Три су словенска

Монашке установе - 20 свештених, општежитељних, суверених, царских и ставропигијских манастира

Пише: Милослав Рајковић

о Данашње грчке манастире Св. Павла, Симонопетра и Григоријат, што се мало зна а и у литератури све чешће прећуткује, основали су и утврдили српски владари, властела и монаси

о Језгро монашког система на Светој Гори су колибе и келије, чијим су ширењем и међусобним спајањем настали манастири и скитови

         МОНАШКА држава Света Гора Атонска састоји се из (чл. 1 Уставне повеље), 17 грчких и три словенска.

         Устав је само потврдио њихов хијерархијски поредак установљен још Типиком патријарха Јеремије II 1574:
1) Велика лавра (Μεγίστη Λαύρα, Megísti Lávra, Great Lavra),
2) Ватопед (Βατοπέδι or Βατοπαίδι, Vatopedi),
3) Ивирон (Ιβήρων; ივერთა მონასტერი, iverta monasteri),
4) Хиландар (Χιλανδαρίου, Chilandariou),
5) Дионисијат (Διονυσίου, Dionisiou),
6) Кутлумуш (Κουτλουμούσιου, Koutloumousiou),
7) Пантократор (Παντοκράτορος, Pantokratoros),
8) Ксиропотам (Ξηροποτάμου, Ksiropotamou),
9) Зограф (Ζωγράφου; Zografou),
10) Дохијар (Δοχειαρίου, Dohiariou),
11) Каракал (Καρακάλλου, Karakallou),
12) Филотеј (Φιλοθέου, Filoteou),
13) Симонопетра (Σιμωνόπετρα or Σίμωνος Πέτρα, Simonos Petra),
14) Свети Павле (Αγίου Παύλου, Agiou Pavlou),
15) Ставроникита (Σταυρονικήτα, Stavronikita),
16) Ксенофонт (Ξενοφώντος, Ksenofondos),
17) Григоријат (Οσίου Γρηγορίου, Agou Grigoriou),
18) Есфигмен (Εσφιγμένου, Esfigmenou), 19)
19. Св. Пантелејмон (Αγίου Παντελεήμονος, Agiou Panteleimonos, Пантелеймонов ili Ρωσικό, Rossikon),
20) Констамонит раније Кастамонит (Κωνσταμονίτου, Konstamonitou).

         Словенски манастири су:

Хиландар (српски)

Зограф (бугарски)

и Свети Пантелејмон (руски)

         Данашње грчке манастире Св. Павла, Симонопетра и Григоријат, што се мало зна а и у литератури све чешће прећуткује, основали су и утврдили српски владари, властела и монаси (в. Мамалакис, Оснивање манастира-замкова на Светој Гори, 1971:121-128). Срби се били други ктитори Есфигмена и Констамонита. Српски монаси су дугу преовлађивали у Филотеју и заједно с Бугарима у Ксенофонту, затим у Светом Пантелејмону. Један италијански путник пише о Србима у Каракалу 1444.

         Ивирон, првобитно грузијски, јер су га Грузијци и основали, давно је прешао у грчке руке. Данас је мали број грузијских монаха на Атосу, један од њих је у Хиландару, отац Илија. Манастир Амалфићана (италијански) је запустео у време Лионске уније, око 1274. године. Његови игумани су се потписивали латински. Румуни су настањени у два скита – Јована Претече и Светог Димитрија (Лаку скит). Први припада Лаври а други Светом Павлу.

         Служба је на румунском, у словенским манастирима на црквено-словенском.

         НЕКАД ИХ БИЛО 180

         Мономахов типик помиње 180 манастира, али садржи само 31 потпис. Неки писци наводе да је на Светој Гори почетком XIII века било чак 300, свакако мањих манастира или већих келија. На крају наредног столећа било их је двадесет пет.

         Неки истраживачи закључују да су крајем дванаестог века само Грузијци и Италијани из Амалфија имали своје манастире, а да тада монашка братства на Светој Гори оснивају Срби (Хиландар) и Руси (Свети Пантелејмон), обнављајући истоимене урушене и опустеле грчке манастире. Овакав закључак се изводи из једне тврдње у првој хрисовуљи Алексија III Анђела Хиландару. Кијево-печерски патерик и акт Велике лавре из 1016. године сведоче о присуству руских монаха на Атосу већ у првим деценијама XI века.

         Акти који се тичу манастира Ксилурга не „остављају сумњу“ да је овај био први руски манастир. Познато је да су Руси настањени у Ксилургу, који се налазио између Ватопеда и данашњег манастира Пантократора, због све већег прилива монаха, затражили и од прота 1169. године добили манастир Солуњана посвећен Св. Пантелејмону, данашњи Стари Русик.

Св. Павле


 

Симонопетра

Григоријат

         СВАКИ БАР ЈЕДНОМ ГОРЕО

         Манастир Зограф је нешто касније постао и остао бугарски.
У XIV веку, за време династије Палеолога и успона светородне лозе Немањића у Србији, основани су: Григоријат, Симонопетра, Пантократор, Дионисијат, а Свети Павле је од опустеле келије повратио манастирски статус трудом две личности из „највишег српског друштва“ тога времена. Последњи је статус манастира добио Ставроникита, после 1500.

