Српски Путин

КО ЈЕ И ЧЕМУ ТЕЖИ МИЛОРАД ДОДИК, ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

председник РС Милорад Додик

•    БиХ је споразумна, и ако се разгради Дејтон, та БиХ не може да постоји, а са друге стране Сарајево никада неће прихватити постојање РС и суживот

•    Српска је стално окренута према Србији. Ми гледамо на Србију и онда када вас то нервира... Србија никада неће престати да буде за нас важна, чак и када се понекад разочарамо зато што не разумије нашу позицију или не чини оно што ми очекујемо

•    Није ми проблем да сам крив пред Американцима, али нећу дозволити да Срби у БиХ буду мањина

•    Чим кажете Босна, одмах искочи стереотип 'лоших момака' и испоставља се да је Додик лош момак." То је велики терет за нас. Бескомпромисан став Бошњака о централизованој држави спречава БиХ да се брже креће ка ЕУ

   ТЕШКО је предвидети Милорада Додика. Тако бар о њему мисле они који га знају и који са њим сарађују.

   Политичар без кога се у Босни и Херцеговини ништа не може решити и који не зазире да оно што мисли и каже, а оно што науми и да уради, рођен је у Лакташима 12. марта 1959. године у тадашњој ФНРЈ.

   Дипломирао је на Факултету политичких наука у Београду, почасни је председник и кошаркашког клуба Партизан.

   Председник је Републике Српске и председник Савеза независних социјалдемократа (СНСД). У три мандата био је и премијер Републике Српске.

   Ко је заправо Милорад Додик, актуелни председник Републике Српске, можда је најбоље сажето у књизи интервјуа и јавних обраћања Додика у периоду од 2010. године до данас, под именом "Заувијек Српска - Милорад Додик", чији аутор је бањалучки новинар Радован Јовић, а коаутор новинар Неђо Ђевић.

Заувијек Српска, Милорад Додик

   "Ова књига говори језиком непобитних чињеница, језиком главне личности књиге и стварности, човека великих визија и чврстог карактера, коме је РС лични завјет и највећа вриједност", реченица је којом су аутори књиге представили Додика.

   Да Додик не спада под уобичајени профил политичара са ових простора говори и чињеница да до данас нико није успео да до краја укапира на чијој је страни, кад је реч о српским политичарима. Кад га очекују од Коштунице, он се појави код Тадића, а кад га чекају код Тадића он се обрете код Николића...

   Неки медији називају га српским Путином, док рецимо, бивши британски амбасадор у СРЈ, Чарлс Крафорд, каже да личи на Милошевића. Додик наглашава да не може да говори о себи на тај начин, јер се није бавио неким светским питањима, да би у том погледу могао бити важан, али да иза себе жели да остави РС која ће бити стабилна и уважавана.

   Политичка каријера

   Политичку каријеру започео је 1986. године као председник Извршног одбора Скупштине општине Лакташи на ком се месту задржао до 1990. Исте године, на првим вишепартијским изборима у СР БиХ изабран је за српског посланика Скупштине СР БиХ, као кандидат Савеза реформских снага.

   Током рата у БиХ, био је посланик Народне скупштине Републике Српске. У то време, основао је Клуб независних посланика у Народној скупштини Републике Српске, чији су чланови били опозиција Српској демократској странци која је имала већинску власт у Народној скупштини Републике Српске.

   После потписивања Дејтонског споразума 1996., из клуба који је основао рођена је Странка независних социјалдемократа а Додик постаје њен први председник. Странка се касније ујединила са Демократском социјалистичком партијом како би се оформио Савез независних социјалдемократа на чијем челу је Додик и данас.

   Премијерски мандати

председник Владе

   Функцију председника Владе Републике Српске Милорад Додик је обављао у три мандата.

   За премијера Републике Српске у првом мандату, изабран је на предлог на предлог тадашњег председника Републике Српске Биљане Плавшић, 18. јануара 1998. године. На том месту је остао до 12. јануара 2001. године.

   Године 2006. 28. фебруара поново је изабран за премијера овога пута на предлог тадашњег председника Републике Српске Драгана Чавића.

