо у једном недељивом простору. То је један културолошки простор, то је један економски и безбедносни простор и сви они који мисле да је могуће задовољити услове или легитимне интересе само једне националне групације, а не мислити при том и на друге, имају погрешну поставку у политици. Не познају довољно историју.

„Међународни чиниоци нису имуни од грешака у вођењу политике и разумевању политичких законитости простора западног Балкана... али ми без света не можемо да решимо проблеме са којима се суочавамо“

Ово мислим када су у питању актери политике на овом нашем простору, али мислим и на међународне чиниоце. Међународни чиниоци нису имуни од грешака у вођењу политике и разумевању политичких законитости простора западног Балкана. О томе сам говорио и у претходним данима и у прошлости, али ми без света не можемо да решимо проблеме са којима се суочавамо.

О томе сведочи историја читавог западног Балкана и сведочи целокупна историја западног Балкана. Дакле, ми морамо да решавамо проблеме и то је у ужем смислу сврха политике. Сврха политике није победа на изборима, сврха политике је - када дођете у прилику да решавате проблем - да га нападнете, да га оставите иза себе и да идете даље. Да креирате нови простор и нове шансе за људе.

Овде је, у парламентарној расправи, било много говора о побеђивању на изборима и ко је шта рекао у контексту властите популарности. Мислим да могу да се придружим оним дискутантима који су тврдили да ово питање КиМ није, нити је било, нити ће икада бити улог у изборним кампањама. Сви који на такву једну опцију рачунају - унапред су себе осудили у политици на неуспех. Зато што је проблем КиМ изузетно комплексан и траје, понављам још једном, више од једног века, апогађа и Србе и Албанце, а и друге народе.

На тај конфликт се нећу враћати, направићу једну кратку анализу овог последњег конфликта који се десио. Не говорим о историјском конфликту, него о конфликтном збивању на северу Косова. Тиме ћу уједно и одговарати на питања посланика. Неки су имали оптужујући карактер, што је потпуно легитимно.Ви сте народни посланици и имате пуно право да изнесете бројне оптужбе. То је део политичког живота и другде у свету. Са друге стране, покушаћу да упутим вашу пажњу у време које је испред нас, јер је најважније да видимо како ћемо се понашати у наредном времену.

„Подсећам вас да је господин Хекеруп, као специјални представник генералног секретара УН, 2001. године, маја месеца, донео Уставни оквир, којим је привременим институцијама дао надлежност у администрирању и оперативном вођењу царинске службе на простору КиМ“

Овај последњи спор на северу Косова има више нивоа. По површини, то је проблем везан за царински печат. Историја царинског печата на простору КиМ није од прекјуче, од јуче, нити од ове године, нити од ове владе.

Подсећам вас да је господин Хекеруп, као специјални представник генералног секретара УН, 2001. године, маја месеца, донео Уставни оквир, којим је привременим институцијама дао надлежност у администрирању и оперативном вођењу царинске службе на простору КиМ. Подсећам вас да је то била Влада тада ДОС-а. Тада је Војислав Коштуница био председник Републике Југославије, а Зоран Ђинђић премијер Републике Србије.

Године 2004. УНМИК регулатива проглашава царински закон на простору КиМ. Године 2004, прошли су већ избори, успостављена је нова коалиција, када је био премијер Војислав Коштуница. Постојала је Влада у којој су били Г17 плус, СПО, Нова Србија, а биле су и неке друге странке које су давале подршку, као што је СПС давао мањинску подршку тој влади.

Господин Занијер, као представник УНМИК - а

УНМИК је институција која је током данашње дискусије имала посебан значај, и СРС је давала посебан значај УНМИК јер је једина гаранција спровођења Резолуције 1244 на КиМ – дакле, господин Занијер је дао свој став о сагласности предлога приштинске администрације о изгледу царинског печата.

„Дискусија и дијалог о изгледу царинског печата се води и то је предмет дијалога који надзире и где улогу посредника има ЕУ у лику господина Роберта Купера. Зато што о свом представнику у дијалогу одлучује ЕУ, а не Србија“

Сви ви, господо посланици - независно од тога да ли сте припадници СРС, ЛДП, Нове Србије, ДСС, СНС, ДС, Лиге социјалдемократа Војводине, Г17 плус, СПС, да не заборавим некога, Покрета за Шумадију, ПУПС, странака мањина или самостални посланици -сви ви сматрате да је Резолуција 1244 основ вођења политике Републике Србије на КиМ.

Сада да дискусију поново уведемо у озбиљност, јер ова ситуација је веома озбиљна. Грађани Србије нас данас слушају, наши сународници на КиМ нас слушају и њима желим да упутим ове реченице. Али, нас слуша и међународна јавност јер је питање КиМ интернационализовано питање још 90-тих година.

