ТИЈАНИЋ: Парадокс је наjдубља криза у години највеће геладности

ДИРЕКТОР РТС УПОЗОРИО ДРЖАВУ ДА ЈАВНОМ СЕРВИСУ

ТРЕБА СТО МИЛИОНА ЕВРА, А ДА ИМА 70

• Уколико држава без реакције гледа Јавни сервис који убрзано трокира и средином године престаје да ради, упозорио је Тијанић, то ће значити да неке странке, неки политичари и неке државне институције, хоће Србију натопљењу турским серијама и информативним програмом комерцијалних медија
• Кад премијерно не исплатимо плате запослених, кад гледаност Јавног сервиса почне да пада, кад крену штрајкови и затамњени екрани за време Дневника, нико и никада неће моћи да поново подигне РТС до статуса програма ком грађани Србије највише верују, указао је Тијанић, који сматра да „можда неко у болесној глави има такав план“
• Што се напада на мене тиче, додао је Тијанић, „то је традиционална хумороидна групација медијских незналица, фрустрираних чињеницом да сам овде седам година и да ћу, по свој прилици, бити још три“

        БЕОГРАД, (ФоНет) - Уочљив је парадокс да у години највеће гледаности западнемо у најдубљу финансијску кризу, изјавио је у новогдишњем интервјуу Пресу генерални директор РТС Александар Тијанић и поручио да би држава другачијим законима морала другачије да обезбеди или ефикаснију наплату претплате или другачији начин финансирања РТС.

        „Број стално запослених и хонорараца са четири хиљаде мора да се смањи на три хиљаде“, најавио је Тијанић.

        Уколико држава без реакције гледа Јавни сервис који убрзано трокира и средином године престаје да ради, упозорио је Тијанић, то ће значити да неке странке, неки политичари и неке државне институције, хоће Србију натопљењу турским серијама и информативним програмом комерцијалних медија.

        Кад премијерно не исплатимо плате запослених, кад гледаност Јавног сервиса почне да пада, кад крену штрајкови и затамњени екрани за време Дневника, нико и никада неће моћи да поново подигне РТС до статуса програма ком грађани Србије највише верују, указао је Тијанић, који сматра да „можда неко у болесној глави има такав план“.

        Тијанић је истакао да је РТС у 2011.години поставила европски рекорд са 310 дана највеће гледаности у односу на четрдесетак дана које су у збиру добиле све остале комерцијалне телевизије - Пинк, Прва, Б92, Хепи, Авала.

        Он сматра да напади на РТС, „сем класично политичких, потичу из немоћи две најгласније комерцијалне телевизије и људи заинтересованих да нам отму 25 милиона евра маркетиншког прихода“.

        Што се напада на мене тиче, додао је Тијанић, „то је традиционална хумороидна групација медијских незналица, фрустрираних чињеницом да сам овде седам година и да ћу, по свој прилици, бити још три“.

        Говорећи о финансијској кризи РТС, Тијанић је објаснио да је „претплата са скоро 70 процената наплате у Београду и Новом Саду сишла на око 55 процената“, док је у Нишу, Лесковцу, Краљеву, Крушевцу пала на недовољних 15-25 процената, „што у српском просеку чини једва 40 одсто“.

        Економска криза је учинила своје и Јавни сервис који је 2008. године имао претплату и зараду од маркетинга чак 106 милиона, напоменуо је Тијанић, сада годишње укупно има на располагању само 70 милиона евра.

        Са толико новца РТС, према речима Тијанића, не може да испуњава своје законске обавезе, поготову ако трећину укупних средстава држава узима преко разних дажбина за себе.

        Држава Србија, по европским стандардима, мора да обезбеди Јавном сервису довољан и стабилан извор финансирања.

        Пошто држава са оваквом кризом и законодавством неће бити у стању да обезбеди неопходних 100 милиона евра, рекао је Тијанић, Јавни сервис Србије мора бити бројчано мањи, програмски фокусиранији, штедљивији и ефикаснији.

        „То значи да следећих година нећемо гледати баш све утакмице на РТС, нећемо имати толики број снимљених серија, емисија, дописништава, музичких програма“, закључио је Тијанић.

