Дрон „Птеродактил” омогућаваће тенковима „Армата” да гађају и оно што посада не види

РУСКИ ЛОВАЦ ПЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ Т-50 УСПЕШНО ПРОЛАЗИ ЗАВРШНУ ФАЗУ ТЕСТИРАЊА

• Заменик министра одбране РФ Јуриј БОРИСОВ: „Већ смо направили девети авион. Прешли смо на комплексна испитивања, на испитивања наоружања, целокупне електронике и борбених система авиона. Летачко-техничке карактеристике су већ потврђене. Т-50 „превазишао све захтеве који се данас постављају пред такве авионе”
• Војни стручњак Олег ЖЕЛТОНОШКО: Коришћење лаке беспилотне летелице опремљене термографском камером и радаром у својству спољног система за осматрање сматра се логичним решењем управо за напредну оклопну технику чији домет оружја превазилази домет видљивости система за осматрање. На пример, главно оружје „Армате” је способно да погоди мету на растојању до 8 километара, а даљина идентификовања непријатељског тенка преко визора ограничена је на 5 километара. Захваљујући „Птеродактилу”, тенк ће моћи да осматра ситуацију на бојном пољу остајући у заклону

          ПОЧЕЛО је тестирање деветог експерименталног модела руског ловца пете генерације Т-50 саопштио је новинарима заменик министра одбране РФ Јуриј Борисов током радне посете предузећу „Сатурн”.

          „Већ смо направили девети авион. Прешли смо на комплексна испитивања, на испитивања наоружања, целокупне електронике” – казао је заменик министра одговарајући на новинарска питања.

          По његовим речима, тестирања теку по плану и „неких посебних замерки нема”.

           „Летачко-техничке карактеристике су већ потврђене. Данас прелазимо на питање комплексног тестирања, укључујући тестирање борбених система авиона” – додао је он.

          Борисов је нагласио да је Т-50 „превазишао све захтеве који се данас постављају пред такве авионе”.

          ПАК ФА је руски ловац пете генерације. Он се први пут винуо у ваздух 2010. године.

          Раније је саопштено да ће испитивања фаза бити завршена 2017. године. У наоружање Ваздушно-космичких снага РФ би требало да буде уврштен исте године.

          Међутим, руска војна индустрија и наука бележе и друге успехе.

          Борбене машине из породице „Армата” биће опремљене извиђачким беспилотним летелицама које ће скенирати бојно поље десетинама километара у пречнику, омогућавајући њиховим посадама „увид у ситуацију дестинама километара у круг” и да наводе ракете на циљ и пре него што га виде оком.

          Притом је дрон, који је направио Московски авио институт (МАИ), способан да проводи у ваздуху неограничено време, пошто нема акумулаторе и добија електричну енергију из оклопног возила преко флексибилног кабла.

          „Птеродактил” је, иначе, лака беспилотна летелица са оплатом од композитних материјала.

          Овај дрон ће моћи да кружи у пречнику 50–100 метара око свог борбеног возила и да се диже на висину од неколико десетина метара. Опремљен је радаром и термографском камером.

          — Тренутно трају експериментално-конструкторски радови, али већ кроз годину дана ћемо предати производ Министарству одбране ради завршних испитивања — рекао је московском дневном листу „Известија” старији научни сарадник катедре за ваздухопловне робототехничке системе МАИ Виталиј Пољански. — У овом тренутку радимо на смањењу масе беспилотне летелице и повећању њене носивости, али је кључни елемент — систем за повезивање, а он је већ прошао испитивања у нашој лабораторији и у потпуности задовољио све задате карактеристике.

          За разлику од беспилотних летелица којима се управља преко радио-везе, „Птеродактил” ће моћи да се налази у ваздуху знатно дуже и да носи више опреме, пошто неће морати да носи акумулаторе. Још једна предност повезаног система управљања јесте потпуна заштићеност од пресретања информација.

          Друга специфичност „Птеродактила” се састоји у томе што је направљен по шеми конвертоплана — летелице чије елисе могу да се ротирају заједно са крилима. Таква шема омогућава да се у истој летелици споје особине авиона и хеликоптера. Захваљујући томе, дрон може да развија прилично велику брзину у ваздуху, како би се кретао заједно са тенком при пуној брзини, притом је способан да узлеће са малог простора, између осталог, и непосредно са тенка.

          — Идеја о извиђачком дрону којим се управља преко флексибилног кабла није нова — први пут је такво решење примењено крајем 1960-тих година у западнонемачком беспилотном експерименталном хеликоптеру Dornier Do-32K. Њиме је управљано захваљујући каблу преко којег је добијао и гориво — рекао је „Известијама” војни стручњак Олег Желтоношко. — Тренутно кабловски интерфејс користи изралески коптер Hovermast, али он није у склопу борбене машине.

          Како истиче Желтоношко, за сада не постоје системи који користе дронове у склопу борбених машина.

          — Коришћење лаке беспилотне летелице опремљене термографском камером и радаром у својству спољног система за осматрање сматра се логичним решењем управо за напредну оклопну технику чији домет оружја превазилази домет видљивости система за осматрање — каже стручњак. — На пример, главно оружје „Армате” је способно да погоди мету на растојању до 8 километара, а даљина идентификовања непријатељског тенка преко визора ограничена је на 5 километара. Осим тога, захваљујући „Птеродактилу”, тенк ће моћи да осматра ситуацију на бојном пољу остајући у заклону или сакривши се иза грађевина или неравног терена.

          По мишљењу Желтоношка, опремање оклопне технике спољним системима за осматрање који су способни да осматрају терен на растојању од најмање 10 километара обезбедиће „Армати” неоспорну предност у односу на сваког постојећег противника.