Након самопроглашења независности КиМ, косовска администрација, тзв. влада републике Косово, прогласила је свој царински печат. Пре тога Србија је постала потписник једног међународног акта, ЦЕФТ-е, уговора о практично слободној трговини у региону, којим је УНМИК Косову дефинисао изглед царинског печата. ЦЕФТ-ом сада управо руководи УНМИК Косова, председава том институцијом, у којој Србија учествује. То је документ који је потврдила Република Србија, одлуком тадашње Владе, свим одлукама Скупштине Републике Србије.

Дискусија и дијалог о изгледу царинског печата се води и то је предмет дијалога који надзире и где улогу посредника има ЕУ у лику господина Роберта Купера. Зато што о свом представнику у дијалогу одлучује ЕУ, а не Србија. ЕУ је делегирана од стране УН да посредује у овом дијалогу, а ми смо чланица УН, да вас подсетим на ту чињеницу. Верујем да ћемо бити и у будућности, јер је то наш интерес и не можемо да се одвајамо од света, јер у тим околностима губимо могућност да бранимо наше легитимне националне интересе.

„Србија је тренутно реаговала. Све институције Републике Србије су реаговале. Дакле, да није било такве реакције ова операција била би успешна, успешно спроведена“

У међувремену, администрација у Приштини уводи ембарго на увоз, под знацима навода, српске робе на простор КиМ. То је акт на који је реаговала Влада Републике Србије, пре свега према ЦЕФТ-и. Влада Републике Србије, данас смо добили информацију, сагледаваће целисходност својих реакција, независно од тога какав ће бити одговор ЦЕФТ-е. Међутим, поред ембарга који је противан свим европским принципима и вредностима и против којих је Србија подигла своју реч, неке међународне институције су исказале разумевање, тачније појединци из међународних институција, за увођење таквог ембарга. Ја то хоћу отворено да кажем овде пред вама, јер пред грађанима Србије и народним посланицима, наравно, не треба ништа скривати.

Сматрам, као председник Републике Србије, подршку ембаргу на транспорт робе из централне Србије на КиМ веома штетном јер је ембарго противан основним принципима и Светске трговинске организације и слободног тржишта кретања роба и услуга, ако хоћете - и људи. Међутим, то није било довољно за приштинску администрацију, већ је приштинска администрација, у међувремену, у последњим данима, предузела унилатерално насилну акцију специјалне јединице "Росу", којом је желела да овлада прелазима на Брњаку и на Јарињу.

Србија је тренутно реаговала. Све институције Републике Србије су реаговале. Дакле, да није било такве реакције ова операција била би успешна, успешно спроведена.

Подсећам вас да је она била у првом тренутку само делимично успешна, а касније су припадници специјалне јединице "Росу" враћени са тих прелаза, уз дипломатску активност Републике Србије и снажну акцију свих наших институција. То важи за један од тих административних прелаза, а када је у питању други прелаз, нису ни дошли до њега.

Грађани српске националности блокирали су прилазе тим административним прелазима. Тада је КФОР ступио у акцију, КФОР који има своју надлежност која је дефинисана одлуком УН. Надлежности КФОР и свих међународних институција треба уважавати на простору КиМ.

Надлежности тих институција дефинисане су мандатом који подразумева статусну неутралност. Под тим околностима, Србија је прихватила све међународне акте и резолуције УН и само под тим околностима Србија ће наставити да решава проблем КиМ на начин који обезбеђује мир и стабилност свим грађанима који живе на простору КиМ у нашој јужној Покрајини.

Ситуација је веома тешка. Она је драматична, јер свака ситуација конфликта на простору западног Балкана, на КиМ посебно, може да прерасте у насиље са људских жртвама. Нажалост, догодила се већ једна жртва, након неконтролисане акције специјалне јединице Росу. Изразио сам жаљење због албанске жртве и то хоћу и у овом парламенту, српском парламенту, посебно да кажем. Ми у демократској Србији, у Србији која поштује сваки национални идентитет, желимо да изградимо мир и стабилност на читавом простору западног Балкана, не само на простору Србије, а поготово желимо да изградимо мир у нашој јужној Покрајини. И наша политика је изнад свега мирољубива политика и биће и даље мирољубива политика.

„Данас када наступам у међународним институцијама то је моја најснажнија аргументација – Србија је земља мира, Србија хоће мир за све људе на простору југоисточне Европе и хоћемо мир за све народе, не само за Србе, већ за све остале народе. То је централна тачка наше политике“

У том контексту, даме и господо, када кажем - Србија неће водити рат, сматрам да говорим реченицу коју сваки политичар у Србији свакога јутра треба себи да каже. Свака друга реченица или довођење у упит ове реченице је опасна зато што не представља борбу за мир, већ легитимизује и рат као средство у вођењу политике на простору западног Балкана.

Да се којим случајем налазимо на некој другој тачки света, сматрао бих такав став легитимизације рата као средства у вођењу политике - једним од инструментарија и могућности, али ми се налазимо на простору западног Балкана, бивше Југославије, где је рат однео стотине хиљада жртава, где је рат осакатио породице, уништио људске животе. Придружујем се оној већини становника простора западног Балкана, бивше Југославије, који дубоко верују и хоће да раде на томе да једино мирољубива политика јесте политика будућности и да мир нема никакву алтернативу. Баш никакву алтернативу!

