Не верујте да свако има своју истину и сам одређује шта је добро а шта зло
Божићна посланица Његове Светости Патријарха Московског и целе Руси Кирила
* Данас следбеници Христа у земљама где су се одигравали догађаји Свете историје, преживљавају тешка искушења, суочавају се са новим претњама самом постојању многовековне духовне традиције. Узнесимо у светле дане Рођења Христовог усрдне молитве за нашу сабраћу по вери која су чувари непроцењивих светиња и наследници првохришћанског предања
* У области духовног су сада најважнији и најозбиљнији изазови нашег времена јер се тичу самог поимања света. Ти изазов су усмерени на уништење моралног начела које је сам Бог положио у наше душе
* Данашњег човека покушавају да убеде да је он и само он мерило истине, да свако има своју истину и да свако сам одређује шта је добро, а шта – зло. Божанску Истину, и на тој Истини засновано разликовање добра од зла, покушавају да замене моралном равнодушношћу и сведозвољеношћу, које уништавају душе људи и лишавају их вечног живота
* Преваре и саблазни земаљског благостања важно је да научимо да распознајемо у нашим штетним навикама, у користољубивим наумима, у рекламним мамцима, забавним и политичким текстовима. Важно је да увек слушамо глас своје савести који нас упозорава на опасност од греха, да смо у стању да усклађујемо своја дејства са Јеванђељским заветима
* Сада, као и увек, сваки хришћанин је позван да се потврђује својим свакодневним поступцима вредност праведног начина живота, да се свесно супротставља моралном релативизму и култу брзог богаћења
ПРЕОСВЕЋЕНИ архипастири, часни оци, богољубљени монаси и монахиње, драга браћо и сестре!
На овај светли и радошћу испуњени празник Рођења у плоти Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа срдачно честитам празник свима вама, драги моји. У овој светозарној ноћи ми заједно молитвено понављамо анђеоско слово које прославља Бога и најављује «велику радост за све људе: будући да се у граду Давидовом родио Спаситељ» (Лк 2:10-11).
Човечанство које је одбацило Бога прародитељским грехом изнова добија могућност једињења са својим Творцем и Бога живога. Силазак Сина Божјег у материјални свет јесте Његово добровољно умањење себе до спремности да се принизи до мученичке и срамне «смрти, до умирања распетим на крсту» (Флп. 2:8). Бог се рађа у плоти да би јавио Своју љубав људима и помогао сваком човеку, који жели да услиши Његов позив, да стекне пуноћу бивствовања.
Управо зато нам данашњи празник дарује истиниту наду у помоћ са Небеса у најтежим животним околностима нашим. Бог, који није оставио Своје створење већ му је открио пут у вечност, јавио нам се као Младенац Христос, у беспомоћном детету којем потребне пажња и старање.
Свима нам је потребно да у свом срцу овај библијски лик. Сећајући се Богомладенца који лежи у јаслама, ми стичемо чврсту веру и нерушиву наду у Промисао Божји који сваког човека води добробити. Чак и кад остајемо без ослонца, кад нам се учини да је све слабо и непоуздано, треба да будемо свесни да је Господ устању да Својом благодатном силом бол, патњу и беду нашег света преобрази у блаженство, радост и изобиље духовних дарова.
На празник доласка Спаситеља мисаони погледи верника се усмеравају према колевци хришћанства, Светој Земљи, која је удостојена да буде место рођења, обитавања и земаљског служења Господа. Данас следбеници Христа у земљама где су се одигравали догађаји Свете историје, преживљавају тешка искушења, суочавају се са новим претњама самом постојању многовековне духовне традиције. Узнесимо у светле дане Рођења Христовог усрдне молитве за нашу сабраћу по вери која су чувари непроцењивих светиња и наследници првохришћанског предања.
Ако страда један уд, с њим страдају сви удови (см. 1 Кор. 12:26). Ове речи апостола се односе не само на чланове једне пастве, једне црквене општине. Оне, наравно, обухватају сва чеда Једине Свете, Саборне и Апостолске Цркве, Цркве Православне распрострањене по читавоме свету. Њено јединство није само у јединственој светоотачкој вери и општењу у Светим Тајнама, већ и у саучествовању са тешкоћама других, у пожртвованом служењу једних другима, у узајамној молитви.