    После општих избора у Босни и Херцеговини, одржаних 1. октобра 2006, странка Милорада Додика, Савез независних социјалдемократа, освојила је 43,31 одсто гласова бирача за избор посланика за Народну скупштину Републике Српске, односно 41 место у скупштини, као и победу свог кандидата за председника Републике Српске, др Милана Јелића. Након тога, стекли су се сви услови да Милорад Додик, на предлог Милана Јелића, без проблема буде поново изабран за премијера РС. Нова, дванаеста влада РС изабрана је на седници НСРС одржаној 29. новембра 2006. године.

   Председнички мандат

   На општим изборима у Босни и Херцеговини 2010, Милорад Додик је победио на изборима за председника Републике Српске са добијених 51одсто гласова. Дана 15. новембра 2010. године званично је ступио на дужност председника Републике Српске, положивши заклетву пред Народном скупштином Републике Српске.

инагурација председника РС

   „Ја сам пре свега Србин“

   СВИ ДОДИКОВИ СУКОБИ СА САРАЈЕВОМ, ОХР И ЕУ

•    Када се буде доносила одлука о НАТО - грађани РС треба да се изјасне на референдум

•    Ја сам пре свега Србин, изабран од Срба и једино према томе осећам обавезу

•    Љубав према Србији је далеко већа него према БиХ., А наша сарадња је била добра и са Коштуницом, као што је одлична и сада са Тадићем, Цветковићем, јер ми поштујемо Србију, ко год да је води. Србија коју волимо увек ће нам бити важна, можда је то део патологије, али то је реалност.

   ДОДИКОВА политичка каријера од почетка обилује контраверзама, поготово у правцу његовог односа са властима у Сарајаву и односом са високим предствником међунардоне заједнице у овој земљи.

   Тако је град Сарајево је 6. октобра 2009. поднео Тужилаштву БиХ, сарајевском и тузланском кантоналном тужилаштву, и Окружном суду у Бијељини кривичну тужбу против Додика због „злоупотребе положаја, или овлашћења, изазивање националне, расне и вјерске мржње, раздора или нетрпељивости и насилничког понашања“, зато што је 11. септембра на јавном скупу у Бијељини, према наводима тужбе, „порицао доказане ратне злочине“ на Маркалама и на Капији у Тузли, проглашавао невиним генерала Ненада Ђукића, коме се суди пред Судом БиХ.

Додик за говорницом

   Други најозбиљнији сукоб са Сарајевом се десио недавно, када је због неправилности у Тужилаштву у централној власти, које би ишле на штету Републике Српске, Додик расписао рефернедум у ентитету по овом питању. Решење, уз посредовање ЕУ нашло се у одлагању реферндума до испуњења захтева РС.

   Референдум и епилог

   „Дијалог РС и Европске уније о неопходности корените реформе правосуђа БиХ велики политички и дипломатски успех. Брисел је током разговора у потпуности уважио ставове и аргументе РС о свим проблемима у функционисању домаћег правосуђа, чији пристрасан и селективан рад значајно отежава укупне односе у земљи. Овим смо ушли у партнерски однос са Бриселом, чиме је прекинута пракса наметања решења у земљи.

   Не треба очекивати да ће се ствари решити преко ноћи. Одређени услови треба да се испуне до августа, после чега ће дијалог бити настављен.Није било директног и класичног притиска због најављеног рефрендума, али је било учесталих упозорења о могућем деловању Канцеларије високог представника у БиХ, што уопште нисам доживео као притисак, нити смо се повиновали томе. Инсистирали смо на дијалогу, и добили га", казао је председник РС.
   (09. 06. 2011. Вечерње новости )

   Србима у БИХ - било би боље да су самостални

   "Можемо да будемо део воза који иде ка Европи, али нећемо жртвовати своја права чак ни због Европе“

   ПРИЧА о сецесији РС и томе да ли је Србима у Босни боље да буду самостални нашла се у жижи 2008. године када је Косово прогласило независност.