Са том политиком изашао сам пред грађане Србије више пута у изборни процес. Не говорим о изборима, даме и господо, већ говорим о легитимности једне политике. Чак и када не бих хтео, моја обавеза је да спроводим такву политику, јер је ту политику подржала већина грађана Србије, а ви, поштовани посланици, сматрам да треба да будете поносни због тога што су грађани Србије подржали такву мирољубиву политику.

Данас када наступам у међународним институцијама то је моја најснажнија аргументација – Србија је земља мира, Србија хоће мир за све људе на простору југоисточне Европе и хоћемо мир за све народе, не само за Србе, већ за све остале народе. То је централна тачка наше политике.

„И став да мир мора да има алтернативу, политички је легитиман, Али, хоћу да вам кажем: уколико би Србија спроводила такву политику - тренутно би одустала од најдубљих и најлегитимнијих националних интереса за свој народ, не само на КиМ, него свуда где српски народ живи“

Поштоване колеге посланици, уз уважавање вашег става, говорим о појединим посланичким групама, јер и тај став да мир мора да има алтернативу, политички је легитиман, Али, хоћу да вам кажем: уколико би Србија спроводила такву политику - тренутно би одустала од најдубљих и најлегитимнијих националних интереса за свој народ, не само на КиМ, него свуда где српски народ живи.

Доказ за то је практично искуство које смо имали 90-их година. Морамо из тих 90-их година да извучемо поуку и то је друга важна порука коју вама, поштовани посланици, а тиме и грађанима Србије, упућујем. Поруку да морамо да извучемо поуку из грешака које су се у нашој политици, нашој националној политици стварале у једној деценији нашег постојања.

Ако не извучемо ту поуку, поново ћемо доживети изузетно тешке историјске тренутке. Поново ће нове генерације бити кажњене. Погледајте своју децу данас, она и њихови животи ће бити изнад свега оптерећени великим опасностима уколико не пронађено другачија решења за искушења са којима се суочавамо.

„Срби на Косову треба да знају да су српски парламент, да је Влада Републике Србије, да је председник Србије са њима“

Када говорите у политичкој арени, у парламенту Србије, поштовани посланици, када вас понесу патриотске речи, када помислите да оне снажно звуче и да ћете добити аплауз или подршку, увек размислите о свом детету, о туђем детету, какву оно будућност има након тих речи и да ли сте можда својим политичким ставовима довели у питање његов или њен живот.

Поштоване колеге народни посланици, дозволите ми да сада заједно са вама, ако ми то омогућите, упутим поруку Србима на Косову. Срби на Косову треба да знају да су српски парламент, да је Влада Републике Србије, да је председник Србије са њима. Ја као председник Републике Србије сам и данас и свих ових дана и, ако хоћете, свих ових година, ако хоћете, и пре 90-их година са њима.

Са њима смо због тога што се они налазе пред озбиљним искушењима. Влада Републике Србије има своје представнике међу Србима на северу Косова, али сматрам да овог тренутка треба упутити посебну поруку Србима који не живе на северу Косова. Наша политика према Србима на Косову не може бити раздвојена, не може бити расцепана. На северу Косова и на југу Косова живе наши сународници и они заслужују и требају нашу подршку у сваком тренутку њиховог постојања.

Када год доносимо одлуку везану за националну политику, у једном делу наше земље или у неким другим земљама где живи наш народ, увек треба да водимо рачуна о оном Србину који је најугроженији, који живи у потпуном окружењу и који нема никога другога око себе него представнике или припаднике других народа који не показују увек пријатељско расположење према њему.

Вама поштовани посланици СРС, вама поштовани посланици ДСС, вама поштовани посланици СНС и НС, хоћу да кажем још једном, пошто сте неколико пута исказивали своје незадовољство мојим речима извињења због жртава других народа: тиме сам упутио речи поштовања другим жртвама, али сам истовремено тиме створио услове да олакшам живот нашим сународницима на местима где им је најтеже. И у Горском Котору можда, и у Лици, Далмацији, Барањи, и у Великој Хочи, у околини манастира Зочиште. У свим местима где живе Срби на КиМ.

„Сматрам да и међународни представници сносе свој део одговорности. Свако ко се игра ратом на простору западног Балкана сноси одговорност. Или је крив или није свестан чиме се игра“

Дубоко верујем да је та политика изнад свега морална, да је та политика у сагласности са елементарним људским вредностима, али је та политика и дубоко национална. Она је интегрисана.

Поштовани народни посланици, дозволите ми да кажем неколико реченица везаних за понашање представника међународне заједнице током овог последњег кризног збивања на северу Косова. И у свом излагању током јучерашњег дана, дакле за јавност, потпуно отворено сам рекао да су поједини представници међународне заједнице охрабривали администрацију у Приштину да предузме насилне унилатералне акте везане за заузимање административних прелаза.

