Немачки медији: Ангела Меркел је имала презрив положај усана док је Трамп говорио

ЗАПАД РАЗОЧАРАН ШТО ОН НИЈЕ У БРИСЕЛУ ПОТВРДИО ПРИВРЖЕНОСТ КОЛЕКТИВНОЈ ОДБРАНИ

• The Financial Times: И Трампов сусрет (са ручком) са новим председником Француске, Емануелом Макроном, протекао је у суровој атмосфери. Руковали су се тако да су им кости руку побелеле, а вилице се стиснуле
• The Guardian: Брисел је показао да је НАТО разједињенији него икада... Трампово избегавање сваке критике Владимира Путина само појачава уверења да Русија ипак има неке скривене полуге утицаја на председника САД

          ЗАПАДНИ либерални медији не крију да су – и они и њихове газде из сенке – разочарани дебијем Доналда Трампа на самитима НАТО. И, не толико оним што је чинио и говорио већ – оним што није рекао.

          Највише их је разочарало што председник САД није изговорио сакраменталне речи: да ће САД штитити своје савезнике из НАТО. А то од њега нису очекивале само балтичке државице и Пољска, него и западноевропске државе.

          Deutsche Welle чак отворено пише: „Лидери НАТО све су подредили Трамповим жељама – и ток и одлуке самита – а очекивали су од њега бар да објави солидарност са алијансом и да опозове раније своје тврдње да је то застарела организација. Али, нису дочекали“.

          Немачки медији су обратили пажњу на „презрив положај усана Ангеле Меркел док је Трамп говорио“.

          Немачка канцеларка је била – како се претпоставља – посебно незадовољна тиме што нови амерички лидер није децидно саопштио да је Вашингтон привржен принципу колективне одбране унутар алијансе.

          Западни медији наводе да је бивши америки амбасадор при НАТО, Никаолас Бернс, подсетио да су сви председници САД, од Харија Трумана па надаље, обећавали да ће се придржавати члана 5.

          Научни саветник Центра за САД и Европу Брукингског  института Томас Рајт рекао је The Financial Times: „Трампово избегавање да објави приврженост колективној одбрани – то је разорни ударац по савезницима САД унутар НАТО. То је семе будуће кризе“.  

          Сам FT је оценио да је бриселски самит показао „дубока разногласја између Трампа и лидера ЕУ поводом Русије, међусобне трговине и климатске политике.

          The Financial Times чак указује да је и Трампов сусрет (са ручком) са новим председником Француске, Емануелом Макроном, протекао у „суровој атмосфери“.

          Наводно су се руковали тако „да су им кости руку побелеле, а вилице стиснуле“.

          Лондонски The Guardian процењује да је наследник Барака Обаме у Бриселу показао да ће спремност САД да некој држави чланици НАТО притекну у помоћ зависити од тога са колико она новца финансира алијансу, односно троши у војне сврхе.

          The Guardian наглашава да је Брисел показао да је НАТО разједињенији него икада, упркос томе што је један сарадник Беле куће изговорио да се приврженост Вашингтона колективној одбрани подразумева.

          Исти лист наводи да и Трампово избегавање сваке критике Владимира Путина „само појачава уверења да Русија ипак има неке скривене полуге утицаја на председника САД.

          У Русији на самит гледају знатно друкчије и верују да се Трамп у Бриселу ржао како се држао да би присилио земље чланице да се наоружавају. А 70 одсто наоружања унутар НАТО се производи у Сједињеним Државама.

          Московски експерт Кирил Коктиш је чак подсетио да су америчкој војној индустрији – за модернизацију у наредних неколико година – потребна 4 билиона долара.