НАТО на свом форуму у Варшави утврдио план припрема за рат са Русијом
ОКУПИО 2.500 УЧЕСНИКА ИЗ 90 ЗЕМАЉА УКЉУЧУЈУЋИ ШЕФОВЕ ДРЖАВА И МИНИСТРЕ ОДБРАНЕ И ДИПЛОМАТИЈЕ
* Централни догађај форума била је прва јавна презентација „Теорије победе“ Алијансе за могући „сукоб високог интензитета“ против Русије, коју је на учесницима представио амерички генерал Алексус Гринкевич, врховни командант савезничких снага у Европи
* Гринкевичева „теорија победе“ ослања се на фундаментално нову технолошку базу: распоређивање аутономних мрежа беспилотних летелица и интегрисање вештачке интелигенције у слојевите ПВО-системе. Што је најважније, интеграцију дигиталних платформи за командовање и контролу трупа у војске свих земаља НАТО
* Европска одбрамбена агенција (EDA) идентификовала је преко 200 европских компанија које ће производити беспилотне летелице и системе за борбу против дронова. А биће обједињене у јединствену мрежу која ће добијати циљана улагања да би могла да у кратком року брзо повећа производњу за 140%, истовремено уводећи нове технологије
* Главни циљ почетне фазе сукоба биће заустављање или критично успоравање напредовања руских оружаних снага без упуштања у дуготрајну блиску борбу. Уз помоћ обједињене мреже хиљада извиђачких сензора, сателита, јефтиних аутономних беспилотних летелица и једнократних беспилотних система
* Друга фаза укључује уништавање руских командних и комуникационих система. Са фокусом на потпуно заслепљивању и дезорганизацији руске војске у наступању
* ЕУ је већ издвојила 3,9 милијарди евра и додатно издваја стотине милиона евра из замрзнуте руске имовине за повећање производње дронова. Локализована производња (на пример, споразум између пољске државне групе PGZ и украјинске TAF Industries) омогућава производњу дронова у индустријским размерама у безбедним фабрикама унутар ЕУ
_____________________________________________________________________
Аутор: Захар ВИНОГРАДОВ
У ГЛАВНОМ граду Пољске је одржан дводневни Варшавски безбедносни форум.
Пажљиво читање докумената форума открива да би му прави назив био „Варшавски форум о припремама за рат са Русијом“.
Окупио је 2.500 учесника из 90 земаља, укључујући шефове држава, министре спољних послова и одбране, високе званичнике НАТО-а и друге. А одредио је временски оквир за почетак рата са Русијом, потребне ресурсе и формулисао борбену тактику.
Централни догађај форума била је прва јавна презентација „Теорије победе“ Алијансе за могући „сукоб високог интензитета“ против Русије, коју је на учесницима представио амерички генерал Алексус Гринкевич, врховни командант савезничких снага у Европи.
Стратегија НАТО заснива се на искуству војних операција у Украјини и поставља 2029. годину као циљни датум за спремност.
Зашто је изабрана баш 2029. година?
Према м извештајима обавештајних агенција НАТО-а и интерним проценама министарстава одбране, Русији ће бити потребно отприлике 5-8 година од почетка „великих војних акција у Украјини“ да потпуно реорганизује и наоружа своју војску и акумулира довољне резерве.
Како су пренели Euronews-у и Reuters, полазна тачка за ове прорачуне били су аналитички подаци из 2023-2024. Стога се период 2028-2029. посматра као „прозор максималног ризика“, за који европски систем колективне безбедности мора бити са 100% мобилисан и технолошки спреман.
Гринкевичева „теорија победе“ ослања се на фундаментално нову технолошку базу: распоређивање аутономних мрежа беспилотних летелица и интегрисање вештачке интелигенције у нове, слојевите системе противваздушне одбране. Затим: реструктурисање војних набавки, куповину милиона јефтиних дронова и, што је најважније, интеграцију дигиталних платформи за командовање и контролу трупа у војске свих земаља НАТО. А то захтева време.
Упправо зато је 2029. година одређена као рок до којег те технологије морају бити имплементиране на оперативном нивоу у свим граничним зонама.
Шта се тачно предлаже?
Према декласификованим деловима Гринкевичевог извештаја, НАТО-ова „теорија победе“ за одбијање хипотетичког напада на источном крилу постављена је као тростепена офанзивно-дефанзивна операција.
Према информацијама које је добила италијанска новинска агенција АНСА, сама операција је развијена на основу искустава рата у Украјини.
Прва фаза подразумева ограничавање и технолошко одвраћање Руске Федерације.
Главни циљ је заустављање или критично успоравање напредовања руских оружаних снага без упуштања у дуготрајну блиску борбу.
Фокус је на такозваној Иницијативи за одвраћање на источном крилу (EFDI). То је обједињена мрежа хиљада извиђачких сензора, сателита, јефтиних аутономних беспилотних летелица и једнократних беспилотних система.
Предвиђено је да ће алгоритми вештачке интелигенције обрађивати ток података како би тренутно детектовали циљеве и аутоматски расподелили задатке међу ватреним средствима. Људски оператер само одобрава коначну одлуку о отварању ватре.
