Ракете најновијих „каћуша“ туку и на 100 километара, а на циљ их наводе - сателити
КИНЕЗИ СУ НАПУСТИЛИ ОСТРВО ДАМАНСКИ ПОСЛЕ САМО 10 МИНУТА
„УПОЗНАВАЊА“ СА БАЦАЧИМА „ГРАД“
БМ-21
- Све је почело пре 50 година - од вишецевног ракетног бацача „Град“ који је син славне „Каћуше“. Данас усавршени „Град има домет до 40km, при чему то није тек обична паљба: систем управљања ватром омогућава да се за само 20 секунди изврши тотални плотун из свих 40 цеви. Разарање у тачки удара после те 20-е секунде паљбе је често фатално...
- Велики је списак муниције коју овај систем може да користи. То нису само уобичајена ракетна пуњења са високоексплозивном бојевом главом, већ и ракете опремљене противпешадијским минама, уређајима за ометање комуникација, кумулативно-експлозивним елементима.
- Најновија верзија темељне модернизације „Града“ је нови ракетни бацач „Торнадо-Г“. Има повећани домет до 90-100km. То је постигнуто првенствено коришћењем напреднијих пројектила, односно - креирањем новог погонског мотора, који користи ново гориво, као и побољшањем перформанси тела пројектила.
- Плотун једног таквог ракетног бацача је у стању да „поклопи“ површину од 125 до 190 хиљада квадратних метара, при чему је густина ватре максимална. Скраћивање времена припреме за паљбу омогућава брзу промену ватреног положаја. Рачуна се да током лета његових пројектила испаљених на максимални домет, „Торнадо-Г“ не само да ће успети да се помери са места гађања, већ и да се удаљи 4-5km
Пише: Дмитриј СЕРГЕЈЕВ
НОВИХ 12 вишецевних ракетних бацача (РСЗО) „Град“ испоручено је јединицама Западног војног округа.
Имају аутоматизовани систем управљања и навођења ватре помоћу сателитске навигације, као и опремом за припрему и лансирање ракета. Осим тога, „Град“ располаже усавршеним системом за навођење са ојачаним редуктором, што омогућава 1,5 пут брже навођење и по вертикали и по хоризонтали.
„Град“ је недавно прославио јубилеј - 50 година од увођења овог оружја у борбени строј јединица и формација руских Оружаних снага.
Почетком 1963. године, донета је специјална резолуција ЦК КПСС и Савета министара СССР о увођењу ових система у наоружање.
БМ-21 (ово је назив који је систем добио у номенклатури оружара) остварио је најбоље резултате у ракетној артиљерији, престигавши чак и - легендарну фронтовску „Каћушу“, која је у ратним годинама утеривала страх у кости непријатељу.
Врхунски технолошки ниво „Град“ омогућио је да Совјетски Савез постане неприкосновени лидер у овом сегменту наоружања.
Довољно је рећи да су се БМ-21налазили и налазе у наоружању 50 земаља света, учествујући у многим оружаним сукобима, позиционирајући се као веома поуздано оружје. Сваки десети примерак је извезен, између осталог и у армије таквих егзотичних земаља попут као што су Сејшелска острва и Обала Слоноваче.
У марту 1969. године управо је напад „Град“-ова, који су тада били у наоружању једне артиљеријске дивизије 135-е моторизоване дивизије Далекоисточног војног округа, одредио исход сукоба на острву Дамански. По речима очевидаца, време употребе ових ракетних бацача није трајало ни 10 минута, али је то било довољно да се непријатељ деморалише.
Контранапад 135-е моторизоване пешадијске дивизије и граничара који је уследио после ове артиљеријске припреме завршио је посао: Кинези су били протерани са острва.
Карактеристике „Града“ омогућавају наношење удара по најразличитијим циљевима, осим ваздушних. По живој сили, оклопним возилима, артиљеријским положајима и тактичким ракетама, командним тачкама, комуникационим центрима. Ватра има домет до 40km, при чему то није тек обична паљба: систем управљања ватром омогућава да се изврши тотални плотун из свих 40 цеви. Разарање у тачки удара после ове 20-е секунде паљбе је често фатално...
