Ватикан продире на руски исток Украјине по свим правилима по којима се ратује

ГЛАВНИ ЕГЗЕКУТОРИ СУ „КАРИТАС УКРАЈИНА“ И УКРАЈИНСКА ГРКОКАТОЛИЧКА ЦРКВА

Станислав Широкорадјук, Свјатослав Шевчук и Пјетро Паролини

• Поглавар Украјинске гркокатоличке цркве Свјатослав ШЕВЧУК је 19. јуна 2016. године у присуству државног секретара Ватикана, кардинала Пјетра ПАРОЛИН, прогласио: „Наша Црква је Црква глобалних размера… Будућност Украјинске гркокатоличке цркве и Украјине се кује тамо где је сада рат… Не бојте се агресора… Крећемо се на исток Украјине…”
• Кардинал ПАРОЛИН је 18. јуна 2016. године - у говору у Лавову пред студентима Украјинског католичког универзитета и Лавовске богословије, овако дефинисао улогу Украјинске гркокатоличке цркве и позвао слушаоце на јеванђелизацију истока Украјине: „Ако сте се традиционално развијали на западу Украјине, а данас сте потребни истоку Украјине - не треба да се колебате да служите“
• Данас организација „Каритас Украјина“ броји 20 представништава и 10 дечијих социјалних центара у 12 области Украјине. До 2014. године представништва су углавном била на западу Украјине, у лето 2013. године отворено је представништво „Каритас Одеса“, од 2014. године почела су да се отварају представништва у Мелитопољу, Дњепродзержинску, Дњепропетровску, Краматорску, Мариупољу, Кривом Рогу, као и у Харкову и Запорожју
• Најважнија тачка глобалне стратегије Ватикана јесу званична међународна подршка и информативна подршка (8), што су Ватикан и САД преузели на себе. Завршни и обавезни принцип стратегије - контролу реализације и управљање - поглавар Римокатоличке цркве је, по свему судећи, преузео на себе лично, а по броју „посматрача“ које Рим шаље у Украјину може се замислити какав значај Ватикан придаје новом Drang nach Osten

Пише: А. Н. САМОЈЛОВ, консултант директора РИСИ, магистар географских наука

        ДАНАШЊА експанзија католичанства на православље заснива се на свим правилима војне стратегије.

        Изабран је „погодан“ моменат и место (1) - то је Новоросија (Донбас), где званични Кијев наставља борбена дејства, чије је становништво кијевска хунта осудила на материјална лишавања, душевне муке и страдања.

        За стратешки циљ (2) проглашен је „продор на Исток“. За главну борбену силу (3) која би требало да решава тактичке задатке традиционално је изабрана русфобска Украјинска гркокатоличка црква.

        Око Украјинске гркокатоличке цркве окупљају се разноразни међуконфесионални саборци и формирају се борбени црквени савези (4), на пример са неканонском Украјинском аутокефланом православном црквом. Даље се ствара и развија систем међународног финансирања (5) и материјалног снабдевања „војних“ операција, са ослањањем не само на могућности Ватикана, већ и ресурсе многих световних организација.

        По правилима сваке експанзионистичке стратегије, обавезно се ствара мрежа центара за реализацију (6) стратегије на лицу места, што се већ пуном паром остварује у Донбасу.

        Такође, на стратешком плану одређени су објекти на које ће се утицати (7), тј. оне карике које су највише поводљиве, слабе и осетљиве на утицај - то је становништво које подноси страдања и омладина - „жртве рата у источним деловима Украјине“.

        Разуме се, најважнија тачка такве глобалне стратегије јесу званична међународна подршка и информативна подршка (8), што су Ватикан и САД преузели на себе. Завршни и обавезни принцип стратегије - контролу реализације и управљање - поглавар Римокатоличке цркве је, по свему судећи, преузео на себе лично, а по броју „посматрача“ које Рим шаље у Украјину може се замислити какав значај Ватикан придаје новом Drang nach Osten.         

