Нобеловац Стиглиц: Одустајање од евра је услов да буде спасена - Европа

„ЕВРО ЈЕ ПРВОРОДНИ ГРЕХ ЕУ, ЊЕНА ГЛАВНА ГРЕШКА КОЈА СЕ ПРЕТВОРИЛА У КАТАСТОФУ”

Џозеф Стиглиц

• Џозеф СТИГЛИЦ наводи да је у тренутку увођења евра БДП Португала био 57 одсто немачког, а да је сада – 48 одсто. Још подвлачи: евро је богате земље учинио богатији, а сиромашне – још сиромашнијим
• „Да је то био чисто економски пројекат – евро би био заборављен пре много година. Не, то је увек био политички инструмент који је свезао Европу у потери за главним франко-германским федералним идеалом. Евро је – у својој чистој суровости – Грке лишио могућност да девалвацијом постану конкурентнији у иностранству. Евро личи на златни стандард”
• „Европска елита је отишла предалеко да би признала сопствени пораз. Меркелова и Оланд су нанели такву штету економијама народа Јужне Европе да напросто не могу себе натерати да признају да нису били у праву и све започети испочетка. Обоје су свој политички капитал, славољубивост и утопијске наде ставили изнад среће и просперитета португалских пиљара, грчких рибара, шпанских лекара и италијанских домаћица”

          НОБЕЛОВАЦ Џозеф Стиглиц – један од најцењенијих економиста у свету – поново мрачним бојама насликао будућност Европске уније.

          Како преноси dailymail.co.uk, предочио је: „Евро је првородни грех ЕУ, њена главна грешка која се претворила у катастрофу”.

          Стиглиц наглашава да је непромишљена политика лидера ЕУ земље југа Европе већ довела до најдубље кризе у новијој историји, избацивши милионе људи на „депонију незапослености” и учинивши их лаким пленом десних екстремиста.

           Стиглиц је експлицитан: садашња политика ЕУ води ка катастрофи.

          Он посебно указује да ће у Италији ускоро бити одржан референдум о уставним променама који може – ако исход гласања не буде оно што премијер Матео Ренци жели – разорити крхки финансијскки систем земље. А то онда може имати домино-ефекат широм Европе и „експеримент евро” суочити са крахом.

          Амерички нобеловац упозорава: „Увођење евра је било лудачки глупа идеја од самог почетка. Потпуно је безумље уводити заједничку валуту за више од 20 земаља – без икакве финансијске уније и без гаранција да ће свака од њих играти по заједничким правилима. Европски политичари су тврдили да ће евро зближити државе-чланице, али је све постало горе него дотад”.

          За пример је навео: да је у тренутку увођења евра БДП Португала био 57 одсто немачког, а да је сада – 48 одсто. Стиглиц зато подвлачи: евро је богате земље учинио богатији, а сиромашне – још сиромашнијим.

          По његовим рачуницама, од евра су највише профитирали немачки извозници који су својим производима буквално преплавили Јужну и Источну Европу.

           Стиглиц сматра да је евро „смирио” горду независност земаља попут Грчке и Португала јер од самог свог почетка никада није био „економска идеја”:

          „Да је то био чисто економски пројекат – евро би био заборављен пре много година. Не, то је увек био политички инструмент који је свезао Европу у потери за главним франко-германским федералним идеалом. Евро је – у својој чистој суровости – Грке лишио могућност да девалвацијом постану конкурентнији у иностранству. Евро личи на златни стандард”.

          Стиглиц је наводи да је бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис једини међу колегама у ЕУ био професионални економиста и да је једини знао о чему говори, критикујући политику разрађену у Бриселу и Берлину. Зато је био принуђен да поднесе оставку:

          „И то се догодило зато што у самом средишту европског пројекта постоји дубоко одсуство привржености демократији. Индикативно је да су референдуми о узимању евра одржани само у две земље ЕУ – у Данској и Шведској – и у обе је јединствена европска валута била одбачена. Друге земље нису биле у прилици да гласају, па су биле приморане да прогутају евро”.

          Стиглиц сматра да за евро постоје само два пута.

          Први је да Немачка, као локомотива ЕУ, на себе преузме терет свих социјалних пројеката. Међутим, он верује да је то мало вероватно.

          „Друго решење је да се филм врати назад. Евру је само 17 година, то је лоше разрађена идеја која не функционише. Боље је – упозорава Стиглиц – одустати од евра ради спасавања Европе”.

          Он признаје да у овом другом случају такође постоји проблем: „Европска елита је отишла предалеко да би признала сопствени пораз. Меркелова и Оланд су нанели такву штету економијама народа Јужне Европе да напросто не могу сами себе натерати да признају да нису били у праву и све започети испочетка. Обоје су свој политички капитал, славољубивост и утопијске наде ставили изнад среће и просперитета португалских пиљара, грчких рибара, шпанских лекара и италијанских домаћица. А губитници, уосталом, неће ни бити политичари већ обични Европљани”.