Сматрам да је то опасна политика и међународни представници сносе свој део одговорности. Свако ко се игра ратом на простору западног Балкана сноси одговорност. Или је крив или није свестан чиме се игра.

Ми који смо доживели ратове, бомбардовања, жртве, ми веома добро знамо колико је опасна таква политичка игра. Сматрам зато да као председник Републике имам право да са ове говорнице захтевам од свих представника међународне заједнице да буду уздржани у овој политичкој кризи и да не преузимају на себе ризик преузимања одговорности за новонасталу ситуацију, већ да се јасно владају у сагласности са властитим мандатом статусне неутралности.

„Нисмо од косовске администрације обавештени о акцији специјалне јединице "Росу", али она била није никакво изненађење за нас, јер се планирала у дужем временском интервалу. Месецима пре него што се десила“

Ако је истина да је, којим случајем, данас господин Демарњак рекао да Еулекс поштује Устав и законе Косова и да подржава успостављање царинске контроле – онда је он прекршио статусну неутралност Еулекса и то хоћу јасно да кажем. У том контексту, наши преговарачи - господин Богдановић и господин Стефановић, којима желим да се захвалим због изузетне улоге у овим кризним данима и да им честитам - јасно су ставили до знања својим саговорницима из КФОР-а да било какво превожење службеника администрације у Приштини на административне прелазе - мимо договора са Београдом,договора који има пуну легалност и легитимитет -, није у сагласности са функцијом статусне неутралности КФОР-а и ја то јасно кажем.

Тако ће се Србија владати и у будућности, као што се влада данас. Док сам ја председник Републике Србије, а верујем - и док је ова Влада у властитим позицијама, на основу одлуке грађана Србије.

Истовремено, одмах да одговорим на нека питања. Наравно, да ми нисмо обавештени од косовске администрације о акцији специјалне јединице "Росу" о унилатералној акцији која је била акт насиља. Али, истовремено, поштовани посланици СРС, наравно да морате да знате да свака држава има и своје обавештајне активности. Наравно да смо ми свих претходних месеци прикупљали разна сазнања везана не само за Косово, већ за читав регион. Наравно, од својих саговорника из света. Анализирали смо та сазнања и наравно да та операција "Росу"- то сам рекао и у емисији, у интервјуу током јучерашњег дана - није никакво изненађење за нас, јер се планирала у дужем временском интервалу. Месецима пре него што се десила.

То је одговор на питање мом имењаку из вашег посланичког клуба СРС – да ли се то све покренуло пре два месеца? Није! Дозволите ми да дам и своју оцену и потврдим шта се у ствари у више слојева политичког живота, односно политичким збивањима, дешава сада у вези са овом операцијом.

„Приштина има и дугорочни, стратешки интереси. То је када се промени реалност на северу Косова, када институције из Приштине покушају да овладају и севером Косова, као што успевају у неким другим деловима КиМ - да онда дође, кроз један дужи временски интервал, до промене етничке структуре“

По површини, овај процес се дешава на КиМ због тзв. царинских печата и контроле промета робе. Косовска тзв. влада каже да је то због успостављања правног поретка на северу Косова, где наводно владају неред и безакоње, што би требало да имплицира да у остатку КиМ влада апсолутни ред.

А не постоји међународна безбедносна служба која не зна да је КиМ у целости, дакле, читав простор КиМ, један од највећих безбедносних ризика за Југоисточну Европу и Европу уопште.Због шверца наркотика. То знају сви који се боре на глобалном плану против шверца наркотика, док Србија постиже изузетне резултате са својим међународним савезницима у тој области.

Нама одатле такође прети опасност због шверца наркотика, али та опасност прети читавој Европи. На КиМ - о томе, уосталом, сведоче и сви европски извештаји, извештаји Европске комисије - не владају ред, законитост и право. На северу Косова ситуација ништа није другачија него у осталом делу Косова. Тако да та елаборација администрације у Приштини једноставно не одговара истини. Она је апсолутно неистинита.

Суштински, интерес администрације у Приштини јесте да промени реалност на северу Косова. Међутим, постоје и дугорочни, стратешки интереси. То је када се промени реалност на северу Косова, када институције из Приштине покушају да овладају и севером Косова, као што успевају у неким другим деловима КиМ, да онда дође, кроз један дужи временски интервал, до промене етничке структуре.

„У интервјуу који помињете, рекао сам да се противим стварању великих националних држава, па у том контексту и велике Албаније. Противим се, као што знате, и стварању велике Србије, за разлику од вас који сматрате, поштовани радикали, да је то легитимна политика и ви добијате гласове грађана Србије за ту политику“

Нико више на Балкану није наиван и ми то јасно кажемо нашим међународним саговорницима. Србија ће се успротивити таквој политици и осветљаваће праве намере администрације у Приштини и вођење националне политике из екстремних центара албанске политике у читавом региону Југоисточне Европе.