Торнадо-Г
Велики је списак муниције коју овај систем може користити. То нису само уобичајена ракетна пуњења са високоексплозивном бојевом главом, већ и ракете опремљене противпешадијским минама, уређајима за ометање комуникација, кумулативно-експлозивним елементима. Уосталом, управо примена наведене муниције је натерала конструкторе оклопних возила да размишљају не само о хоризонталној заштити већ и о вертикалној - односно од удара одозго.
На основу БМ-21 креиран је читав низ руских ракетних бацача - десантни „Град-В“ са смањеним бројем цеви, до 12, „Град-ВД“ (гусенична верзија „Града-В“), „Град-П“ (лако преносиви), „Град-1“, бродски „Град-М“, „Брана“, обалски самоходни комплекс „Дамба“...
Нови БМ-21-1 (индекс 2Б17) се инсталира на практично неуништивом дизелашу Урал-4320.
Ово возило је - права радна машина Оружаних снага Русије. Имајући погонску формулу 6×6, он лако савладава мочваре, прелази воду до метар и по дубине, пресеца двометарске канале и ровове, слободно се пење уз нагиб до 60 степени. Али, главна ствар на њему није моћна шасија, није возило. Унапређени РСЗО је добио аутоматизовани систем управљања и навођења ватре (АСУНО), сателитски навигациони систем, то јест апсолутно другачију апаратуру за припрему и лансирање.
То омогућава прецизније и брже обављање иницијалне оријентације пакета усмеравања, одрађивања координата (укључујући и при кретању борбеног возила са показивањем положаја и маршуте на електронској карти). При чему је обављање прорачуна за паљбу могуће обавити без изласка из кабине: модеран рачунар и сателитска навигациона опрема, којом је сада опремљен бацач, то омогућавају.
У време његових тестирања, у вежбама моторизованих јединица Јужног војног округа, трајање циклуса навођења, захваљујући примени аутоматизованих средстава за управљање, смањено је... пет пута! При чему се рад борбене посаде сводио само на контролу рада система.
Данас се руски артиљерци ручном навођењу обучавају само за случај да аутоматски систем закаже.
Најновија верзија темељне модернизације „Града“- је нови ракетни бацач „Торнадо-Г“. Креиран од стране стручњака тулског „Сплава“, он има повећани домет до 90-100km. То је постигнуто првенствено коришћењем напреднијих пројектила, односно - креирањем новог погонског мотора, који користи ново гориво, као и побољшањем перформанси тела пројектила.
Муниција је такође добила и интегрисани систем управљања, што је резултирало бољом контролом и корекцијом пројектила.
Плотун једног таквог ракетног бацача је у стању да „поклопи“ површину од 125 до 190 хиљада квадратних метара, при чему је густина ватре максимална. Скраћивање времена припреме за паљбу дозвољава брзу промену ватреног положаја. Рачуна се да током лета његових пројектила испаљених на максимални домет, борбено возило не само да ће успети да се помери са места гађања, већ и да се премести 4-5km. У исто време посада „Торнадо-Г“ је сведена на две особе (посада „Града“ је бројала три артиљерца).
Полуаутоматски „пакет навођења“, као и нова муниција повећаног дејства - касетне гранате са одвојивом бојевом главом и кумулативним бојевим елементима - чине ово оружје моћном ударном силом која даје „аргументе“ свакој јединици.
По речима генералног директора „Сплава“ - Хероја Русије Николаја Макарова - производња „Торнада-Г“ је у потпуности серијска. Државни захтеви за 2014-2015. годину су значајно порасли, па Макаров верује да ће Оружане снаге РФ бити у стању да обнове артиљеријске системе барем на бригадном нивоу.
С друге стране, како истиче главнокомандујући Копнене војске генерал-пуковник Олег Саљуков, вишецевни ракетни систем «Торнадо-Г» са могућношћу аутоматскиог навођења постаће саставни део преоружавања војске у блиској будућности. Све у свему, по речима главнокомандујућег, 2015. године у војне јединице Копнене војске ушло је више од 2.500 нових и унапређених оруђа технике што је омогућило да се преоружа шест јединица.
Током 2016. ново оружје треба да добију још три јединице, а до 2020. године удео модерног оружаја и технике требало би да чини најмање 70 одсто.
Превео: Срђан Ђорђевић