        Поглавар Украјинске гркокатоличке цркве С. Шевчук је 19. јуна 2016. године у присуству државног секретара Ватикана, кардинала П. Паролина, одговарајући на своје питање „Куда ће нас даље повести Свети Дух?“, открио: „То нам указује сам папа римски“ и фактички потврдио претензије Украјинске гркокатоличке цркве на глобални статус и формулисао стратешки циљ Украјинске гркокатоличке цркве, изјавивши у проповеди:

        „Наша Црква је Црква глобалних размера… Будућност Украјинске гркокатоличке цркве и Украјине се кује тамо где је сада рат… Не бојте се агресора… Крећемо се на исток Украјине…” (с украјинског превео аутор).

Свјатослав Шевчук

        За главне извршиоце Ватикана у Украјини одређени су невладина организација „Каритас Украјина“ и Украјинска гркокатоличка црква. Управо је Украјинској гркокатоличкој цркви намењена улога главне борбене структуре. У говору у Лавову пред студентима Украјинског католичког универзитета и Лавовске богословије 18. јуна 2016. године, П. Паролин је дефинисао улогу Украјинске гркокатоличке цркве и позвао слушаоце на јеванђелизацију истока Украјине:

        „Ако сте се традиционално развијали на западу Украјине, а данас сте потребни истоку Украјине - не треба да се колебате да служите. То ће бити испит ваше црквене зрелости: способност да постанете „свима све, да какогод неке спасете“ (1. Кор. 9, 22). Такав дух мобилности у служењу ће показати да ваша Црква није провинцијална појава, ради чијег разумевања је потребно припадати неком посебном клану, већ потпуна манифестација универзалности, што је конститутивни елемент Цркве. Свака Црква која је усредсређена на себе, која не проповеда, јесте само носталгија за идеалном непостојећом прошлошћу“. (издвојио аутор, с украјинског превео аутор)

        Фонду „Caritas Internationalis“ и њеној филијали „Каритас Украјина“ у оквиру акције „Папа за Украјину“ намењује се улога дистрибутера финансијских токова и материјалних ресурса, што суштински значи стварање главног штаба експанзије. Тако су ради непосредног организовања пружања помоћи „његове светости“ жртвама рата у источним деловима у Украјину стигли Ђанпјетро Дал Тозо, секретар папског савета „Cor Unum“, и његов асистент Ђовани Бјанкини, њима су се придружили Сузана Ткалец, директор хуманитарног одсека „Caritas Internationalis“, и Предраг Ранић, технички асистент „Caritas Internationalis“, који ће стално боравити у Украјини током читавог трајања папске хуманитарне акције.

        Данас организација „Каритас Украјина“ броји 20 представништава и 10 дечијих социјалних центара у 12 области Украјине. До 2014. године представништва су углавном била на западу Украјине, у лето 2013. године отворено је представништво „Каритас Одеса“, од 2014. године почела су да се отварају представништва у Мелитопољу, Дњепродзержинску, Дњепропетровску, Краматорску, Мариупољу, Кривом Рогу, као и у Харкову и Запорожју. Треба истаћи да је активан рад представништава у Харкову и Запорожју почео тек у јесен 2015. године.

        Уз садејство „Каритас Украјина“ у јесен 2015. године у регионима су покренути пилот пројекти оријентисани на избеглица из Донбаса и са Крима.

        Постизање глобалног циља захтева стварање јединственог офанзивног фронта. У том контексту Украјинска гркокатоличка црква удружује снаге с Украјинском аутокефалном православном црквом и нимало не скрива своје намере о реализацији заједничке прозелитске делатности на територијама истока Украјине захваћених грађански сукобом.

        „Продору Украјинске гркокатоличке цркве на Исток“ придружује се не само Украјинска аутокефална православна црква, већ и различите организације из дијаспоре, у првом реду утицајни Светски конгрес Украјинаца.

        Без учешћа Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије фронт би био непотпун, зато су представници Кијевске патријаршије званично потврдили своје учешће у прозелитском савезу са Украјинском гркокатоличком црквом.

        Финансирање традиционално није јавно, али се и не скрива у потпуности. Мисији „продора на Исток“ придружила се глобална организација Caritas Internationalis, која се састоји од 154 националне католичке добротворне организације и делује у 198 земаља и региона света. Разуме се, папа Франциско је први дао пример и већ послао финансијску помоћ из његовог личног фонда, у износу пет милиона евра, којој ће бити придодати добротворни прилози прикупљени за Украјину у свим католичким заједницама Европе, као и прилози које је прикупила украјинска дијаспора која припада Украјинској гркокатоличкој цркви и који су предати фонду.

