Американци праве НАТО 3.0 – цену ће, као и у случају Украјине, плаћати Европа

ХЕГСЕТ ОБЈАВИО ДА ЋЕ ЦЕО ТАЈ „ПРОЦЕС“ ПОТРАЈАТИ ПОЛА ГОДИНЕ

Фото: Getty © Sean Gallup / Staff

* Елбриџ КОЛБИ, заменик америчког министра рата: „Уследиће свеобухватно снимање стања са проценом како осигурати да НАТО брзо и неповратно примарну одговорност за конвенционалну одбрану на Старом континенту пренесе на Европу“

* У првом плану је повлачење 5.000 америчких војника из Немачке. Врховни командант савезничких снага НАТО-а Алексус Гринкевич објавио је и да Сједињене Државе одустају од идеје да у Немачку пошаљу батаљон тешке артиљерије и приближно 1.000 војника

* Уследило је лансирање планова за повлачење пешадијске бригаде из Румуније. Потом је поништена одлука о слању 4.000 америчких војника у Пољску

* Прва верзија НАТО постојала је током сукоба са СССР-ом, када је амерички контингент у Европи бројао готово 440.000 војника. У другој фази, та бројка је опадала: до краја Хладног рата пала је на приближно 290.000, а током 1990-их - за још трећину. У мају је Америчка европска команда известила да на континенту остаје приближно 80.000 америчких војника и официра

* Трамп је уверен да је и то превише. Међутим, Конгрес спречава повратак војске у САД — према Закону о одбрамбеним овлашћењима за фискалну 2026. годину, председник не може смањити број војника у Европи испод 76.000. А Колби сматра да кључ америчке доминације не лежи у Европи, већ у Азијско-пацифичком региону, па га не узбуђује превише хистерија европских политичара који сваког дана предвиђају неизбежан рат са Русијом

______________________________________________________________

           OНО што је изгледало непоколебљиво безмало осамдесет година, као да је почело да се догађа.

           Пентагон је почео да преиспитује америчко војно присуство у Европи.

           „Уследиће свеобухватно снимање стања са проценом како осигурати да НАТО брзо и неповратно примарну одговорност за конвенционалну одбрану на Старом континенту пренесе на Европу“, рекао је Елбриџ Колби, заменик америчког министра рата.

           Шеф Пентагона Пит Хегсет најавио је да ће тај „процес“ трајти „око шест месеци“.

           Смањење америчког војног присуства у Европи није нова идеја. Била је једна од кључних тачака изборног програма Доналда Трампа.

           Намера да се Европа примора да се сама брани чак укључена у Стратегији националне безбедности САД, која је објављена крајем прошле године.

           Многи су овај документ доживели као основу за „Донроову доктрину“ – Трампову (Доналдову) верзију идеје америчког изолационизма, коју је прогласио Џејмс Монро почетком 19. века.

 

           У Европи су тим поводом почела превирања.

           Из Вашингтона су сагледане прилично мрачни изгледи за европске савезнике.

           Оцењено је, поред осталог: „Више је него вероватно да ће, најкасније у року од неколико деценија, неке чланице НАТО-а постати земље са неевропском већином, па ће НАТО изгубити своју вредносну димензију. Са тим могу нестати и разлози а Сједињене Државе испуњавају своје савезничке обавезе“.

           Трампова администрација је окривила наднационалне европске организације, пре свега ЕУ, за слабљење својих партнера. Вашингтон је уверен да оне поткопавају суверенитет и политичку слободу држава чланица и угрожавају њихову безбедност.

           У Европи је, наравно, ова критика изазвала узбуну.

           Још Трамп није престајао да захтева да евро-чланице алијансе повећају издатке за одбрану на пет процената БДП-а ако желе да Сједињене Државе наставе да испуњавају своје обавезе. Неке то прихватиле, али ни то није променио Трампов став.

           У првом плану је повлачење 5.000 америчких војника из Немачке.

           Врховни командант савезничких снага НАТО-а Алексус Гринкевич објавио је да Сједињене Државе одустају од идеје да у Немачку пошаљу батаљон тешке артиљерије и приближно 1.000 војника.

           Уследило је лансирање планова за повлачење пешадијске бригаде из Румуније. Потом је поништена одлука о слању 4.000 америчких војника у Пољску.

           Рат САД са Ираном изазвао је додатне тензије.

           „Европски партнери“ нису подржали акције Вашингтона – барем не на начин на који се Трамп надао. Због тога није искључио могућност повлачења трупа из још две земље – Италије и Шпаније.

           Хегсет је говорио и о плану још значајнијег смањења америчког војног присуства у Европи. Међутим, тај сценарио је напуштен због противљења државног секретара Марка Рубија.

           Трамп је на самиту у Анкари рекао да још није донео коначну одлуку.

           Колби, упркос свему, говори о трансформацији западног војног блока у „НАТО 3.0“.

           Према његовим речима, прва верзија НАТО  постојала је током сукоба са СССР-ом, када је амерички контингент у Европи бројао готово 440.000 војника.

           У другој фази, та бројка је опадала: до краја Хладног рата пала је на приближно 290.000, а током 1990-их - за још трећину.

           У мају је Америчка европска команда известила да на континенту остаје приближно 80.000 америчких војника и официра.

           Трамп је уверен да је и то превише. Међутим, Конгрес спречава повратак војске у САД — према Закону о одбрамбеним овлашћењима за фискалну 2026. годину, председник не може смањити број војника у Европи испод 76.000.

           Колби се сматра једним од водећих заговорника става да кључ америчке доминације не лежи у Европи, већ у Азијско-пацифичком региону. Њега не узбуђује превише хистерија европских политичара који сваког дана предвиђају неизбежан рат са Русијом.

           Први генерални секретар НАТО, Хејстингс Исмеј, формулисао је његов главни задатак на следећи начин: „Држати Русе напољу, Американце унутра, а Немце доле“. Било би наивно веровати да ће се ова формула радикално променити.

            Колби је више пута изјављивао да је Европа превише зависна од америчког војно-индустријског комплекса и да најављене промене неће ојачати њену независност. Напротив, да ће ослободити саме САД, док ће њихови савезници, остајући покорни, плаћати цену настанка и функционисања НАТО 3.0.