         Нема ниједног светогорског манастира који у протеклим вековима, па и у минулом столећу, није бар једном или више пута страдао у пожарима, у којима су неретко нестајале драгоцености и архивска документа, конаци, параклиси и књижнице. Били су на мети арапских гусара, франачких, каталанских и турских пљачкаша. Имали су периоде процвата и бивали на граници опстанка.

         Скитови, келије, молчалнице (сихистирије), колибе,станишта - Поред двадесет манастира, на Светој Гори постоји још 12 скитова и око седам стотина келија, колиба, сихистирија (молчалница) и станишта. Све подручне установе су власништво неког манастира који их писаним уговором поверава одређеном угледном калуђеру. Сви монаси подручних установа сматрају се сабраћом манастира-власника коме су њихови старци дужни да достављају пријем искушеника.

         ПОСНИЦА СВЕТОГ САВЕ

         Језгро монашког система на Светој Гори су колибе и келије, чијим су ширењем и међусобним спајањем настали манастири и скитови. Колиба је боравиште са окућницом, понекад и црквицом, а њени монаси се издржавају земљорадњом или каквим занатским радом. Станишта и испоснице (боље поснице) су две врсте колиба, у којима се њихови житељи предају тиховању (безмолвију).

         Посница светог Саве у Кареји, у којој је неколико година провео Свети Сава Српски, а коју је посветио свом заштитнику св. Сави Освећеном (Јерусалимском) једна је од најчувенијих на Светој Гори, позната и по свом најстрожем типику. Припада Хиландару али је њен положај умногоме независан и у односу на манастир и на светогорску општину.

         Идиоритмијски скит је организована заједница већег броја колиба и исихистирија. Келија је веће монашко боравиште које обавезно има капелу или мању цркву а располаже и већим имањем.

        Општежитељни скит је келија која се толико проширила да је добила размере манастира.

         БИО СРПСКИ, ПОСТАО РУМУНСКИ

        Општежитељни скитови су: Часног Претече припада Лаври, Св. Андреје Ватопеду, Пророка Илије Пантократору, Успења Богородице Св. Пантелјемону. Скитови са идиоритмијским начином живота: Света Тројица (Капсокаливија) и Света Ана, припадају Великој лаври, Нови скит и Лаку скит (Св. Димитрија) Светом Павлу, Св. Димитрија припада Ватопеду,  Св. Пантелејмона (Кутлумушу), Часног Претече (Ивирону) и Благовештења (Ксенофонту).

         Лаврин скит посвећен Јовану Крститељу назива се и Румунски зато што су га подигли Румуни и у њему живе монаси из Румуније и Молдавије. У скиту Св Димитрија или Лаку скиту, испод самих северних обронака Атоса, до кога се из Лавре али и из Св. Павла и Каракала пешице стиже за два и по до три сата, такође су станишта молдавских и румунских монаха. Овај скит је до половине XVIII века припадао Србима.

         Нестанком српских монаха и скит је престао да буде српски. Румунски монаси то, ипак, не прећуткују.

         Некада је на Светој Гори било више скитова али су кроз столећа тешких економских прилика под османском влашћу запустели. Такав је хиландарски скит посвећен Св. Тројици на Спасовој води, у коме је једно време боравио јеромонах Доментијан, хиландарски духовник и хагиограф, писац житија Светог Саве и св. Симеона. У цркви коју зуб времена није порушио очуван је део вредног живопис из XIV века.
Хиландарци су сада прегли да ово манашко станиште обнове.

Velika Lavra

         ОСТАЛО ДЕСЕТАК РУСА

         Руски скит Нова Тиваида (или само Тиваида), подигнут 1881, данас је, као и древна Спасова вода, само келија у којој до краја прошлог века  није било монаха. Тиваида је у склопу опште обнове руских светиња на Атосу обновљена и у њој данас живи десетак Руса калуђера.

         Скит је дужан да чува своје везе зависности према манастиру. Унутрашњи живот у скиту је уређен унутрашњим правилником који потврђује манастир-власник. Скитом управљају дикеј (старешина), савет (два до четири саветника) и сабор стараца. Дикеј се бира из редова стараца колиба и келија и мора да је „осведочених врлина“ и од манастира-власника „признатих способности“. У идиоритмијском скиту дикеј се бира између стараца колиба и келија већином гласова. Дикеј је дужан да станује у згради скита а не у својој колиби или келији, да води бригу о унутрашњем поретку у скиту, посетиоцима или поклоницима указује гостопримство, служи у киријакону.

         Скитови се издржавају разним врстама помоћи и милостиње. Келији статус скита даје искључиво манастир чија је она власништво. Чланом 133. Уставне повеље, међутим, преобраћање скитова у манастире или келије у скитове или колиба у келије данас је „апсолутно забрањено“.

         Има келија, као што је хиландарска келија Буразери у близини Кареје, која је већа од неких манастира, као што је то и Румунски скит на крајњем југу Атоса, у близини рта Акратос, сат времена хода од Велике лавре. Али, нити келија Буразери може да постане скит нити Румунски скит манастир, иако је било иницијатива да и Румуни добију свој манастир у овој православној екумени.
 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари