Москва жели стратешке бомбардере за велике висине и брзине и долет до САД

СУХОЈ Т 60 С - ПОЗНАТИЈИ КАО „ПАК ДА” - ПОСЛЕ ОЖИВЉАВАЊА У 2012. ГОДИНИ, ПОСТАО ДУГОРОЧНИ И КРАЈЊЕ ВАЖАН ПРОЈЕКАТ

• Прва фотографија, заправо скица, ПАК ДА појавила се у часопису Ер Интернешнл, који је објавио информацију да ће Т 60 имати померајућа крила и два мотора са усмереним потиском, а засада је план да се изради технолошки демонстратор без озбиљне електорнике и наоружања
• Нови бомбардер предвиђен је за пробијање противничке одбране великом брзином и на великој висини од 15-18 километара, коришћењем крстарећих ракета Х-101 које би се лансирале на циљ са удаљености од 300 до 400 километара
• Маса Т 60 при полетању, са комплетним наоружањем, ракетама Х-55, биће 80 тона. Овај авион имаће све карактеристике стелт-бомбардера
• Мали домет, на који се једно време помишљало, биће одбачен и поново изабран велики домет како би се летелица могла несметано појављивати у близини Северне Америке
• Осим извођења стратешких мисија Т 60С имаће и важну улогу у регионалној пројекцији силе посебно према Блиском истоку, Западној Европи или према Јапану (Курили)

         РУСКИ председник Владимир Путин приликом свог последњег обиласка војне базе на југу Русије - у говору о модернизацији руске војске - најавио је, по други пут за само недељу дана, да ће Русија наставити да развија нови стратешки бомбардер, који ће заменити флоту остарелих бомбардера Ту 95 и Ту 160 у другој половини 21. века.

         Путин је том приликом, између осталог, рекао да ће развој новог бомбардера бити веома скуп и технолошки захтеван посао, али да мора бити урађен упркос трошковима до 2025. године када се очекује његово увођење у оперативну употребу.

         Снови о новом стратешком бомбардеру започели су у Москви још средином 1980 тих година прошлог века, када су на западу процуриле информације да се ради на новом бомбардеру којег, занимљиво, неће производти биро Туповљев, специјализован за производњу фамилије бомбардера, него Сухој. И то: под ознаком Т60 која је касније модификована у серију Т 60 С у фабрици у Космољску на Амуру почетком 1990-тих. Само, пројекат је наводно прекинут 1997.године, иако је први пробни лет био планиран за 2000. годину.

         Програм никада, заправо, није био прекинут, већ је интензивно оживео тек у последњих годину дана. 

         Пројекат Сухој Т 60 С - познатији и као »Пак Да« - после одлагања 1997. и до поновног оживљавања 2012. године, постао дугорочни и стратешки важан пројекат.

         Подаци о новом руском стратешком бомбардеру веома су  штури. Засада се зна једино да ће Т 60 С – ако уђе у оперативну употребу - бити намењен за продоре на великим висинама на великим дозвучниим брзинама. У сваком случају: више него за дубоке продоре на мањим висинама.

         Маса при полетању, са комплетним наоружањем, ракетама Х-55, биће 80 тона. Овај авион имаће све карактеристике стелт-бомбардера.

         Мали домет, на који се једно време помишљало, биће одбачен и поново изабран велики домет како би се летелица могла несметано појављивати у близини Северне Америке.

         Осим извођења стратешких мисија Т 60С имаће и важну улогу у регионалној пројекцији силе посебно према Блиском истоку, Западној Европи или према Јапану (Курили).

         Прва његова фотографија, заправо скица, појавила се у часопису Ер Интернешнл, који је објавио информацију да ће Т 60 имати померајућа крила и два мотора са усмереним потиском, а засада је план да се изради технолошки демонстратор без озбиљне електорнике и наоружања

         Нови бомбардер предвиђен је за пробијање противничке одбране великом брзином и на великој висини од 15-18 километара, кориштењем крстарећих ракета Х-101 које би се лансирале на циљ са удаљености од 300 до 400 километара.

         Сновање о концептуално новом руском стратешком бомбардеру почело је још средином 1980-тих година прошлог века у тадашњем Совјетском Савезу. Пред крај распада земље, у западне војне и ваздухопловине часописе процуреле су информације да Совјети већ конструишу нови стратегијски бомбардер који би носио наводно ознаку Т-60. Осим ове информације даље се ништа није знало.

         Уследио је распад Совјетског Савеза, прекинута је по наредби Бориса Јељцина наредби с краја 1992/1993 производња свих стратешких бомбардера с образложењем да су настале крупне политичке промене и нове околности у међународним односима. Међутим, била је то само камуфлажа јер прави разлог прекида производње налазио се у недостатку финансија и смањењу војног буџета.

         Криза је убрзо наступила на свим пољима и ударила и по стратешким бомбардерима. Смањио се број сати налета пилота, већина старијих авиона је повучена из употребе. Тиме се, наравно, смањило бројно стање, а постао је критичан и ниво спремности крстарећих ракета Х-55 које чине главни арсенал ових летелица за нуклеарни удар.

         Стратешка авијација остала је без ремонтног завода у Украјини, а авиони и посаде повучени су из база у некадашњим совјетским републикама Белорусији, Украјини, Естонији и Казахстану. Русија је са свих аеродрома успела да извуче технику осим са једног у Украјини где је остало 19 Ту-160, 23 Ту-95 и 327 крстарећих ракета, око чега је настало натезање које је потрајало скоро читаву деценију када је само мали број авиона способан да буде у летном стању пребачен у Русију, а остало су Украјинци уништили уз обилату америчку помоћ. Ипак, крајем 2001. године је осам Ту 160 и три Ту 95 прелетело у Русију где су били ремонтовани, а плаћени су 25 милиона долара по       комаду      .

         Нова реорганизација од 1. маја 1998. године, све расположиве руске стратешке бомбардере окупила је у 37. ваздухопловну армију стратешке намене која је директно подређена команданту ВВС. Команда је смештена у бази Енгелс у Ставропољској области и једна од две оперативне дивизије опремљена је са 15 Ту 160, 60 Ту 95МС, а Друга дивизија ове армије користи 48 авиона Ту 22М-3.

         Јединице стратешке авијације Русије располажу са 13 бомбардера Ту -160,32 бомбардера Ту-95 МС6, 31 Ту-95МС16.

         Ескалација косовске кризе 1998, а затим и агресија на Савезну Републику Југославију. Натерале су Јељцина да активира поново летове стратешких бомбардера како би показао да се неке ствари не могу тек тако решавати без активније улоге Русије.

         Прекретницу је означила вежба » Запад 99« када су четири Ту160 наоружана крстарећим ракетама полетела у дуготрајну мисију. Појава два Ту 95 у близини Исланда била је шок за западне аналитичаре који су веровали да ови авиони нису у стању да полете, а поново су виђени. Број летова се повећао, а у међувремену је завршен још један Ту-160.

         Старење флоте, ескалација проблема са америчким ракетним штитом и интензивна употреба бомбардера у дуготрајним мисијама и играма » мачке и миша« поново је актуелизовала тему нове флоте стратешких бомбардера и захтев за набавку новог типа бомбардера, иако је оваква категорија авиона на Западу доживела врхунац са Б-2, а од њих сеодустало у корист стратешких беспилотних летелица.

         Још приликом вежбе »Запад 99«, у једном војностручном западном часопису- поред приказа маневара стратешке авијације, појавила се вест о развоју посве новог концепта будућег руског стратешког бомбардера, под ознаком Т 60 компаније Сухој и Ту-2000А  Туповљева, провереног произвођача стратешких бомбардера, који је, према подацима из 1999. године, да уђу у оперативну употребу после 2010. када се очекивала замена остареле флоте.

         Упркос амбициозној најави, све је убрзо стало јер је недостатак финансија одложио даљи развој овог бомбардера.

Сви Тупољеви пројекти

         НИ Тупољев се није хтео одрећи примата у производњи стратешких авиона.

         У почетку је, додуше, сматрао да је паметније и економичније да се новац уложи у модернизацију већ постојећих Ту 22М3, али је за сваки случај и он предао концепт новог стратешког бомбардера - Ту 245, који би заменио постојећу флотуу стратешких бомбардера.

         Пројекат Тупољева заснован је на Ту 202 кога су Руси почели да развијају 1980. Ознака је касније промењена у Ту 404 који је познат као `летеће крило` дужине око 30 метара, кога би покретало шест турбопропелерских мотора смештених у трупу.

         Постоји опција и за уградњу млазних мотора. Летелица ће моћи да носи у трупу ракете дугог домета Кх-55, Кх-15 и нове Кх-101 од четири до 6 комада чији је задатак уништење великих објеката инфрастуктуре на којима је заснована економска и војна моћ противничке стране.

         Ознаку 245 Тупољев је касније пренео као захтев за модернизацију Ту 22 на верзију М5.

         Туповљев је затим пројектовао и још један тип новог бомбардера Ту 2000А, који би требало да буде дужине 100 метара, маса при полетању од 350 тона, брзине 6 маха при лету на висини од 30 км, а са долетом између 9000 и 10.000 километара и са посадом од само два члана. 

         Управо ова компанија рачуна озбиљно на Ту 2000А као озбиљног конкурента Сухојевом такмацу.

         Неки ваздухопловни стручњаци већ сада сматрају да је вероватноћа производње овог бомбардера нереална као и да ће Русија у будућности вероватно кренути, као и САД, на производњу стратешких беспилотних летелица великог домета.

         Али, да ли ће то тако бити, или ћемо ипак гледати 2025. године премијеру новог руског стратешког бомбардера - остаје тек да се види.
 

          А. М.