   „Босански Срби су жртве дисфункционалне државе и било би им боље да су самостални.“ Додик је ово изрекао у интервјуу агенцији Асошиејтед прес додајући да босански Срби зато инсистирају на снажној аутономији унутар БиХ и да ако не могу да задрже аутономију, БиХ треба да заборави своје европске амбиције.

   "Можемо да будемо део воза који иде ка Европи, али нећемо жртвовати своја права чак ни због Европе. Једини начин на који историјски можемо да наставимо да постојимо је да уђемо у Европску унију као република са сопственим правима." Српска сама може да испуни стандарде ЕУ за пет година, али унутар БиХ то нећемо учинити ни за 30 година. Ми смо жртве Босне и Херцеговине. Придруживање ЕУ као регион је, међутим, немогуће, јер Брисел инсистира на приступу "једна земља, једна адреса."

   Босански Срби то годинама покушавају да објасне дипломатама из ЕУ, али им, по Додиковим речима, штети лош имиџ из рата који је у БиХ вођен од 1992. до 1995. године“, навео је Додик.

   "Чим кажете Босна, одмах искочи стереотип 'лоших момака' и испоставља се да је Додик лош момак." То је велики терет за нас. Бескомпромисан став Бошњака о централизованој држави спречава БиХ да се брже креће ка ЕУ. Бошњаци су покушали све ово да претворе у причу о жртви која има сва права ... Али Бошњаци нису били једине жртве", закључио је Додик.
   (Бета 15.06.2011.)

   ЕУ – није свето место на које треба стићи

   „Однос РС према европским интеграцијама зависиће од тога да ли ће Европа поштовати уставни поредак предвиђен Дејтонским споразумом и европску праксу. Република Српска остати у БиХ онаквој каква је одређена Дејтонским споразумом, али не у централној, унитарној муслиманској земљи.

   Ако РС види да Европа не поштује две кључне ствари – уставни поредак у БиХ и европску праску и законодавство, онда ће искључити своју сагласност да се креће даље ка ЕУ.

   Унија није свето место на које треба стићи“, мишљења је председник РС
   (РТС 18. нов 2009.)

   ОХР- смета демократији и Дејтонском путу БиХ

   „Мој став о судбини ОХР и високог представника је јасан, а то је да треба да престане да ради јер смета развоју демократије и Дејтонском путу БиХ, рекао премијер РС Милорад Додик гостујући у емисији "Сведок" на РТС-у.

Додик у емисији "Сведок" на РТС-у

   „Сви фактори у Европи, од Председништва ЕУ до Олија Рена, комесара за проширење рекли да БиХ не може у ЕУ, док се не угаси ОХР. Али тамо, у ОХР-у још има људи који добро живе, они су поборници робусне интервенције међународне заједнице, рецимо да Високи представник намеће закон да смењује људе. Ми смо посвећени БиХ на европском путу, па не желимо бити стални експеримент Високог представника који је понижавао РС, али то није ништа ново. Или смо партнери или одлуку не прихватамо.

   Ми желимо да вратимо наша Дејтонска права, да се обратимо са својим мишљењем, а Високи представник је конституисан тако што је Анекс 10 Дејтона потписало пет страна-Србија, Хрватска, РС, Федерација БиХ и нека имагинарна БиХ Алије Изетбеговића".Ја дефинитивно мислим да је РС заувек, а БиХ док мора. За промену устава БиХ потребна је наша воља, а ње нема", наводи Додик.                         

   (18. нов 2009 РТС)

   Војска БиХ је војска НАТО

   "Војска БиХ је војска НАТО, њима командују амерички и НАТО представници, а не људи из БиХ. Њима се управља и то је тако", рекао је Додик.

   "Када се буде доносила одлука о НАТО - грађани РС треба да се изјасне на референдуму. Уверен сам да ће свест коју ћемо изградити до тада бити за подршку таквим интеграцијама. Припадници Оружаних снага БиХ треба да развијају своје способности како би могли градити сарадњу на регионалном и глобалном нивоу са војним савезима какакв је НАТО.

