Ево писма какво београдски доктори наука никада неће послати Јункеру

ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЕДНИКУ ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ УПУТИО СЛОВАК ДР АНДРЕЈ ЈАНЦО

Жан Клод Јункер

• Историјска одлука о заједничкој експлоатацији налазишта угља учврстила је мир између Немачке и Француске и постала темељ заједничког европског дома. Тежња да се загосподари природним и људским ресурсима Русије била је један од главних узрока почетка Другог светског рата, који је Европу стајао неколико десетина милиона људи, на неколико деценија уништио шансу Европе да постане светски економски лидер, а преко кредита за обнову је учинио робом туђих интереса
• Хитно укините санкције уведене против Русије. Напад Хитлера на њу није изазвао очекивани ефекат колапса „колоса на глиненим ногама“. Напротив, Русија је у року од три месеца успела да пребаци практично целу своју војну индустрију иза Урала и повећа обим производње. Исто се догађа и у случају са санкцијама које су само мотивисале Русију да поспеши значајне промене
• Русија поново има једну од најмоћнијих армија на свету, чија јој технолошка модернизација омогућава да доноси одлуке о асиметричном ратовању. Руси су, противно очекивањима, постигли раст конкурентности националних производа, као и повећање извоза и значајне промене у његовој структури
• Европска унија није САД, где ефикасност привреде зависи од доминације у свету, због чега може да буде флексибилнија од Америке. И могла би то да искористи, да под утицајем туђих интереса није дозволила да буде увучена у сукоб с Русијом, у којем се, узимајући у обзир и утицајне савезнике Русије, налази у неповољном положају

         ПОТШТОВАНИ господине председниче Европске комисије, Жан-Клоде Јункеру, обраћам Вам се као грађанин Европске уније, председник организације за борбу за мир „Повеља 2015“, као и у име интелектуалаца Словачке Републике и већине грађана Европске уније са апелом да хитно укинете економске санкције против Руске Федерације.

         Узајамно демонстрирање могућности ЕУ и Руске Федерације да се супротставе уведеним санкцијама неће довести до победе било које од две стране, и данас је потпуно јасно да узајамне санкције наносе штету како Русији, тако и ЕУ.

         Већина представника европске јавности је уверена да санкције Европске уније нису натерале, нити могу да натерају Русију да се потчини туђим интересима. Штавише, европска јавност која никада није повезивала себе са тим интересима, сматра их нелегалним и неевропским, пошто их повезује више са реториком да је „Русија узела сувише велике територију и ресурсе“ него са тежњом ка „демократизацији и ослобађању Украјине“, на чијем челу се већ две деценије налази влада легално изабрана на демократским изборима.

         Европска јавност сматра санкције против Русије суштинским фактором повећања напетости између ЕУ и Руске Федерације, што, пак, може да буде импулс за нови светски војни сукоб, и поново на територији Европе.

         Поштовани господине Председниче, привреда је увек била снажан аргумент у одређивању односа како унутар држава, тако и на међународном нивоу. Она може бити инструмент за постизање стабилности и мира, али такође може бити искоришћена за покретање рата.

         Историјска одлука о заједничкој експлоатацији налазишта угља учврстила је мир између Немачке и Француске и постала је темељ за изградњу заједничког европског дома. И обрнуто, тежња да се загосподари природним и људским ресурсима Русије била је један од главних узрока почетка Другог светског рата, који је Европу стајао неколико десетина милиона људи, на неколико деценија уништио шансу Европе да постане светски економски лидер, а преко кредита за обнову је учинио робом туђих интереса.

         Потпуно је јасно да у темељу санкција ЕУ, усмерених на решавање сопствених геополитичких интереса према сировинским ресурсима Русије, лежи принцип дампинга цена нафте из трећих земаља, чија дужина трајања сваким даном повећава ризик од неиспуњавања обавеза према својим добављачима.

         Европска јавност је забринута да би структура тих обавеза могла да уздрма њене финансијске темеље, што би могло да повећа утицај спољних, неевропских геополитичких интереса.

         Управо њих значајан део европске јавности сматра стварним катализатором сукоба у Украјини и каснијих антируских санкција.

         Увек је приликом процене утицаја различитих мера добро користити одговарајуће историјске паралеле. У случају Русије, таквом паралелом сматрам њену изузетну способност да у случају опасности мобилише све своје расположиве ресурсе и снаге.

         Као што је познато, напад Хитлера на Русију није изазвао очекивани ефекат колапса „колоса на глиненим ногама“. Напротив, Русија је у року од три месеца успела да пребаци практично целу своју војну индустрију иза Урала и повећа обим производње. Исто се догађа и у случају са санкцијама.