        Такође непосредно, између осталог и финансијама, у „продору“ учествује још једна глобална организација - Светски конгрес Украјинаца Ukrainian World Congress - највећа невладина организација украјинске дијаспоре, која е већ издвојила средства за изградњу храмова на територији Новоросије.

        Почетком априла 2016. године Папа се обратио свим католицима и позвао их да пруже помоћ становништву југоистока Украјине, а 24. априла у свим католичким храмовима света одржана је акција прикупљања новчаних средстава за Украјинце. Прикупљни износ није објављен.

        Током презентације пројекта „Папа за Украјину“ кардинал Паролин је такође представио и благосиљао викара Запорошко-харковске епархије Римокатоличке цркве, рођеног у Пољској, епископа Јана Собила, који је био именован за председника техничког комитета за дистрибуцију прикупљених средстава. Такође је објављено да ће се штаб хуманитарне мисије Ватикана налазити у Запорожју.

        И, као потврда експанзионистичке политике поглавара Украјинске гркокатоличке цркве, такви планови се већ спроводе у живот: „… Светски конгрес Украјинаца издвојио је средства за изградњу 10 гркокатоличких храмова на истоку Украјине, на територији Донецко-харковског егзархата“ - саопштио је декан Краматорског деканата Доњецко-харковског егзархата Украјинске гркокатоличке цркве В. Ивањук. На пример, буџет за изградњу храма Украјинске гркокатоличке цркве у Добропољу ће износити 100 хиљада долара.

        Стратегија источне експанзије Украјинске гркокатоличке цркве предвиђа стварање мреже центара за реализацију планова на лицу места. Тако је, на пример, од 7. до 8. јуна 2016. године Синод епископа Киевско-галицијске архидијецезе Украјинске гркокатоличке цркве донео је одлуку пасторално-социјалне мисије на линији разграничења у Доњецкој, Луганској и Харковској области. Синод Украјинске гркокатоличке цркве је одлучио да свака епархија Кијевско-Галицијске архидијецезе треба да организује рад једне мисије.     

        И тако се на канонској територији Руске православне цркве на истоку Украјине већ појављују истурена утврђења католичанства - нови храмови заједнице Украјинске гркокатоличке цркве.

        У граду Славјанск гркокатолици су већ поднели захтеве за доделу парцела за изградњу храмова. Тако је 16. септембра 2015. године градска скупштина Славјанска одобрила је израду плана детаљне регулације у центру града за изградњу гркокатоличког храма.

        Према званичним подацима фонда, од маја 2014. године до априла 2016. године „Каритас Украјина“ пружила је помоћ више од 260.000 избеглица: 92,8 хиљада људи добило је финансијску помоћ; 70 хиљада је добило финансијску помоћ из Немачке, Пољске и Литваније; 65,2 хиљаде - намирнице, хигијенска средства, одећу и обућу; 17,8 хиљада -воду за пиће; 15 хиљада је добило психолошку, правну и информативну помоћ и консултације; 4,6 хиљада деце-избеглица смештено је у дечијим социјалним центрима „Пријатељски простор за децу“, у 455 станова постављени су прозори, поправљено је пет социјалних установа.

        Како видимо из приложеног, Римокатоличка црква остаје привржена својој вековној традицији - прозелитизму. Размерама деловања Римокатоличке цркве на канонској територији РПЦ Ватикан показује своју слабост, и своју традиционалну „агресивност и лукавост“”.    

        У заједничком саопштењу папе римског Франциска и Његове светлости патријарха Кирила, такозваној „Хаванској декларацији“, наводи се да је:

        „… Недопустиво користити неподобна средства за принуђивање верника на прелазак из једне Цркве у другу, занемарујући њихову верску слободу и сопствену традицију. (тачка 24.)

        … Данас је очигледно да метод „унијаћења“ из претходних векова, који подразумева постизање јединства једне заједнице са другом путем њеног издвајања од своје Цркве, није пут ка успостављању јединства. Црквене заједнице које су се појавиле услед историјских околности имају право да постоје и чине све што је потребно за задовољавање духовних потреба својих верника, тежећи миру са суседима. (тачка 25.)“

        РПЦ је током своје хиљадугодишње историје стекла мудрост и искуство одбијања напада на Веру и Руску земљу...

         (најбитнији делови ширег текста)