Дакле, и у интервјуу који помињете, рекао сам да се противим стварању великих националних држава, па у том контексту и велике Албаније. Противим се, као што знате, и стварању велике Србије, за разлику од вас који сматрате, поштовани радикали, да је то легитимна политика и ви добијате гласове грађана Србије за ту политику.

Сматрам да успостављање великих националних држава на простору Западног Балкана читав овај простор и све народе и све грађане води у нове конфликте и нове погибије. Али, рекао сам да Србија, за разлику од осталих земаља, може да преживи то, а друге земље не могу да преживе такву политику. Рекао сам да је Србија спремна да трага за решењем за КиМ, какво год да је то решење, под условом да га подрже грађани Србије на референдуму. Решење које ће довести до мира и да немамо право да било које легитимно решење за сукоб на КиМ стављамо ад акта.

„Није природно и праведно да један народ добије све, а да други народ изгуби све на једном простору. То су такође темељи политике Републике Србије и темељи политике које, као председник Републике, водим у међународној арени“

Наша је обавеза да трагамо за сваким могућим решењем јер постојеће није никакво решење. Јер је неприродно, јер је неправедно: Зато је и неодрживо. Није природно и праведно да један народ добије све, а да други народ изгуби све на једном простору. То су такође темељи политике Републике Србије и темељи политике које, као председник Републике, водим у међународној арени.

Дозволите ми да утврдим још један принцип. Након ових последњих збивања на КиМ, не може се прихватити да унилатерални акт насиља производи корист за страну која је предузела такав акт. Због тога тражим од међународне заједнице да се успостави пређашње стање на КиМ. Тај став смо изнели у више наврата у последњим данима нашим међународним саговорницима.

Уколико се акт насиља претвори у корист за насилника, тог тренутка се успоставља принцип који може свако други да користи. Уколико се то догоди, читав простор на којем живимо може бити уроњен у нове сукобе и нове конфликте, опет кажем, и у нове трагичне ситуације и искуства за све грађане који живе на овом нашем простору. Не само за Србе, већ за све остале грађане.

Наша политика је мирољубива и због тога желимо да превенирамо сваки сукоб. Зато је наша политика одговорна и зато тражимо се принципе по којима се владамо држе и други. Због тога дубоко верујемо да су ти принципи у сагласности са европским вредностима.

„... Немојте, молим вас, да ми добацујете! Немојте, не због тога што ме то омета, него што ствара лошу слику у међународној јавности о српском парламенту“

Даме и господо, дозволите ми да се на неки начин осврнем на примедбе које сам добио од посланика, иако ово није сесија парламента или седница парламента у којој председник Републике одговара посланицима јер не постоји такав уставни оквир. Уставом дефинисане наше надлежности, па Председник Републике одговара грађанима који га бирају за свој рад, а не парламенту. Такав је наш уставни систем. Грађани директно бирају председника Републике, али не бежим од тога да одговорим на одређена питања која су постављена јер сматрам да ви постављате та питања у име грађана који гласају за вас.

Који постоји проблем између политике ДСС и политике коју сам, као носилац листе ЗЕС, кандидовао и на председничким изборима пре неколико година. Слажем се да је дуг списак, али можда је и прилика да неке од тих дилема још једном разрешимо или сматрате да не треба или хоћете да заћутим?

Жао ми је, поштовани посланици из ДСС, нећу вам услишити ту вашу жељу. ДСС сматра да Србија треба да напусти... Немојте, молим вас, да ми добацујете! Пажљиво сам слушао свако ваше излагање. Немојте, не због тога што ме то омета, него што ствара лошу слику у међународној јавности о српском парламенту у овом тренутку.

Када говоре председници република или посланици у другим парламентима, онда сви једни друге саслушају. Да бисмо подигли наш кредибилитет у међународној јавности, морамо тако да се владамо и треба тако да се владамо јер ће нас онда поштовати. Ако себе не поштујемо, нико нас неће поштовати. Зато апелујем на вас да саслушате ово што говорим, не због тога што немате право да опонирате мојим ставовима. И треба да опонирате мојим ставовима јер је то ваше пуно право.

„Када би Србија одустала од чланства у ЕУ, не би ни за јоту подигла своје шансе да сачува суверенитет на КиМ, јер само обезбеђивањем подршке великих сила, значајних чинилаца у међународној политици, Србија може да обезбеди и свој суверенитет на КиМ“

Значи, ви предлажете и предлагали сте и у свим претходним временима и у време кад смо били заједно у Влади и зато је дошло до престанка функционисања наше заједничке владе - предлагали сте да Србија успостави другачију политику. Не ону да Европа нема алтернативу. Подсетићу вас да је политика коју смо кандидовали пред грађанима Србије – ЕУ нема бољу алтернативу. Када би имала ми бисмо је узели у обзир. Ми стално размишљамо о потенцијалним алтернативама, али оне се не појављују. Због чега? Зато што дубоко верујем да не само питање административне линије, него сва остала питања мира, ми не можемо боље и ефикасније да решимо, него управо чланством у ЕУ читавог простора западног Балкана.

