Додик:БиХ не може у ЕУ са високим представником и уставним судијама-странцима

УПУТИО ПИСМО ЕВРОПСКОЈ КОМИСИЈИ, ЛИДЕРИМА ЗЕМАЉА ЕУ И УЧЕСНИЦИМА САМИТА У ЗАГРЕБУ   

* У писму упућеном Европској комисији, лидерима земаља чланица ЕУ и земаља западног Балкана уочи Самита "ЕУ - Западни Балкан", који ће бити одржан 7. маја у Загребу, нагласио да се кретање ка Европској унији мора препустити БиХ и њеним ентитетима, односно институцијама на свим нивоима власти

* Нагласио да то јасно намеће и потребу укидања ОХР-а, како би се вратио пуни суверенитет БиХ, а односи између Европске уније и БиХ били кредибилнији

* Упозорио је да још једну сметњу суверенитету БиХ, али и њеном напретку на путу ка Европској унији, представља и присуство страних судија у Уставном суду БиХ. Указао је да ниједна друга суверена земља у свету није у свом уставном суду резервисала места за стране судије

_____________________________________________________________________

        СРПСКИ члан Председништва БиХ Милорад Додик истакао је да је интеграција у Европску унију (ЕУ) један од јасно истакнутих спољно-политичких циљева западног Балкана, укључујући Републику Српску и БиХ.

        У писму упућеном Европској комисији, лидерима земаља чланица ЕУ и земаља западног Балкана уочи Самита "ЕУ - Западни Балкан", који ће бити одржан 7. маја у Загребу, Додик је изразио задовољство што Србија, без застоја, напредује према чланству и што ће вероватно бити остварен план да се процес њеног приступања доврши 2025. године.

        "Такође, охрабрени смо и чињеницом да је у оквиру Европске уније коначно постигнута сагласност да се започну преговори о чланству са Северном Македонијом и Албанијом. Ово је позитиван сигнал за све земље западног Балкана, те у томе видимо шансу и за БиХ у погледу стицања статуса кандидата, а потом и каснијег напредовања ка чланству. Имамо велика очекивања од предстојећег самита у Загребу у смислу потпуне рехабилитације и ревитализације односа Европске уније према земљама западног Балкана", нагласио је Додик.

        У том смислу БиХ озбиљно схвата Аналитички извештај и Мапу пута од 14 приоритета које је дефинисала Европска комисија.

        "Предвиђено је да се испуњавање ових обавеза врши на основу Акционог плана, при чему су, у сложеној држави попут БиХ, јасно евидентиране обавезе институција на различитим нивоима власти. За неке од приоритета биће потребно активно политичко договарање политичких актера у БиХ, као и јасан партнерски однос са Европском унијом.

        Треба подсетити да смо претходно, још пре неколико година, а у складу са јасно постављеним условом од Европске уније, успоставили и Механизам координације како би обезбедили организовано и координисано испуњавање европских обавеза различитих нивоа власти у БиХ, у складу са њиховим уставним надлежностима, а тиме и успешније кретање БиХ на европском путу", нагласио је Додик.

        Српски члан Председништва подсетио је у писму да је Механизам координације свој својеврсни тест имао у време израде одговора на Упитник Европске комисије, и као што је познато, тај посао је успешно окончан.

        "Верујемо да овај механизам, односно систем координације, може обезбедити наше кретање у процесу европских интеграција. Верујемо и да Европска унија разуме да је БиХ специфична држава и да су механизми заштите колективних права важни за њене народе. Такође, разумемо да и Уговор о Европској унији садржи тзв. клаузулу о идентитету, којом се, између осталог гарантује поштовање унутрашње уставне структуре држава чланица и њиховог правног и политичког идентитета.

        Разумемо и да је постојала потреба да ангажман међународног фактора у једном периоду након успостављања дејтонске БиХ буде присутан у посебној форми. Међутим, данас, кад говоримо о испуњавању обавеза с циљем стицања кандидатског статуса, а касније и вођења приступних преговора, тај однос се мора променити и власништво над свим процесима, посебно над овим који се односи на кретање ка Европској унији, мора се препустити БиХ и њеним ентитетима, односно институцијама на свим нивоима власти", рекао је Додик.

        Стога, оценио је српски члан Председништва БиХ, БиХ мора да буде третирана од међународне заједнице као пуноправна и равноправна суверена земља, укључујући приврженост немешању у њене унутрашње ствари, као темељном принципу међународног права.

        Додик је навео да се овим јасно намеће и потреба решавања једне од кључних опструкција у функционисању БиХ као демократске земље, што значи да је неопходно укидање ОХР-а, како би се вратио пуни суверенитет БиХ, а односи између Европске уније и БиХ били кредибилнији.

