Украјина пред формирањем православних братстава са милионима спремних да бране веру?

ТАКВА БРАТСТВА СУ У 14. И 15. ВЕКУ БРАНИЛА ЗЕМЉУ ОД УНИЈАЋЕЊА (КАТОЛИЧЕЊА)

• Ситуација у Украјини веома личи на ону у којој су се нашли наши преци. Земља се налази под контролом друге државе. Многи у Украјини имају осећај да је њихова земља окупирана. Стално се дешавају отимања храмова, све су упорнији покушаји да се црква стави под контролу. Дошло је време да се окренемо историјском сећању на оснивање братстава за одбрану вере на западној Руси
• У свакој епархији треба формирати свој одред који може да се окупи за неколико сати и крене у било које одредиште Украјине. Дојадило је гледати како снагатори у маскирним униформама растерујући паству хватају свештенике за врат и избацују из сеоских цркава
• При најмањем покушају отимања неког храма - припадници братстава били би дужни да из суседних крајева крену у помоћ. Хиљаде чланова братстава. Могуће је уклонити и заплашити хиљаде, али није могуће милионе. Ако се данас одбрани мали сеоски храм, онда ће сутра људи моћи да се одбрани читава Црква
• За организовање православног покрета није потребан велики новац. Иако нисам нарочито укључен у црквене послове, ипак, лично познајем огроман број људи који би активно учествовали у таквом покрету. За мене не би био велики труд да тако нешто организујем и финансирам да могу да се вратим у Украјину

Пише: Олег ЦАРЈОВ, познати украјински политичар, председник екс-парламента Новоросије

        ВЕЋ сам писао да у Украјини планирају да „одиграју партију“ на рачун вере.

        У Врховној Ради регистрован је закон који ће, ако буде донет, ставити под контролу државе православну цркву у Украјини. А по читавој земљи се и без тога дешавају многобројна отимања православних храмова.

        Уз сву драматичност укупне ситуације, то за Украјину није новост, није први покушај да се унесе раздор у православну цркву и нису први пут православци у Украјини изложени прогонима.

        У западној Руси - на територији данашње Украјине - таква ситуација била је у четрнаестом и петнаестом веку када је католичанство потискивало православље. Управо тада су у многим градовима на нашим западним периферијама организована бројна православна братства као одговор на прогањање власти и издају епископа који су били спремни да са читавим епархијама прелазе у унијате.

        Православна братства такође су организована као заједнице занатлија на бази Магдебуршког права. Такве заједнице организоване су при црквама, али су по правилу добијале благослов лично од Патријарха.

        Познате заједнице добијале су од њега право ставропигије, односно, директног потчињавања само Патријарху.

        Братства су била независна од храмова и локалних свештеника, што је било значајно тада, када су многи предстојатељи наше цркве били склони да подлегну притиску. Познато је да су на Руси елите у поређењу са обичним људима одувек биле више склоне издаји.

        Главни циљ таквих братстава био је - очување вере. Она су такође штампала књиге, одржавала православне школе, помагала црквама, бринула о болеснима. Веома позната постала су братства: Лавовско, Виленско, Луцко, Минско и Могиљевско.

        Ситуација у Украјини веома личи на ону у којој су се нашли наши преци. Земља се налази под контролом друге државе. Многи у Украјини имају осећај да је њихова земља окупирана. Стално се дешавају отимања храмова, све су упорнији покушаји да се црква стави под контролу.

        Чини ми се да је дошло време да се окренемо историјском сећању на оснивање братстава за одбрану вере на западној Руси.

        У Украјини постоји огроман број верника, људи који се придржавају православних канона. Задатак братстава био би да их - обједини.

        Човека који верује немогуће је победити. Њега неће зауставити губитак живота, тим пре, имовине. Не може се зауставити заједница људи који су уверени у своју веру и правду.

        Треба почети од одбране. Неопходно је окупљати групе људи који су спремни да троше време и новац за одбрану праведне ствари. У свакој епархији треба формирати свој одред који може да се окупи за неколико сати и крене у било које одредиште Украјине.

        Дојадило је гледати како снагатори у маскирним униформама растерујући паству хватају свештенике за врат и избацују из сеоских цркава.

        При најмањем покушају отимања неког храма - припадници братстава били би дужни да из суседних крајева крену у помоћ. Хиљаде чланова братстава.

        Могуће је уклонити и заплашити хиљаде, али није могуће милионе. Ако се данас одбрани мали сеоски храм, онда ће сутра људи моћи да се одбрани читава Црква.

        Сазнао сам да су Американци саставили списак од триста људи које је требало уклонити из Украјине.

        Из земље су отишли, ухапшени су или убијени многи од оних који су могли да стану на чело протеста.

        За организовање православног покрета није потребан велики новац. Иако нисам нарочито укључен у црквене послове, ипак, лично познајем огроман број људи који би активно учествовали у таквом покрету.

        За мене не би био велики труд да тако нешто организујем и финансирам да могу да се вратим у Украјину.

        Сада је ствар спасавања Украјине у рукама оних Украјинаца који су у Украјини остали.

        Мој добар познаник, Андреј Кормухин, основао је у Русији организацију која спада у православно братство. Чим су организовали „Сорок сороков“ (сорок - 40, арх.: мноштво цркава) да би штитили и помагали изградњу храмова - у покрет се одмах укључило десет хиљада људи. Велики број људи желео је да учествује у тој праведној ствари.

        Сигуран сам да би тако било и у Украјини. Истина, ризици су велики, али је циљ важнији.

        Према житију преподобног Сергија Радоњешког, уочи Куликовске битке кнез Дмитриј добио је од преподобног не само благослов, него и два добровољца - два монаха бојарског рода, који су пожелели да крену с њим, да би на бојно поље дошли не само са крстом, него и са мачем. Та имена - Пересвет и Ослаб - ушла су у историју.

        Увек пре озбиљних искушења у одбрану Отаџбине и вере устају сви који могу - са крстом и мачем.

        Чини ми се да је и сада таква ситуација.

        Да ли ће народ савремене Украјине моћи да понови подвиг својих предака и одбрани Отаџбину и веру?