Дозволите ми одговор и вама и представницима СРС, мислим да сте јединствени у том ставу. Када би Србија одустала од чланства у ЕУ, не би ни за јоту подигла своје шансе да сачува суверенитет на КиМ, јер само обезбеђивањем подршке великих сила, значајних чинилаца у међународној политици, Србија може да обезбеди и свој суверенитет на КиМ.

Свака супротна политика, елементарна логика то налаже, тренутно би удаљила Србију од сваког права и могућности да поврати свој суверенитет и успостави пун интегритет на простору КиМ. То важи и за САД, поштовани пријатељи.

„Никада се у историји света није догодило да је једна земља обезбедила своја права, а да за то није имала јасну подршку сталних чланица Савета безбедности или прећутну подршку тих чланица. Због тога наша политика према САД такође треба да буде конструктивна, треба да буде партнерска, па чак и онда када се не слажемо по питању КиМ“

Србија не може обезбедити своја права уколико не добије подршку у Савету безбедности УН. У Савету безбедности УН доминанту улогу имају велике силе, сталне чланице Савета безбедности. Никада се у историји света није догодило да је једна земља обезбедила своја права, а да за то није имала јасну подршку сталних чланица Савета безбедности или прећутну подршку тих чланица. Због тога наша политика према САД такође треба да буде конструктивна, треба да буде партнерска, па чак и онда када се не слажемо по питању КиМ. То смо јасно рекли у свим разговорима са нашим саговорницима из америчке администрације.

Што се тиче политике - рат нема алтернативу или политике, не можемо се само ослонити на мирољубиву политику већ морамо увек негде из прикрајка претити и могућим ратом - ту примедбу слушам већ годинама. И након преговора које смо заједнички водили (представници ДСС и ДС у претходним мандатима везаним за будућност Косова и сада на овој седници парламента) видим да тај став делите ви представници СРС. ДСС се на ту тему није превише изјашњавала. Прошли пут, не на овој седници не, али у ранијим сесијама свакако јесте.

Господин Николић је остао потпуно недоречен на ову тему...

С. Ђ-ДЕЈАНОВИЋ: Молим посланике да омогуће Председнику да говори. Заиста бих вас замолила да без коментара иде...

„Ви сте рекли, господине Николићу, да би било много примереније да сам рекао да Србија не жели да ратује, а не реченицу – Србија неће ратовати. На то ја кажем – Србија неће ратовати. То је политика коју водим као председник Републике Србије. То је политика од које нећу одустати“

БОРИС ТАДИЋ: Покушавам да цитирам. Јасно сам рекао. Говорим о ранијим седницама парламента. Говорим о политичкој дебати у претходне две и по године. Значи, господо из ДСС, да не будем недоречен, став ДСС исказан од стране саветника у преговарачком процесу мени лично и ваших данашњих парола - говорим сада да не будем недоречен - јесте да никада не треба рећи реченицу да Србија неће водити рат.

Господин Николић је рекао: "Ако врховни командант каже да Србија неће ратовати, како ћете заштити српски народ". Господине Николићу, сматрам да је ова реченица данас, исказана у парламенту, апсолутно нецелисходна и врло опасна. Зато што након ове реченице ви у ствари остављате дилему да ли можда треба рећи нешто друго данас у српском парламенту.

Ви сте рекли, господине Николићу, да би било много примереније да сам рекао да Србија не жели да ратује, а не реченицу – Србија неће ратовати. На то ја кажем – Србија неће ратовати. То је политика коју водим као председник Републике Србије. То је политика од које нећу одустати. А то да ли ћу ја исказивати своје жеље у међународним односима, то је потпуно неадекватно и нема никакве консеквенце, позитивне консеквенце, на Србију и њен међународни углед, а поготово на безбедност грађана Србије и на КиМ.

Сама идеја насиља у Србији увек мора да буде политички нападнута. То је мој политички став. И не сме да остане било каква недореченост с тим у вези.

„Сматрам да ова декларација нема никакве везе са интеграцијом Србије у неке безбедносне структуре, нити би било каква интеграција у НАТО решила овај проблем који сада постоји“

Нешто о ономе што су говорили господин Кораћ и господин Остојић. Господине Остојићу, ви сте рекли да би ЛДП подржала Декларацију уколико би у њој писало да ће Србија постати чланица НАТО. Сматрам да ова декларација нема никакве везе са интеграцијом Србије у неке безбедносне структуре, нити би било каква интеграција у НАТО решила овај проблем који сада постоји.

Да ли би нека ранија интеграција Србије у НАТО решила проблем Косова и Метохије - о томе се може дискутовати и то је потпуно легитиман став, али вас подсећам да је чак и током преговора у Рамбујеу, господин Милутиновић предлагао америчком саговорнику Кристоферу Хилу да се Србија укључи у НАТО да би решила проблем интегритета на Косову и Метохији. Међутим, ни тада таква порука није функционисала, што говори да највероватније није била прилика да се питање Косова и Метохије реши таквом једном интеграцијом.

