Русија добија хиперсоничну летелицу чија брзина ће бити - 7 километара у секунди

„КАЧИЋЕ“ СЕ НА ИНТЕРКОНТИНЕНТАЛНЕ БАЛИСТИЧКЕ РАКЕТЕ УМЕСТО КЛАСИЧНИХ БОЈЕВИХ ГЛАВА

• Почињаће да функционише на висини од око 100 километара и летеће према циљу брзином 5-7 километара у секунди. Пре уласка у госте слојеве атмосфере непосредно изнад циља, ова хиперсонична летелица је у стању да изводи сложени маневар, који отежава њено пресретање средствима противракетне одбране

        ХИПЕРСОНИЧНА летелица, позната под ознаком „производ 4202“ (као и 15Ју71), успешно је тестирана 25. октобра током гађања из лансирног рејона Домбаровски в Оренбуршкој области у мету на камчатском полигону Кура.

        То је било прво потпуно успешно тестирање новог руског оружја које је на свом максимуму способно да развије брзину око 15 маха, или 7 километара у секунди. 

        Успех је утолико значајнији и већи што је произвођач 15Ју71 - Научно-производно предузеће за машиноградњу из Реутова морало је да реализује велики програм замене увозних производа.

        Хиперсонична летелица 4202 предвиђена је за „уградњу“ у напредне интерконтиненталне балистичке ракете уместо традиционалних бојевих глава.

        Почињаће да функционише на висини од око 100 километара и летеће према циљу брзином 5-7 километара у секунди. Пре уласка у госте слојеве атмосфере непосредно изнад циља, ова хиперсонична летелица је у стању да изводи сложени маневар, који отежава њено пресретање средствима противракетне одбране. 

        Наводи о успешном лансирању „производа 4202“ из лансирног рејона Домбаровски ка мети на полигону Кура на Камчатки појавили су се 25. октобра: очевици су на интернету објавили фотографије на којима се види специфичан траг ракете на небу.

        Произвођач се уздржао од коментара.

        Пројекат хиперсоничних „борбених блокова“ под називом „Албатрос“ појавио се у СССР средином 1980-тих година. То је био одговор на покушај Сједињених Држава да створе противракетну одбрану у оквиру концепције „Звезданих ратова“. Истина, због техничких потешкоћа, пројекат је обустављен после неколико година. Међутим, већ средином 1990-тих година Научно-производно предузеће за машиноградњу је поново покренуло пројекат, али већ под ознаком 4202.

        Како је московском дневном листу „Известија“ рекао обавештени извор из државне корпорације „Роскосмос“, успешним летачким испитивањима „производа 4202“ претходила је реализација великог програма замене увозних производа: задатак је био одрицање од система управљања који је раније правило харковско предузеће „Хартрон“, као и од неких других делова. Програм је успешно реализован, што је и омогућило поновно покретање испитивања.

        - Опрема, електронски системи, као и систем управљања сада се у потпуности састоје од руских делова - истакао је извор у „Роскосмосу“. - У ,производу’ више нема страних делова. Извештај о томе ће ускоро бити предат Министарству индустрије и трговине и Влади“.

        Како је појаснио саговорник листа, произвођач је добио задатак да потпуно замени увозне делове још 2014. године, са роком завршетка радова до краја 2016. године.

        Почетком октобра Научно-производно предузеће за машиноградњу послало је свим предузећима која учествују у кооперацији у оквиру пројекта 4202 званична писма са захтевом да у што краћем року поднесу извештаје о замени увозних производа.

        - У 4202 од почетка није било много страних делова, али кључни елемент производа - систем управљања, који контролише лет летелице, њено извођење хиперсоничног маневра и навођење на циљ, производило је украјинско предузеће - рекао је „Известији“ главни уредник интернет-пројекта Military Russia Дмитриј Корњев. -

        Према доступним информацијама, Научно-производно предузеће за машиноградњу је још 2014. године започело развој новог система управљања. Њега су вероватно почели да тестирају још прошле године, али су оба лансирања 4202 током 2015. године била неуспешна. Међутим, 25. октобра ове године тестирање је успело, што сведочи о успешном раду произвођача на замени увозних делова.

        Развој система управљања за хиперсоничне летелице холдинг „Хартрон“ (једно од водећих предузећа-произвођача система управљања за ракете и сателите у СССР) започео је још средином 1990-тих. Наводи о успешном тестирању система у склопу руских хиперсоничних летелица неколико пута су се појављивали чак и на званичном сајту предузећа. Међутим, после догађаја на Криму у лето 2014. године, одлуком председника Украјине Петра Порошенка сарадња с Русијом на војним програмима била је замрзнута.

        Међу првима је била обустављена управо сарадња „Хартрона“ и Научно-производног предузећа за машиноградњу из Реутова.

        Као што се види: без последица по руску ракетну индустрију.