Снага РТС је већ исисана

паметним руковођењем

РЕАГОВАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ УТЕ БОЈАНА БОСИЧИЋА НА ОЦЕНЕ А. ТИЈАНИЋА У НЕДЕЉНИКУ „ВРЕМЕ“

• Директор Јавног сервиса је такав зналац телевизије који, авај, никада није направио ниједан тв прилог, о емисији или не дај боже серији да не говоримо. (Ономад, кад је правио неке прилоге за Редакцију за културу, на чијем је челу, касније, до отказа био потписник ових редова, тадашња уредница Зора Кораћ није му давала да уђе у редакцију него је текстове писао на клупи у ташмајданском парку. А прилози му никад нису ни објављени)
• Иза  кампање која је од стране директора покренута у јавности, а у којој је главни аргумент инфантилна тврдња о највећој гледаности, крије се следећи наум: да се, поред претплате (која разумљиво опада) од државе добију недостајуће паре е да би се директору и његовима и даље исплатило да шефују Јавним сервисом. Што ће, колико је познато потписнику ових редова, бити јединствени преседан у европској пракси, да Јавни сервис бива ДВАПУТ финансиран од стране пореских обвезника: преко претплате и из буџета
• О гледаности којом толико машеш: па, Дневник, и уопште РТС, су УВЕК били најгледанија емисија/станица. Дневник је био најгледанији чак и у зиму 96/97 кад га је толико људо бојкотовало лупајући у шерпе! То је, једноставно тако са гледаношћу: гледалачки механизми баждарени деценијама не мењају се тако лако. Ништа ти, и твој велеумни тим, нисте ту унапредили

        У ИЗНИМНО интересантном тексту под горњим насловом (који је, додуше, знатно мањи по обиму од антрфилеа који га зачињавају а које потписују колеге новинари прозвани извештајем г-ђе Верице Бараћ о стању у овдашњим медијима), за потписника ових редова још изнимније интресантно било је прочитати иступ директора Јавног радио ТВ сервиса Србије Александра Тијанића.

        Стога што је поменути иступ био трагикомична смеша буке и беса једног у суштини немоћног човека коме је целоживотна преокупација било да докаже – управо супротно. А и стога што је потписник ових редова председник Скупштине тог удружења  које  директор назива „хумороидима“ а које је, гле чуда, и поред оштре Директорове забране на такво шта, успело да заинтересује председницу Савета за борбу против корупције својим налазима о дугогодишњим (па, да будемо прецизни: седмогдишњим) финансијско-програмским неподопштинама једног умишљеног а нестручног и незналачког менаџмента коме је на челу поменути Директор.

        Удружење се зове Уједињени телевизијски експерти (УТЕ) а високостручни Директор му замера то што су његови чланови „сви остали без посла на РТС-у“. Чудна ми чуда. остати без посла у фирми коју води такав Директор, са таквим „стручним“ тимом.

        Да разјаснимо, дакле, ту дилему стручности: Директор Јавног сервиса је такав зналац телевизије који, авај, никада није направио ниједан тв прилог, о емисији или не дај боже серији да не говоримо. (Ономад, кад је правио неке прилоге за Редакцију за културу, на чијем је челу, касније, до отказа био потписник ових редова, тадашња уредница Зора Кораћ није му давала да уђе у редакцију него је текстове писао на клупи у ташмајданском парку. А прилози му никад нису ни објављени).

        Долепотписани „хумороид“ је, пак, у тој редакцији био дугогодишњи уредник чије су емисије заступале ову земљу на неколико међународних фестивала. А отказ је добио кад је у новинама за Директора изјавио да му „девојчице којима је главни адут пупак истрчавају у ударне термине а култура је отерана у дубоке ноћне сате“. Истоветна ситуација траје и данас. Само су сати још каснији. Толико о стручности.

        Ствар са мученим Јавним сервисом је, наиме, у томе, што се, као и пословични крчаг, та скаламерија ближи својим последњим метрима пута. А на крају сваког крчаговог пута, знамо то - следи разбијање. Директор, наиме, добро зна да је снага тог предузећа ком он стоји на челу исисана његовим паметним руковођењем, и да ту више нема шта да тражи. Па је мало љут. А и нервозан. Али, чињенице су неумољиве:

        Неумољива је чињеница да су директорови интереси веома непринципијелно испреплетени са интересима чланова Управног одбора, да му је један члан (Душан Стокановић) аутор петоминутне емисије „Верски календар“ за коју добија, на име сопствене тв продукције, огромне износе у еврима, иако се ниједан секунд те серије не снима, него се слика састоји искључиво из материјала са архивских трака које леже у Документацији РТС-а.

        Неумољива је чињеница да је други члан Управног одбора (Предраг Марковић) аутор многих квизова и супервизор осталих квизова а да те креативне услуге обилато наплаћује преко предузећа – сопственог оца.