Жао ми је, што господин Кораћ, који је говорио у име посланичког клуба ЛДП није присутан. Он је предложио решење да Србија више не гура грађане на северу Косова на неравноправну конфронтацију и предложио је да Србија погура или сугерише Србима на северу Косова да сами реше своје проблеме са Приштином. То би такође била неравноправна конфронтација и Срби са севера Косова не би имали никакав институционални капацитет да реше своје проблеме са Приштином која је посебно подржана од стране међународних чинилаца након успостављања не зависности.

„Уколико Србији буде постављен услов да уђе у ЕУ под условом да призна независност Косова - мој став као председника Србије је – не!“

Што се тиче господина Мировића, поштујем сваког посланика и зато одговарам на та питања. Тиме одговарам и господину Николићу и свима онима који су поставили то питање. Мој став је: уколико Србији буде постављен услов да уђе у ЕУ под условом да призна независност Косова - мој став као председника Србије је - не. То сам и јучем рекао. Не само експлицитно него и имплицитно признање независности Косова, апсолутно не долази у обзир.

Због тога и водимо преговоре и трагамо за модалитетима, за решењима која Србију не воде према имплицитном признању независности Косова. Проблем, између осталог, због тога и постоји што се боримо за легитимне интересе Републике Србије и за интересе српског народа.

Освртом на питање - да ли ће Србија водити рат - одговорио сам на питање како ћемо штитити становништво на Косову и Метохији. Ратом нико не може да заштитити становништво на Косову и Метохији. Можемо само миром, можемо сталним интервенцијама, осветљавањима оних који желе рат и насиље. Можемо непрекидном активношћу. Тако смо, уосталом, заштитили наше становништво у погрому 2004. године.

Тада је дипломатија, тада је наша непрекидна активност дала резултате. Тада сам био министар одбране. Тако ћемо, такође, и овај пут да се владамо. Тако смо зауставили и ову интервенцију специјалних јединица "Росу".

Да ли смо поднели прошле године резолуцију са европским државама након притиска везаног за Санџак, односно Рашку област и других притисака не, него смо поднели Резолуцију са дубоким уверењем да можемо да пронађемо решење управо у сагласности са принципом: пут Србије према чланству у ЕУ и непризнавање независности Косова и Метохије ни имплицитно ни експлицитно.

„Да ли су господину Дачићу обећали да неће бити промене реалности на терену? То је био наш захтев и добио сам уверавања да ће тако бити“

О господину Дачићу. Да одговорим да ли су му обећали да неће бити промене реалности на терену? То је био наш захтев и добио сам уверавања да ће тако бити, али ми никада од тог захтева нећемо одустати јер сматрам уколико дође до промене реалности на терену - то је могуће само насиљем. А било каква консеквенца насилне политике је неприхватљива за Србију и тог тренутка су преговори и дијалог Приштине и Београда доведени у питање.

Сада да закључим. Мир и стабилност су прва и основна поставка политике Републике Србије. Друго, решавање проблема Косова кроз дијалог јер Албанци и Срби су суштински упућени једни на друге. Само кроз дијалог можемо да решимо проблеме са којима се суочавамо.

Треће, треба се борити за легитимизацију српских националних интереса и Републике Србије у међународним институцијама. То подразумева да прихватамо и легитимне интересе и других народа и албанског народа. Само у тим околностима можемо да се изборимо за пуну легитимизацију наших интереса.

Четврто, таква политика представља доградњу наше политике на простору бивше Југославије и она је суштински заокрет. То је одговор вама господине Остојићу, у односу на сву традиционалну политику која је вођена на простору Србије у свим претходним годинама. Наша политика је суштински мирољубива. Наша политика подразумева поштовање међународних обавеза Републике Србије, али је то и политика у којој се боримо за легитимизацију основних, елементарних интереса српског народа. При том уважавамо интересе сваког другог народа. То су темељи политике коју водимо.

„У наредним данима морамо да будемо изузетно активни на простору КиМ, да се усресредимо да овај конфликт око административних прелаза добије своју рационалну форму. Да вратимо ствари на пређашње стање и да наставимо дијалог. Јер, само кроз дијалог и Срби на КиМ могу имати будућност“

Пето, уважавање легалне улоге међународних институција на Косову, што подразумева и непрекидно инсистирање, непрекидно инсистирање да се те институције држе својих јасно дефинисаних статусно неутралних мандата. О томе ћемо у наредним данима са тим институцијама водити тежак и врло озбиљан дијалог.

На крају, да бисмо наставили такву мирољубиву политику интеграција Србије и читавог региона у ЕУ, успостављања мира и безбедности за читав простор западног Балкана и за Србију и на простору наше јужне покрајине - да будем потпуно јасан - ми морамо данас да се бавимо приоритетним питањем.