         Противно очекивањима, наведене санкције су само мотивисале Русију да поспеши значајне промене које се догађају у последњих 10 година. У првом реду треба истаћи да Русија поново има једну од најмоћнијих армија на свету, чија јој технолошка модернизација омогућава да доноси одлуке о асиметричном ратовању. Руси су, противно очекивањима, постигли раст конкурентности националних производа, као и повећање извоза и значајне промене у његовој структури.

         Као пример може да послужи развој аграрног сектора. Ако се упореди ситуација која је постојала пре 10 година, када је Русија увозила више од половине пољопривредних производа, прошле године обим руског извоза пољопривредних производа у новчаном изразу достигао је готово 20 милијарди америчких долара, што је за четвртину више од прихода од продаје оружја, или око трећине прихода од извоза гаса.

         Раст индустријске производње и осцилације курса националне валуте су стабилизовани, смањен је ниво инфлације, значајно је смањен одлив капитала.

         Руси су постигли стабилан раст прихода и социјалне заштите становништва, значајне резултате у сфери образовања, демографског раста, постоји тенденција продужења животног века, а такође је захваљујући преласку на другачији систем осигурања и другим системским мерама повећан ниво здравствене заштите становништва. Повећало се поверење становништва у реформе које се спроводе, породице желе да имају и подижу децу, верују у будућност, поверовале су у сопствену земљу и рачунају на помоћ државе.

         Русији то даје убрзање о којем Европска унија не може више ни да машта, а истовремено је искључује из категорије такозваних „режимских земаља“. На ту тему се може полемисати до бесконачности, али остаје чињеница да се тежиште светских ресурса, тржишта рада, производње, технологија, а услед тога и тежиште привреде, војне силе, а у последње време чак и финансија, преместило на Исток. Може се све то, наравно, игнорисати, и наставити наносити штета Европској унији. А може се, узимајући у обзир све те факторе, тежити да се спроведу неопходне структурне промене у политици и привреди ЕУ, које би могле да помогну адаптирању на услове нове парадигме.

         Европска унија није САД, где ефикасност привреде зависи од доминације у свету, због чега може да буде флексибилнија од Америке. И могла би то да искористи, да под утицајем туђих интереса није дозволила да буде увучена у сукоб с Русијом, у којем се, узимајући у обзир и утицајне савезнике Русије, налази у неповољном положају.

         Очигледно је да санкције терају Русију да склапа нове савезе, који ће, на крају, коначно преоријентисати Русију са Европе на Азију. Русија гради слободан економски простор са слободним кретањем капитала, роба и радне снаге у оквиру Евроазијске економске уније (ЕЕУ). Русија је постигла споразум о сарадњи између ЕЕУ и Кине у области реализације кинеске иницијативе о стварању Економског појаса „Пута свиле“, са ШОС, има зону слободне трговине са Вијетнамом, програм сарадње између Русије и ASEAN. Треба имати у виду да све те државе чине практично једну трећину светске економије по паритету куповне моћи.

         Русија је самодовољна земља, економска изолација у дугорочној перспективи је за Русију много мање болна него за ЕУ.

         Овај непотребни и оптерећујући сукоб, који ми добровољно водимо са Русијом, само продубљује озбиљније сукобе, које ми не бирамо, али смо принуђени да их решавамо, при чему ниво опасности од тих сукоба стално расте. Ми санкцијама блокирамо економске могућности за решавање тих сукоба и одбацујемо снажног потенцијалног савезника, нарочито тамо где је Русија показала спремност да војно сарађује, између осталог, у случају Сирије.

         Поштовани господине Председниче, Европска унија је била створена као заједнички дом нација, удружених на основу заједничке вере у могућност мирног суживота и економски корисне сарадње. То је истовремено и гарант њеног очувања, што у садашњим условима кризе породичних вредности, избегличке кризе, демографске кризе, економских и десетина других проблема, које покушава да реши ЕУ, уопште неће бити лак задатак.

         Мир није у интересу само једне стране, и наравно да није само у интересу Русије, иако сада управо Русија носи на својим плећима главно бреме његовог очувања.

         Европљани не желе да умиру у вештачки створеном сукобу на непознатом фронту у име себичних интереса који немају ништа заједничко с нашим интересима. Зато Вас молим да приликом доношења одлука  о даљим потезима ЕУ узмете у обзир и ову тачку гледишта. То је мишљење јавности која у Вас гледа с поверењем, јер се само на њему може изградити наша заједничка будућност.

         С поштовањем
       др Андреј Јанцо