   Никакво насиље не може бити разлог за било какве политичке, емотивне или историјске захтеве".                                                         

   (Бета 13. јануар 2011)

   Хаг не суди Српској

   "РС не може имати никакве негативне импликације због суђења Ратку Младићу у Хашком трибуналу, као ни због одлуке Владе РС да одобри помоћ свим хашким оптуженицима из РС. У конкретном случају, ради се о појединачној одговорности, а не о колективној. Ствари су веома јасне - Хашки трибунал не суди ни Српској ни српском народу и негативне последице не могу бити ни сада ни убудуће".                                                                                                                                                                                                                     

   (09. 06. 2011. Вечерње новости )

   А Орићеве две године!

   “Насеру Орићу, осуђеном на две године затвора, касније је поништена пресуда и није му суђено за командну одговорност, иако је командовао муслиманским јединицама. Хашки суд спровди "селективну правду".
   ( 01. 06. 2011 Бета)

   Биљана Плавшић је мој пријатељ

   „Поштовао сам њен добровољни одлазак у Хаг. Она је мој пријатељ, ја сам је испратио и дочекао. Она је то заслужила, и није побегла из затвора, него је на основу релеватних одлука пуштена на слободу, а казна јој је била превисока, па по том питању не осећам никакав проблем".   (РТРС )

Додик са Плавшићевом

   У Сарајеву је више Кинеза него Срба!

   „БиХ је споразумна, и ако се разгради Дејтон, та БиХ не може да постоји, а са друге стране Сарајево никада неће прихватити постојање РС и суживот.

   У самом Сарајеву данас више има Кинеза него Срба и Хрвата заједно. Ја сам непоправљиви југоносталгичар, а када се Југославија распадала нове државе су настале на бази националне хомогенизације, а само БиХ на апсурдан начин.

   Добила је задатак да гради неку врсту јединства и демократичности на бази мултиетничности и мултикултуралности. БиХ јесте направљена споразумно, али се људи никада нису изјаснили какву је заиста желе. О одрживости БиХ дипломате у Сарајеву расправљају на састанцима и забавама, каже Додик, и зато их ја не посећујем, а сада када се види отпор у РС они хоће и Србију да врате у одређене процесе, али наивно је веровати да се на тај начин неко приволи да уради што није у интересу РС", рекао је Додик. БиХ не може вештачки да се одржи напорима странаца и њихових прописивања шта је добро.

   "Босна има субјективитет и легитимитет, и ако не буде поштована у БиХ, са становишта Дејтонских и уставних права, РС ће је игнорисати, а то онда значи да је нема".
    (18. нов 2009 РТС)

   Све емоције на страни Србије и РС

   „Све емоције су на страни Србије.И није ми проблем да сам крив пред Американцима, али нећу дозволити да Срби у БиХ буду мањина. Сарајево хоће упорну доминацију над Бањалуком, и попушта се ономе ко хоће доминацију, а не суживот, а суживот никако није могућ на такав начин. Али је могућ суживот РС као федерације". О односима Србије и РС, премијер РС је рекао да "приоритет број један Србије треба да буде РС. А ми се трудимо да разумемо позицију Србије. То није однос из времена Милошевића".

Додик са Коштуницом

   "Ја сам пре свега Србин, изабран од Срба и једино према томе осећам обавезу. У РС сам што се тиче власти за равноправност, и по том систему не правим разлике".

   Додик је рекао да Српска жели што је могуће боље односе са Србијом и да једног дана буде с њом повезана што више политички и територијално. Додик је рекао да РС очекује помоћ од Србије чак и онда кад Србија то не жели да учини.

   "Српска је стално окренута према Србији. Ми гледамо на Србију и онда када вас то нервира... Србија никада неће престати да буде за нас важна, чак и када се понекад разочарамо зато што не разумије нашу позицију или не чини оно што ми очекујемо", рекао је он.
   (18. нов 2009 РТРС)

   „Та љубав према Србији је далеко већа него према БиХ., А наша сарадња је била добра и са Коштуницом, као што је одлична и сада са Тадићем, Цветковићем, јер ми поштујемо Србију, ко год да је води. Србија коју волимо увек ће нам бити важна, можда је то део патологије, али то је реалност.

