Има ли руска крстарећа ракета Х -101 домет до Вашингтона?
ПЕНТАГОН И NATO ШОКИРАНИ: ЦИЉЕВЕ ПОГАЂА СА ПРЕЦИЗНОШЋУ ДО 5-6 МЕТАРА
Ту-95 наоружан са Х-101
- Амерички часопис „Популарна механика“ назива Х-101 интерконтиненталном балистичком ракетом са дометом већим од 10 хиљада километара. То значи, да „ако је лансирате из Москве, она може погодити безмало сваки део Сједињених Америчких Држава“. Зато часопис овако завршава своју апологију руском оружју: „Управо ова чињеница веома забрињава Пентагон!“
- Прецизност навођења знатно побољшана увођењем у систем управљања и две ефикасне и поуздане јединице корекције путање. Пре свега, то су систем глобалног позиционирања ГЛОНАСС и коришћење оптичко-електронског система корекције путање са телевизијским навођењем у финалним фазама лета
- Мотор ракете има карактеристикама које упућују на закључак да ће у догледној будућности нека од модификација Х-101 заиста бити у стању да лети 10 хиљада километара. Тренутно је на ракети инсталиран малогабаритни турбореактивни мотор РД-95ТМ-300, који развија потисак од 500 кГс
ЗАПАД је веома импресиониран новом крстарећом ракетом са јединственим карактеристикама коју руска авијација дугог домета користи за ударе по циљевима у Сирији.
Реч је о крстарећој ракети „ваздух-земља“, која је по први пут коришћена у борбеним условима. Ракета је лансирана са стратешког ракетног носача Ту-160.
Оставила је толико снажан утисак, да су неки западни коментатори почели да је митоизују. Тако амерички часопис „Популарна механика“ назива Х-101 интерконтиненталном балистичком ракетом са дометом већим од 10 хиљада километара.
То значи, да „ако је лансирате из Москве, она може погодити безмало сваки део Сједињених Америчких Држава“. Часопис овако завршава апологију руском оружју: „Управо ова чињеница веома забрињава Пентагон!“.
Истине ради, треба рећи да Пентагон полаже велике наде у хиперсоничну ракету Х-51. Међутим, она још увек није спремна и неизвесно је када ће ући у наоружање. А AGM-129, која је представљена у линији ракета ваздух-земља дугог домета, уклоњена је из наоружања САД пре осам година.
Зато у Ваздушним снагама САД у овом тренутку постоји огромна рупа у сегменту стратешких крстарећих ракета које омогућавају бомбардерима да лансирају пројектиле много пре уласка у зону непријатељске ПВО. У овом тренутку, америчке ракете са највећим дометом - AGM-86C/D - заостају за Х-101 више од 4 пута. Заиста, оваква ситуација мора да забрине Пентагон.
Пре 17. новембра 2015. године, када је одржана међународна „промоција“ Х-101, за главну ракету руске стратешке бомбардерске авијације је сматрана Х-55, стављена у службу 1983. године. Чак и у овом тренутку то је веома озбиљно оружје, опремљено како експлозивном тако и нуклеарном бојевом главом.
Постоји неколико модификација те ракете. Најдужи домет има - Х-55СМ - која је у стању да лети 3.500 километара. При чему је, снага њене нуклеарне бојеве главе 250 кт.
Треба рећи, да КВО (кружна вероватноћа одступања од циља) ове ракете износи 100 метара. За нуклеарне бојеве главе блага непрецизност није критична. Али, 1987. године, након потписивања Споразума о смањењу нуклеарних ракета средњег и малог домета, нуклеарне бојеве главе морале су да се замене експлозивним пуњењем. Стога је било неопходно знатно смањити КВО. Са Х-55 су спроведене одређене радње које су побољшале њене карактеристике прецизности. Уосталом, исту ствар су морали да уреде и Американци са својим AGM-86.
Међутим, квалитативни скок у побољшању прецизности могао је бити остварен само опсежном модернизацијиом ракете, развијене у МКБ „Радуга“. Тестови нове ракете Х-555 почели су 2000. године. И она је уведена у наоружање крајем 2004. године.
Х-101
С обзиром на то, да је нуклеарна бојева глава замењена тешком експлозивном главом, домет ракете је смањен на 2.000 км (са резервоарима за гориво - до 2500 км). Међутим, главни задатак конструктори су решили - КВО Х-555 износио је 20 метара. Ово је постигнуто модернизацијом система управљања. У њему се поред инерционо-доплерског система који обезбеђује корекције у односу на рељеф, користи и оптичко-електронски систем корекције и сателитска навигација.
