Адвокат Јовице Станишића поновио тврдњу да је он од 1991. сарађивао са ЦИА

У ЗАВРШНОЈ РЕЧИ ИЗНЕО И ДА ЈЕ АМЕРИКАНЦЕ 1993. НАВЕО НА ЛОКАЦИЈЕ МАСОВНИХ ГРОБНИЦА

* Вејн ЏОРДАШ: Да је Јовица Станишић био учесник у злочиначком удружењу, за шта га терети оптужница, не би 1993. године водио ЦИА у БиХ да нађе масовне гробнице

* Станишића је пред хашким судом 2019. године као агента ЦИА означио и сер Ајвор Робертс, бивши британски амбасадор у Србији, који је сведочио на позив одбране Станишића

________________________________________________________

       ОДБРАНА Јовице Станишића, бившег шефа ДБ Србије, последњег дана изношења завршних речи на поновљеном хашком суђењу Станишићу и Франку Симатовићу Френкију, бившем команданту ЈСО, поново је апострофирала сарадњу Станишића са америчком обавештајном агенцијом ЦИА.

       Како наводи "Блиц", Станишићева одбрана је навела да је он 1991. године ступио у контакт са агенцијом ЦИА и да је 1993. навео ЦИА на локације масовних гробница у БиХ.

       Ово није први пут да се Станишић доводи у везу са ЦИА, подсећа лист и наводи да је адвокат Вејн Џордаш, бранилац Станишића, у среду је у финалу изношења завршне речи опет потегао сарадњу са ЦИА као адут свог клијента.

       „Станишић је ступио у контакт с ЦИА 1991. године и био је поуздани саговорник", рекао је данас Џордаш.

       Он је судијама рекао да Станишић не би 1993. године водио ЦИА у БиХ да нађе масовне гробнице да је био учесник у злочиначком удружењу, за шта га терети оптужница.

       Станишића је пред хашким судом 2019. године као агента ЦИА означио и сер Ајвор Робертс, бивши британски амбасадор у Србији, који је сведочио на позив одбране Станишића.

       Првог дана изношења завршних речи, 12. априла, Тужилаштво је затражило казну доживотног затвора за Станишића, шефа ДБ-а између 1991. и 1998. године, и Симатовића, команданта Јединице за специјалне операције ДБ, где је на разним пословима радио између 1978. и 2001. године.

       Другог дана је завршну реч дала одбрана Станишића, а било је много речи о томе коме су заправо на ратишту одговарали Жељко Ражнатовић Аркан и његова "Српска добровољачка гарда".

       Док Тужилаштво тврди да се Аркан и његова јединица могу повезати са Станишићем и Симатовићем "на више начина", одбрана тврди да је Аркана контролисао Радован Стојичић Баџа, функционер српске полиције.

       Одбрана је на крају излагања затражила да Станишић буде ослобођен.

       Станишић и Симатовић терете се да су учествовали у удруженом злочиначком подухвату на челу с тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем, чији је циљ био уклањање Бошњака и Хрвата са делова територија БиХ и Хрватске ради успостављања етнички чисте српске државе.

       После првостепеног суђења, Хашки трибунал је 2013. Станишића и Симатовића ослободио кривице, али је Апелационо веће 2015. усвојило жалбу Тужилаштва и због неправилности у поступку наложило да суђење буде поновљено по истој оптужници.

       Апелационо веће одлучило је да, по први пут у историји тог суда, у потпуности обнови једно суђење.

       Ново суђење почело је у лето 2017. године, док би се пресуда, према ранијим најавама, могла очекивати овог маја.

       Станишића и Симатовића су власти Србије ухапсиле 2003. године. Станишић се због болести од јула 2017. налази на привременој слободи у Београду.

       Ни један, ни други нису присуствовали изношењу завршних речи.