Додик са Тадићем

   Србија има обавезу да се бави питањима БиХ, као што ту обавезу има и Хрватска, јер су потписнице Дејтона. Република Српска и Србија требале чинити јединствени економски, културни и духовни простор.“
   (Танјуг 8.2.2011)

   Хрвати у БиХ жртвовани за Туђманову политику

    Хрвати у Федерацији редовно прегласавани, жртвовани за Туђманову политику, и морали су да приступе Дејтону.

   Хрватска позиција више зависи од тога колико прати РС него од помоћи Хрватске.
   (13. нов 2009 РТРС)

   Турска заступа само Бошњаке

   "У партнерство Србије и Турске не улазим, али овде се може поставити друго питање, рецимо о томе да једног дана РС буде саставни део Србије, али то нико не помиње, то никада у Србији нисте чули, то нико јасно није рекао, иако је то можда тако".

   " Турска је спремна да заступа само једну страну у БиХ, а то су Бошњаци. То је линија односа Сарајева и Анкаре, и ту нема никакве дилеме".
   (18. нов 2009 РТС)

   Русија стоји иза Дејтона

   "Русија стоји иза Дејтона, и свака евентуална промена мора да садржи консензус три народа и два ентитета. Нама би био проблем да Русија каже да је Дејтон мртав, али Русија никада није показивала притисак. Она помаже, и то је сасвим коректно".

Додик са Путином

   Сарадња РС и Русије није смао на разини политике већ и на нивоу економско-привредне сарадње о ћему су Премијер Русије Владимир Путин и Милорад Додик током више сурета и разговарали. У светлу тога највљен је и разговор на тему концесија за истраживање могућих налазишта нафте у РС и улагању у електроенергетски сектор.

   Осим истоветног става по питању Дејтона и економске сардње РС са Русијом има и заједничи поглед по питању затворена Канцеларија високог представника.
   (СРНА - 23.03.2011)

   Америка је заморена

   „Америка у једном новом периоду, суочена са отвореним светским проблемима који су већи него овде, и они остају заинтересовани за те проблеме, а Хилари Клинтон, па и Обама, рекли су да је основа политике према другима немешање у унутрашње ствари БиХ. Да остану тврди према ономе што је написано у Дејтону, али нисмо то видели, ту подршку.

   Мислим да је Америка заморена многим питањима, али ја нисам ентузијаста. Међутим, спреман сам да будем на позицијама Дејтона, два ентитета, три конститутивна народа", рекао је Додик.
   (РТС 22. дец 2010.)

   Подела Косова за преговоре

   „Идеје о подели Косова је опција коју треба размотрити и постићи консензус по том питању у оквиру Србије.

   Уколико би се дошло до ситуације где север Косова припада Србији, и манастири и друга подручја где живе Срби добили међународни статус, то је опција коју треба размотрити и постићи консензус о томе у Србији.

   Парадоксално је то што је Запад на Косову дозволио бујање муслиманске државе, али у БиХ не би дозволио Србима и Хрватима да се одвоје и оставе Бошњацима контролу над сопственом државом.

   Да није нас из РС, Бошњаци би за 15 минута признали Косово, наравно то не могу јер ми не желимо.”
   (04 јун 2009. РТРС)

   Без авантуре са сецесијом

   „Република Српска се неће упуштати у авантуре као што је сецесија од Босне и Херцеговине, већ желимо да у њој влада баланс утврђен Дејтонским споразумом.

   РС не тражи никаква права мимо Дејтонског споразума и Устава БиХ и да се са те позиције "супротставила снажној акцији централизације БиХ која је била у брзом ходу до 2005. године".
   (СЕЕбиз 22.05.2011)

   У Сребреници злочин, а не геноцид

   „Тамо се догодио злочин, али ни у Сребреници нити било где другде није се догодио геноцид".
(Танјуг 31. 05. 2011)

   Приредила: Бранкица Ристић