Прошла година није била лака за многе земље и народе, па и за нас који живимо на простору историјске Руси: бројни трагични догађаји и катаклизме били су искушење за нашу веру и постојаност.
Ипак, данас главна искушења нису у материјалној већ у духовној области. Опасности које се налазе у физичкој равни, штете телесном благостању и комфору. Оне отежавају материјалну страну живота, али све заједно оне не могу да нанесу суштинску штету духовном животу. Али, у области духовног су сада најважнији и најозбиљнији изазови нашег времена јер се тичу самог поимања света. Ти изазов су усмерени на уништење моралног начела које је сам Бог положио у наше душе.
Данашњег човека покушавају да убеде да је он и само он мерило истине, да свако има своју истину и да свако сам одређује шта је добро, а шта – зло. Божанску Истину, и на тој Истини засновано разликовање добра од зла, покушавају да замене моралном равнодушношћу и сведозвољеношћу, које уништавају душе људи и лишавају их вечног живота. Ако природне катастрофе и војна дејства у рушевине претварају спољашњу страну нашег живота, онда морални ралативизам разједа савест човекову, чини га духовним инвалидом, искривљује Божје законе живота и нарушава везу божјих створења са Творцем.
Ми тој опасности морамо да се супротставимо, позивајући у помоћ Пречисту Деву и сонм угодника Божјих да би они својим заузимањем пред Престолом Владике Светог и Истинитог (Откр. 6:10), поштованог данас у лику новорођеног Младенца, измолили за нас снагу да се боримо са грехом, да се боримо «с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба» (Еф. 6:12). Преваре и саблазни земаљског благостања важно је да научимо да распознајемо у нашим штетним навикама, у користољубивим наумима, у рекламним мамцима, забавним и политичким текстовима. Важно је да увек слушамо глас своје савести који нас упозорава на опасност од греха, да смо у стању да усклађујемо своја дејства са Јеванђељским заветима.
Сада, као и увек, сваки хришћанин је позван да се потврђује својим свакодневним поступцима вредност праведног начина живота, да се свесно супротставља моралном релативизму и култу брзог богаћења. Око нас је много беспомоћних, болесних и усамљених људи. Много је и оних који су због економских тешкоћа напустили завичај у потрази за зарадом, а потребна им је подрша јер се често нађу и у окружењу које им није наклоњено.
У социјалном, мисионарском и црквено-друштвеном раду мора да учествује сваки пастир и мирјанин. Зато се сећамо речи св. Инокентија Херсонског: «Само у светлости Христовој можемо видети Бога, себе и мир у истинском виду; само по указању Откровења небеског можемо наћи пут, који води у живот вечни».
Са онима који очекују Христову утеху морамо поделити топлину и радост данашњег празника. Свако од нас може да донесе светлост Витлејемске звезде ближњима и другима – колегама, пријатељима, рођацима, комшијама.
Прошле године су у сарадњи са државним властима, друштвеним организацијама, представницима пословних кругова покренуте многе иницијативе које могу да зближе људе, учврсте духовне и моралне основе друштвеног живота.
Развоју такве сарадње послужила су и моја путовања по Русији, Украјини, Молдавији која су и сведочанство о драгоценом јединству наше Цркве. Ове посете су обогатиле моје молитвено искуство и контакт са верним народом, и, надам се, допринеле јачању наших духовних веза. У богослужењима, уз учешће великог броја људи, на посебан начин се испољавала снага вере и молитве, што и чини лепоту Православља, лепоту и снагу «јединства духа у савезу са миром» (Еф. 4:3).
Честитајући свима вама Рођење Христово и Нову годину, молитвено Вам желим сталну радост у Господу, Који се оваплотио да «ми будемо наследници живота вечног по нади» Тит. 3:7). «А Бог наде да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље у нади силом Духа Светог». (Рим. 15:13). Амин.
+КИРИЛ, ПАТРИЈАРХ МОСКОВСКИ И ЦЕЛЕ РУСИ
Дато на Рођење Христово 2011/2012 године
Москва
6. јануар 2012. године