У наредним данима морамо да будемо изузетно активни на простору КиМ, да се усресредимо да овај конфликт око административних прелаза добије своју рационалну форму. Да вратимо ствари на пређашње стање и да наставимо дијалог. Јер, само кроз дијалог и Срби на КиМ могу имати будућност. Само кроз дијалог и грађани Србије и сви људи који живе на овом простору могу имати имати будућност и само у ЕУ сви заједно можемо решити суштинске проблеме, традиционалне проблеме овог нашег заједничког балканског простора. Хвала на пажњи.

С. Ђ-ДЕЈАНОВИЋ: Захваљујем господину Тадићу, председнику Републике Србије. Закључујем јединствени претрес.

Захваљујем премијеру и министрима у Влади Републике Србије, свим посланицима на учешћу у раду.

Пошто смо обавили јединствени претрес, Народна скупштина ће у дану за гласање одлучити о предлогу Декларације.

Пошто је Народна скупштина завршила расправу о јединој тачки дневног реда седнице, сагласно члану 87. став 5. Пословника Народне скупштине, одређујем недељу 31. јул 2011. године у 00,50 часова као дан за гласање о тачки дневног реда седнице Десетог ванредног заседања Народне скупштине Републике Србије у 2011. години. Молим народне посланике да се за три минута спремимо да гласамо.

(После паузе.)

За Декларацију: 181

посланик, против - 20

Од 207 народних посланика, за се изјаснио 181 посланик. Против је било 20 посланика. Уздржаних је четворо. Није гласало двоје.

Констатујем да је Народна скупштина усвојила Предлог декларације Народне скупштине Републике Србије о актуелном стању на КиМ, након једностраних и насилних аката привремених институција самоуправе у Приштини.

С. Ђ-ДЕЈАНОВИЋ: Поштоване даме и господо народни посланици, пре него што пређемо на одлучивање о тачки дневног реда, потребно је да утврдимо кворум.

Сагласно члану 88. став 5. Пословника Народне скупштине, кворум за рад Народне скупштине у дану за гласање постоји ако је на седници Народне скупштине присутна већина од укупног броја народних посланика. Молим народне посланике да убаце своје картице у посланичке јединице електронског система за гласање.

Констатујем да је применом електронског система за гласање утврђено да је у сали присутно 155 народних посланика, односно да је присутна већина од укупног броја народних посланика и да, према томе, постоје услови за одлучивање.

Прелазимо на одлучивање по 1. тачки дневног реда – ПРЕДЛОГ ДЕКЛАРАЦИЈЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О АКТУЕЛНОМ СТАЊУ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ НАКОН ЈЕДНОСТРАНИХ И НАСИЛНИХ АКАТА ПРИВРЕМЕНИХ ИНСТИТУЦИЈА САМОУПРАВЕ У ПРИШТИНИ.

Пошто је Народна скупштина обавила јединствени претрес, прелазимо на одлучивање. Стављам на гласање Предлог декларације Народне скупштине Републике Србије о актуелном стању на Косову и Метохији након једностраних и насилних аката привремених институција самоуправе у Приштини, у начелу.

Од 203 присутна посланика, 179 је гласало за, 18 против, четири уздржана, а два нису гласала.

Констатујем да је Народна скупштина прихватила предлог Декларације, у начелу.

Народни посланици Влатко Ратковић, Смиљана Милисављевић, Маја Виденовић, Гордана Чомић и Јелена Триван повукли су амандмане који су поднели на Предлог декларације. Пошто је Народна скупштина прихватила Предлог декларације у начелу, прелазимо на одлучивање о амандманима.

На целокупан текст Предлога декларације, амандман је поднела група од 20 народних посланика посланичке групе "Демократска странка Србије – Војислав Коштуница". Молим да се изјаснимо.

Од 203 посланика колико је присутно, 78 је гласало за, два против, уздржан нико, није гласало 123.

Констатујем да Народна скупштина није прихватила овај амандман.

На целокупни текст предлога декларација амандман је поднела група од 20 народних посланика посланичке групе ДСС – Војислав Коштуница. Молим да се изјаснимо.

Од 203 колико нас се изјаснило, 78 је гласало за, двоје против, уздржаних није било. Није гласало 123.

Констатујем да Народна скупштина није прихватила овај амандман.

На целокупан текст предлога декларација на основу члана 161. став 1. Пословника Народне скупштине амандман је поднео Одбор за Косово и Метохију. Стављам на гласање овај амандман. Молим да се изјаснимо.

Од 206 посланика, за амандман је гласало 181. Против је било 18. Уздржаних није било. Није гласало седморо.

Констатујем да је Народна скупштина прихватила амандман.

На алинеју 2 преамбула амандман је поднео народни посланик Драган Тодоровић. Молим да се изјаснимо.

Од 206, за предлог амандмана је гласало 64. Против четворо. Уздржани један. Није гласало 138.