Вартоломеју одбијају да се потчине парохије украјинских расколника у Америци

КОНСТАНТИНОПОЉСКОМ ПАТРИЈАРХУ СЕ КАО БУМЕРАНГ ВРАЋАЈУ ГРЕШКЕ КОЈЕ ЈЕ ПОЧИНИО

Вартоломеј са својим лажним кијевским

митрополитом Епифанијем

* Аранжман који је Васељенска патријаршија 2019. направила са влашћу у Кијеву и расколницима предвиђао је да дијаспоралне парохије морају прећи под омофор (јурисдикцију) Вартоломеја и у административном погледу покорити се грчком епископу на територији Сјеверне Америке

* Многи истакнути богослови, архијереји и свештеници различитих помјесних Правосланих Цркава сагласни да би само Свеправославни сабор имао довољно снаге и кредибилитета да укроти самовољу патријарха Вартоломеја и врати мир и јединство Православљу

_____________________________________________________

       Аутор: Миладин МИТРОВИЋ, старешина Храма Светог Василија Острошког у Бања Луци, саветник СНП Избор је наш за религијска питања

       РАСКОЛ унутар Православне Цркве изазван давањем томоса о аутокефалнoсти украјинским расколницима од стране Константинопољског патријарха Вартоломеја све више и дубље разара једиство Православнога свијета.

       Овога пута епицентар расколничкога разарање пренесен је на амерички континент, гдје је дошло до подјеле унутар украјинске диајспоре која живи у САД и Канади. Украјинске парохије су у двије најутицајније западне земље одбиле да се повинују и уђу у састав Цариградске Цркве.

       Како се испоставило, томос из 2019. године даровао је аутокефалију (црквену самосталност) расколницима само унутар територије Украјине.

       Дијаспоралне парохије морају, сагласно одредбама томоса, прећи под омофор (јурисдикцију) Вартоломеја и у административном погледу покорити се грчком епископу на територији Сјеверне Америке.

       Сјеверноамеричке украјинске парохије до издавања томоса биле су дио расколничког «Кијевског патријархата» под управом расколника Филарета Денисенка. Одлуку да ове црквене заједнице пређу под јуридикцију Вартоломеја прихватило је само неколико парохија, а све остале велике заједнице и парохије Филаделфије, Флориде, Илиноиса, Охаја категорично су одбиле ову лукаву и подлу игру изрежирану од стране патријарха Вартоломеја.

       Да не иде све по плану који је замишљен у Цариграду, свједочи и најава Вартоломеја да у мјесецу јулу текуће године има намјеру да посјети Украјину. Вартоломеј жели да преузме парохије и успостави своју контролу над украјинском дијаспором, због чега ће у Кијеву ван сваке сумње зхтјевати од предстваника расколничке украјинске цркве и предсједника Владимира Зеленског да му помогну у томе.

       Притисак на украјинску дијаспору у САД и
Канади, који ће покушати да изврши преко званичног Кијева, само је показатељ свеопштег хаоса и безумља које један човек самовољно сије и тиме наноси штету цијелој Православној Цркви.

       Давањем томоса расколницима, Вартоломеј не само да није успјео да обједини различите религиозне фракције и расколничке групе у Украјини, него је још више продубио јаз неповјерења међу помјесним Православним Црквама.

       Због украјинског питања је у потпуности раскинуто јединство Васељенске патријаршије с половином православног свијета, зато што је Московска патријаршија прекинула канонско општење с Васељенском патријаршијом.

       Због непромишљених политичких одлука Васељенска патријаршија и васељенски патријарх је лично ступио у забрињавајући конфликт с јерусалимским патријархом. И овај конфликт још увек траје.

       Васељенски патријарх Вартоломеј се такође налази у стању потпуног еклесиолошког раскида с новим патријархом Српске Цркве Порфиријем који је оптужио патријарха Вартоломеја за то да украјинско црквено питање потреса православље у целом свијету.

       Патријарх Порфирије је тада указивао на чињеницу да су прекршени свети канони. У цијелом православном свијету због ђавољег украјинског питања још увијек трају догађаји који потресају црквено јединство.

       А у Грчкој послије лажног признања украјинске аутокефалије још увијек траје велика саблазан у виду мноштва публикација и изјава посленика на високом нивоу против званичне Цркве.

       И у Кипарској Цркви је украјинско питање изазвало снажан раздор између архиепископа и митрополита.

       На жалост, патријарх Вартоломеј не мари за све ове наведене негативне појаве које разједају религиозна осјећања православних вјерника широм цијелога свијета. Упоран у својим намјерама он тежи искључиво проширењу своје јурисдикције чиме свједочи да је његово патријаршијско служење апсолутно контардикторно и противно духу православне вјере и канона наше свете Цркве.  

       Са друге стране, чињеница да десет аутокефалних Цркава већ више од двије године одбија да призна наказну кијевску црквену творевину, свједочи да у великој већини православни свијет остаје досљедан своме вјековном канонском поретку и жели да тај поредак очува.

       Украјинско питање без сваке сумње је пореметило јединство православног свијета и ради лијечења ове ране неопоходно је сазивање Свеправославног сабора.

       Многи истакнути богослови, архијереји и свештеници различитих помјесних Правосланих Цркава сагласни су у чињеници да би само један такав Свеправославни сабор имао довољно снаге и кредибилитета да укроти самовољу патријарха Вартоломеја и врати мир и јединство у Православљу.