        Неумољива је чињеница да је велики зналац телевизије, наш велеумни Директор, од Здравка Шотре добио синопсис „Рањеног орла“ да буде урађен у продукцији РТС-а, јер Здравко Шотра ни не уме другачије да размишља, као доајен те куће. Велеумни директор је, међутим, рекао: „Кога то занима“. Након тога је Шотра то понудио приватној фирми „Кошутњак филму“ који је серију снимио и наплатио је РТС-у – ДВОСТРУКО. Остало је историја. Историја рекордне гледаности. И рекордне цене. (После си, као велики зналац, од Шотре задихано тражио још још и још, па је овај морао да исфабрикује још две серије, плаћене, такође двоструко, у приватној продукцији.) А све то у кући која је деценијама сама снимала све своје серије („Грађани села Луга“, Љубав на сеоски начин“, „Више од игре“ „Позориште у кући“, „Отписани“, „Вук Караџић“, „Врућ ветар“. Директоре, да ли још да ређам? Да ти не буде мука?)

        Неумољива је чињеница да „сиромашни новинар“ Тијанић (његова формулација) кад слупа једног волвоа теренца (на чијем возачком седишту, узгред, има нашивену футролу за пиштољ), неколико дана касније на своје место у Таковској паркира истоветног џипа. Осигурање, рећи ћете? Наравно; али сви знамо колико је осигурању потребно да исплати суму каско осигураног аутомобила. Много више од неколико дана.

        Неумољива је чињеница да директор програма РТС-а Владан Чкркић излази једног дана из Телевизије кад тамо - управо пристигла нова новцијата репортажна кола, дар Европске уније, а зналац Чкркић (све зналац до зналца), пита: „Ко је паркирао хладњачу испред Телевизије?!“.

        Иза  кампање која је од стране директора покренута у јавности, а у којој је главни аргумент инфантилна тврдња о највећој гледаности, крије се, наиме, следећи наум: да се, поред претплате (која разумљиво опада) од државе добију недостајуће паре е да би се директору и његовима и даље исплатило да шефују Јавним сервисом. Што ће, колико је познато потписнику ових редова, бити јединствени преседан у европској пракси, да Јавни сервис бива ДВАПУТ финансиран од стране пореских обвезника: преко претплате и из буџета.

        Колико, Директоре, треба да платимо? Може ли још један џип, и да ли би се задовољио половним? Да додамо и печено прасе? Реци, напокон, Директоре, шта је то што ће те задовољити, па да знамо како да се поставимо према Телевизији „која припада нама“?

        Тако, дакле, стоје те ствари: директорска велеумност не може да поднесе аргумент против себе, јер тако функционише свака самопрокламована велеумност: ја сам у праву зато што – ја тако кажем. Али стварност, велеумни Директоре, не функционише тако. Стварност функционише по принципу крчага који се обавезно ломи. Некада и о нечију главу. Па била она и велеумна.

        Директор који је 5. октобра 2000. док је РТС горео пио виски у Црној Гори, а пио га је и 12. марта 2003, знајући да сад, после Ђинђићеве смрти („Ако Ђинђић преживи Србија неће“) напокон долази његово време, сада, дакле, полако схвата да је, са празном касом, уништеном његовим паметним газдовањем, то време неповратно прошло и да долази време наплате. Ко зна шта још све можемо очекивати од њега, какве све акробације да се докаже да је борба против корупције све само не постављање његове одговорности, кривичне, моралне, професионалне.

        На крају, Директоре, надам се искрено да ћеш ме после овог писма које ће Време, јакако објавити, тужити. За клевету, умањење директорског достојанства, душевни бол, било шта. (Немој да буде као прошли пут кад је Дневник објавио да су Уједнињени телевизијски експерти тужени за клевету, кад оно – тужбе нигде.) Озбиљно, директоре, Дневник није шала. (Узгред, код оне гледаности којом толико машеш: па Дневник, и уопште РТС, су УВЕК били најгледанија емисија/станица. Дневник је био најгледанији чак и у зиму 96/97 кад га је толико људо бојкотовало лупајући у шерпе! То је, једноставно тако са гледаношћу: гледалачки механизми баждарени деценијама не мењају се тако лако. Ништа ти, и твој велеумни тим, нисте ту унапредили. Само сте „Рањеног орла“ платили двапут скупље.

        И још нешто: молим те да опет, као ономад у Данасу, цитираш моје писмо теби, после отказа ког сам имао част да примим и одем са твог РТС-а, и да као тада, исечеш моје реченице баш на месту кад оне тако трагично по тебе мењају смисао. Молим те понови тај гламурозни полемички потез, јер ће Време, кад је већ, јакако, објавило овај текст, сигурно урадити оно што ономад нису урадили мучени Данасовци, а то је да објави интегралне реченице које си ти тако велеумно исекао. Па да се народ напокон мало здраво насмеје а да за то напокон буде заслужан Директор Јавног сервиса. Овако само плачемо од муке. И гледаоци, и твоји запослени.

Бојан БОСИЉЧИЋ,

некадашњи уредник Редакције за културу РТС-а,

и предеседник Скупштине УТЕ