Поред тога, ракета је добила додатне могућности за ефикасну пенетрацију кроз противракетну одбрану непријатеља. Прво, због коришћења композитних материјала и корекције спољашњег изгледа значајно је смањена њена радарска видљивост. Друго, ракета је добила могућност да мења трајекторију лета.
Развој Х-101 МКБ „Радуга“ је почела 1995. године, са циљем да направи најбољу крстарећу ракету дугог домета на свету. Што је конструкторима и успело у потпуности. Истовремено са њом се појавила и њена „сестра близнакиња“ Х-102 са нуклеарном бојевом главом.
Новој ракети је знатно побољшана прецизност навођења. Ово је постигнуто увођењем у систем управљања, осим механизама којим је располагала Х-555, и две ефикасне и поуздане јединице корекције путање. Пре свега, то је систем глобалног позиционирања ГЛОНАСС. Као и коришћење оптичко-електронског система корекције путање са телевизијским навођењем у финалним фазама лета. Нови систем управљања летом обезбеђује КВО за Х-101 око 5-6 метара. За нуклеарну Х-102, та цифра је нешто већа.
Значајно је смањена и видљивост ракете у радио и инфрацрвеном диапазону.
Х-101 максимално користи стелт технологије. Захваљујући томе, ефективна површина расејања (ЕПР) нове ракете не прелази 0,01 квадратних метара. Дизајнери за ово, не само да су максимално користили материјале који апсорбују радио-таласе, већ су неколико пута скратили тело ракете по вертикали, дајући ракети масималну аеродинамику и минималну радарску видљивост.
Захваљујући корекцији конструкције, успели су да убију још једну „муву“ - простор за складиштење бомби се ефикасније користи, па се појавила могућност наоружавања авиона додатним ракетама.
Ракетама Х-101 наоружана су два руска стратешка бомбардера - Ту-95МС и Ту-160. За пропелерског ветерана ове корекције профила ракете немају превелик значај, јер он располаже са 8 јединица на спољном носачу. Али, на бомбардеру Ту-160 број ракета је повећан на 12.
Тестирања ракета почела су 2007. године. А 2013. године оне су ушле у наоружање Авијације дугог домета.
Дизајнери свакако не откривају све параметре Х-101/Х-102. То је повазано са тајношћу свих убојних могућности новог оружја. Због тога, неке информације, треба узети са опрезом. Истовремено, како кажу, оне не противурече здравом разуму, способностима и могућностима наших конструктора и одбрамбене индустрије. На пример, могу се наћи информације о томе да једна од модификација ракете има бојеву главу која се може поделити на два дела.
На почетку, поменути чланак америчког часописа „Популарна механика“ не наводи крајњи домет од 10 хиљада километара. Али, ова цифра се често појваљује у медијима. Постоје докази, да „Радуга“ наставља рад на ракети у циљу побољшања њених карактеристика. Тако да и 10 хиљада километара у будућности не мора бити научна фантастика.
Х-101 - је субсонична ракета. У принципу, такве су и све постојеће ракете ове класе у свету. Суперсонична бризина захтева пуно горива, а самим тим мора доћи до смањења домета. Заправо, суперсонична брзина и није потребна када је у питању стелт ракета, малих димензија, малог топлотног зрачења и смањене видљивости за системе ПРО.
Упознавање са карактеристикама мотора ракете, упућује нас на то да ће у догледној будућности нека од модификација Х-101 заиста бити у стању да лети 10 хиљада километара. Тренутно је на ракети инсталиран малогабаритни турбореактивни мотор РД-95ТМ-300, који развија потисак од 500 кГс.
Међутим, крајем 90-тих је постојала идеја коришћења пропелерског мотора који би имао два коаксијална троелисна потисна пропелера, који ротирају у супротном смеру. Такви мотори могу значајно смањити потрошњу горива задржавајући брзину апарата до 900 км/ч. Сходно томе, домет пројектила такође би требало да се повећа. Врло је вероватно да су се данас конструктори вратили овој идеји.
Х-102, носи исту бојеву главу као и Х-55, тј. - 250-килотонску. Бојеве главе не-нуклеарне ракете масе 400 кг могу се наћи у две врсте - пробојна и касетна.
Превео: Срђан Ђорђевић