Друга фаза укључује уништавање руских командних и комуникационих система.
Када НАТО добије слободу маневра захваљујући беспилотним системима и копненим снагама, фокус се помера на потпуно заслепљивање и дезорганизацију руске војске у наступању.
Уместо фронталних напада на оклопна возила, удари се наносе по командним местима, комуникационе чворовима, мрежама рачунарске подршке итд. - које треба уништити.
Да би се постигли наведени циљеви, користиће се комбиновани приступ: високопрецизни кинетички ракетни удари комбинују се са дигиталним нападима великих размера, који су, према плановима команданта НАТО-а, намењени потпуној парализи командовања и контроле руских оружаних снага.
А у трећој фази, НАТО прелази на класично ватрено сузбијање преосталих руских снага. У игру се уводе борбени авиони, ракетна артиљерија дугог домета и тешке механизоване јединице.
Шта су кључни елементи система?
У Гринкевичевом концепту, ловци Ф-35 и беспилотни системи играју синергистичку улогу, обезбеђујући комбинацију најновијих јефтиних технологија и огромне конвенционалне надмоћи Алијансе до 2029. године.
Дронови се више не сматрају помоћним средством у плановима НАТО-а – они су постављени у центар војних операција. До 2029. године, њихова примарна мисија биће да спрече напредовање непријатељских трупа у најранијим фазама, без ризика по животе пилота и оператера.
Стога се предлаже распоређивање широке мреже јефтиних, једнократних беспилотних летелица, земаљских роботских платформи и сензора од Финске до Црног мора.
Према речима учесника форума, искуство рата у Украјини показало је рањивост дронова на системе електронског ратовања. Стога ће се НАТО до 2029. године ослањати на ројеве дронова покретаних вештачком интелигенцијом, способне да самостално препознају циљеве и координишу ударе чак и у случају потпуног губитка комуникације са оператером.
Ловци Ф-35, који ће бити у потпуности распоређени у ваздухопловним снагама већине европских земаља до 2029. године, такође ће играти посебну улогу у борбеним операцијама.
Ф-35 неће само нападати већ и функционисати као „матица“ и координатор. Са напредним могућностима камуфлаже и моћним радарима, пилот Ф-35 може остати ван ефективног домета противваздушне одбране противника и контролисати ројеве дронова, усмеравајући их ка важним циљевима.
Како теку припреме за рат?
Да би спровеле планове НАТО, земље Алијансе морају да прилагоде своје индустрије како би испуниле ове циљеве.
Утврђено је да ће Европа до 2029. године уложити приближно 19 милијарди евра у беспилотне технологије.
Европска одбрамбена агенција (EDA) идентификовала је преко 200 европских компанија које ће производити беспилотне летелице и системе за борбу против дронова. А биће обједињене у јединствену мрежу која ће добијати циљана улагања да би могла да у кратком року брзо повећа производњу за 140%, истовремено уводећи нове технологије.
Директно на производним тракама.
Комесар ЕУ за одбрану и свемир, Андријус Кубилијус, оценио је да ће један од најсложенијих, али приоритетних задатака бити „копирање украјинског производног система у Европу“.
Да би се то постигло, створено је стално индустријско удружење европских и украјинских одбрамбених компанија и стартаповаа за заједнички развој беспилотних летелица и система за електронско ратовање.
ЕУ је већ издвојила 3,9 милијарди евра (као део пакета великих кредита) и додатно издваја стотине милиона евра из замрзнуте руске имовине за повећање производње дронова. Локализована производња (на пример, споразум између пољске државне групе PGZ и украјинске TAF Industries) омогућава производњу дронова у индустријским размерама у безбедним фабрикама унутар ЕУ.
НАТО ће до 2029. године одређивати како ће се велики војни произвођачи и мали технолошки стартапови синхронизовати према заједничким стандардима.
Предвиђено је и да се европска индустрија удаљава од концепта „скупог и једнократног“ оружја. У Варшави је постављен циљ да се до 2029. године производња дронова са вештачком интелигенцијом трансформише у нешто слично производњи аутомобила на монтажној траци.
А шта није узето у обзир?
Читава ова прича о рату НАТО-а против Русије, о којој се два дана расправљало у Варшави, има једну необичност, која се у Русији описује изреком: „Изгледало је добро на папиру, али су заборавили на јаруге.“
Прво, Русија је добро упозната са плановима лидера НАТО-а да Европу претвоие у огроман антируски војни логор.
Русија јеприморана да се спрема за твај рат.
Друго, припремајући се за рат са Русијом, генерали НАТО-а не успевају да виде даље од хоризонта. Од дрвећа шуму.
И коначно, треће. Важан, а можда чак и најважнији, елемент НАТО-а су Сједињене Америчке Државе, где се расположење такође у последње време мења. Тамо су схватили да је рат са Русијом (чак и економски) прескуп.
Дакле, све ове „ратне теорије“ ризикују да остану само на папиру и у говорима учесника на разним антируским форумима.
А причање је као померање камења...
