У Константиновом граду прослављено 17 векова Миланског едикта

СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ ПРЕДВОДИО ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ

• Патријарх Српски Иринеј у завршној беседи: Данас обележавамо велики историјски догађај који је променио лице света
• Васељенски патријарх Вартоломеј: Ова велика божанствена свечаност представља обавезу за православну цркву да поново преиспита себе како би сви и лично васкрснули. Милански Едикт представља извор из кога је проистекло и прокламовано начело верске слободе у читавом свету
• Пет хиљада људи у Нишу је синоћ - на углу Булевара Немањића и Сремске улице у близини храма Светог цара Константина и царице Јелене - формирало крст од упаљених свећа

         ЦЕНТРАЛНА свечаност централне прославе 17 векова Миланског едикта била је света архијерејска литургија испред храма Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу коју је предводио Васељенски Партијарх Вартоломеј.

         У литургији су учествовали партијарси Московски и целе Руси Кирил, јерусалимски Теофил, Српски Иринеј, архиепископи кипарски Хризостом, атински Јероним, албански Анастасије, немачки, чешки и словачки Симеон и митрополит Варшавски и свепољски Сава.

         У завршној беседи Патријарх Иринеј је подсетио на значај јубилеја који данас обележавамо.

         „Данас обележавамо велики историјски догађај који је променио лице света, догађај који је време поделио на паганско и хришћанско.

         Ово је догађај и дан када су хришћанству отворена врата да се благовести истина Светог јеванђеља, истина о Богу, истина о нама, о сваком човеку”, рекао је патријарх Иринеј.

         Последњу реч у беседи имао је патријарх Васељенски Вартоломеј који је рекао да „ова велика божанствена свечаност представља обавезу за православну цркву да поново преиспита себе како би сви и лично васкрснули”.

         Он је подсетио на прогон хришћана пре проглашења Миланског едикта, који, како је рекао, траје и данас у Сирији, Нигерији, Ираку, Египту и другим деловима света.

         Васељенски патријарх је у истом контексту поменуо и страдање „охридрског брата Јована”.

         „Што је у телу душа, то су у свету хришћани”, казао је Вартоломеј и указао на појаву у земљама тзв. западне цивилизације, које су некада биле хришћанске, да се сада убрзано иду путем секуларизације и дехристанизације, па је зато, како је додао, управо њима потребно да поново укажемо и изложимо истину о Крсту, сили и премудрости Божјој.

         Само обједињавање европских народа у наше дане, људска права, социјално одговорна држава, једнакост међу људима, верска толеранција, све то као садржај Миланског едикта надахнуто је начелима Светог Јеванђеља, казао је Вартоломеј.

         Према његовим речима, главна карактеристика гоњења, незаситости, покварености, јесте да претходно буде прогнана истина.

         „Они који говоре истину буду разапети. У овоме свету можемо да констатујемо неслободу”, оценио је Вартоломеј.

         Он је рекао да и у самом православном свету постоје расколништва и отпадништво, да јереси искрсавају и јачају.

         Монаси и свештенство бивају прогоњени јер поштују канонски поредак и не пристају да се укључе у антиканонске од разних државних чинилаца потпомагане, наставио је Вартоломеј и навео пример из Сирије, где се судбина браће не зна.

         Притом је пеловао да их киднапери ослободе.

         Напоменувши да су у току припреме за наредни Васељенски сабор, Вартоломеј је рекао да се ради на очувању истинског црквеног предања, како у литургијском и канонском животу православних цркава, тако и свему другом, јер било какво мењање онога што вековима важи могло би да произведе несагледиве последице нарушавања мира међу црквама.

         Немогуће је да се у пракси примене начела Миланског едикта ако не водимо конструктиван дијалог са човеком савремености у данашњем међусобно подељеном свету, који упркос својој подељености покушава да нађе излазе путем мирних дијалога и помирења, поручио је Вартоломеј.

         „Првенство има мирно сапостојање људи. Није дозвољено да се негује верски фанатизам који је нанео велико зло у прошлости, али их наноси и данас, па је потребно на делу прокламовати да ратни сукоби нису верска дужност, да равнодушност која их прати такође није дозвољена.

         Постоје мирни начини решавања међуљудских разлика и да они који тврде супротно, не изражавају праву вољу Божју”, поручио је васељенски патријарх.

         „Милански Едикт представља извор из кога је проистекло и прокламовано начело верске слободе у читавом свету”, рекао је Вартоломеј.

         Литургији је присуствовала делегација државног врха Србије предвођена председником Србије Томиславом Николићем и премијером Ивицом Дачићем и члановима владе, председник Републике Српске Милорад Додик, представници других хришћанских цркава и верских заједница, Римокатоличке цркве и исламске, Англиканске цркве и других верских заједница, хришћанских удружења из Европе и света.

         Литургији је присуствовао и велики број верника и грађана, а према проценама нишке полицијске управе и СПЦ било је присутно преко 15.000 људи.

         Свечаности у Нишу завршене су поделом одрдена Светог Цара Константина истакнутим учесницима из верског и политичког живота.

         Добили су га сви присутни патријарси и поглавари цркава и представници световног и политичког живота, председник и премијер Србије, Томислав Николић и Ивица Дачић, председник Црне Горе Филип Вујановић (који није био присутан), председник Републике Српске Милорад Додик, престолонаследник Александар Карађорђевић...

         У оквиру обиљежавања 17 векова од потписивања Миланског едикта, пет хиљада људи у Нишу је синоћ формирало крст од упаљених свећа, чиме су домаћој и светској јавности послали поруку мира и толеранције.

         Акција „И ја сам део крста” изведена је на углу Булевара Немањића и Сремске улице у близини храма Светог цара Константина и царице Јелене.

         Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики, роден 272. године у данашњем Нишу, и Лициније којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана који је трајао 300 година.

         Наставак свечаности у Подгорици

         СВЕЧАНОСТИ поводом 1700-годишњице Миланског едикта наставиће се у Подгорици - освештењем Саборног храма.

         Нова црква ће бити освештана у присуству Васељенског патријарха Вартоломеја.

         Вечерас ће бити одржана академија, посвећена теми „Слобода вере”. Предвиђено је да говоре митрополит Српске православне цркве у Црној Гори Амфилохије и председник Црне Горе Филип Вујановић.