        "Још једну сметњу суверенитету БиХ, али и њеном напретку на путу ка Европској унији, представља и присуство страних судија у Уставном суду БиХ. Одредба Устава БиХ којом се прописује начин именовања страних судија била је предвиђена само као прелазна мера након рата, која је требало да траје пет година, дакле до 2000. године, након тога је Парламентарна скупштина БиХ требала Законом да предвиди другачији начин избора судија", подсетио је Додик.

        Он је указао да ниједна друга суверена земља у свету није у свом уставном суду резервисала места за стране судије, а камоли судије које је именовао страни суд, односно странац - појединац, без пристанка дате земље као услова, и који немају правну експертизу у области прописа који су на снази у БиХ, који не суде независно и немају никакву правну одговорност за своје судијске активности и одлуке.

        Српски члан Председништва истакао је да представници, а посебно експерти Европске уније препознају и одлично разумеју овај проблем, стога је и Европска комисија навела обавезу реформисања Уставног суда БиХ, укључујући и решавање питања страних судија и осигуравања спровођења његових одлука.

        Додик је навео да принцип суверенитета подразумева и завршетак примене мера које су успостављене као привремене, пре свега, одлазак страних судија Уставног суда БиХ и њихову замену домаћим судијама.

        Он је оценио да приврженост Уставу БиХ мора бити основ постојања и функционисања свих институција на нивоу БиХ.

        "Неопходно је извршити сва потребна усклађивања са Уставом. Уставом утврђена консоцијативна структура земље и надлежности ентитета морају бити поштовани од институција и званичника БиХ, као и од припадника међународне заједнице. Све заједничке активности које надлежне институције у БиХ предузимају на пољу европских интеграција морају бити у складу са правилима, процедурама и принципима усаглашеног механизма координације", навео је Додик у писму.

        Он је оценио да се само на тај начин обезбеђује деловање у складу са уставним овлаштењима, али и укљученост свих у БиХ у процесе који се тичу свих.

        "Процес европских интеграција није и не може бити ексклузивитет једног нивоа власти или једног народа у БиХ. Управо супротно, само уз укљученост свих у складу са њиховим уставним надлежностима, те уз консензус свих релевантних актера, може се обезбедити ефикасно учешће БиХ у процесу европских интеграција и доћи до усаглашеног 'једног' гласа који ће испред БиХ бити презентован у комуникацији са Европском унијом", нагласио је Додик.

        Подсетивши да је БиХ сложена државна заједница, Додик је појаснио да њена сложена унутрашња структура, о чему сведочи и Мишљење Европске комисије о Захтјеву БиХ за чланство у Европској унији, не представља препреку њеном даљем кретању или, пак, чланству у Унији.

        Додик је нагласио да Република Српска подржава процес европских интеграција и спремна је и даље активно, свим својим капацитетима, давати допринос остварењу заједничког циља, а то је чланство БиХ у Европској унији.

        Истовремено, указао је српски члан Председништва БиХ, Република Српска је спремна учествовати у овом процесу само као равноправан партнер, уз пуно поштовање њене аутономије и уставних овлаштења који су јој Дејтонским споразумом гарантовани.

        "И Европска унија је одавно свесна да су главни носиоци активности у процесу европских интеграција у БиХ ентитети, односно, у ФБиХ, делом и кантони, о чему сведоче њени бројни документи који се на различите начине баве БиХ. За Европску унију није, нити може да буде релевантно питање унутрашње организације било које државе.  

        „Само заједнички, кроз јасну примену координације можемо постићи укљученост свих и успех који ће бити заједнички, посебно имајући у виду да и поред чињенице да институције БиХ имају своју улогу у процесу европских интеграција, велика већина надлежности у БиХ припада ентитетима и усклађивање са стандардима ЕУ обавља се на нивоу ентитета. На пример, неки технички или административни пропис у истој области неће, наравно, бити исти у Републици Српској и ФБиХ - али ће оба бити усклађени са одговарајућим европским стандардом.

        Такође, јединствен наступ и тзв. 'један глас' испред БиХ у комуникацији са Европском унијом обезбеђује се у оквиру усаглашеног Механизма координације. То, истовремено, не умањује аутономност и субјективитет Републике Српске да такође, у оквиру својих уставних надлежности, остварује комуникацију и сарадњу са Унијом и њеним институцијама, као и са другим међународним партнерима и пријатељима.       

        "То је од великог значаја за западно-балканске државе и ми у овом смислу пружамо потпуну подршку успостављању тзв. Мини-Шенгена, и генерално, свим иницијативама које ће допринети бољем политичком разумевању и бољој економској сарадњи на простору западног Балкана", закључио је српски члан Председништва БиХ.

        (Срна)