„Живот и писма Петра Иљича Чајковског“ први пут на српском

ЕДИЦИЈА „ВИОЛИНСКИ КЉУЧ“ ПОПУЊАВА ПРАЗНИНУ У ПОНУДИ КЊИГА О ОЗБИЉНОЈ МУЗИЦИ

* Кроз целу биографију Петра Иљича  Чајковског, коју је написао његов брат Модест, провлачи се као "црвена нит" Петрова три деценије дуга, редовна преписка са Надеждом Филаретовном фон Мек која му је била најоданија обиожаватељка, муза и покровитељка са којом се никада није виђао, али њој се у писмима најинтимније поверавао док је она током композиторовог живота гледала да му обезбеди удобан и безбрижан живот да би могао стварати своја бесмртна дела

_______________________________________________________

       ЈЕДНА од малобројних државних издавачких кућа"Службени гласник"обогатила је своју продукцију новом едицијом „Виолински кључ“ којој је задатак да попуни велику празнину у понуди квалитетних биографских, теоријских и есејистичких књига о музици на српском језику.

       Неколико библиотека сличних књига одавно је угашено и осећа се недостатак квалитетних књига посвећених уметничкој музици.

       Уредник едиције „Виолински кључ“ је Александар Гаталица, један од најбољих зналаца класичне музике и њен одличан критичар па је његова заслуга да је нову едицију "отворила" изузетно драгоцена књига први пут преведена на српски језик насловљена "Живот и писма Петра Иљича Чајковског" коју је написао брат највећег руског композитора, Модест Петрович Чајковски, десет година након смрти генијалног Петра Иљича (1840-1893).

       Књига је импозантног обима (656 страна већег формата), илустрована је фотографијама музичара Чајковског, његових чланова породице, бројних пријатеља исарадника.

       Највећи простор у књизи припао је преписци Петра Иљича Чајковског као и текстовима који су његови савременици писали о његовим новим композицијама и њиховим извођењима.

       Модест је у књигу унео Петрова размишљања као и своја о изузетно талентованом брату са којим је био веома близак.

       Књига је хронолошки подељена на седам делова а сваки је био на поглавља посвећена најважнијим догађајима у Петровом животу.

       Аутор је ову сјајно написану биографију достојну композитора који је извео руску класичну музику на светску сцену "Сергеју Ивановичу Тањејеву и свима који још чувају успомену на Петра Иљича Чајковског".

       Први део, који обухвата пет поглавља од 1840. до 1861., бави се детињством Петра Иљича, личностима које су му биле блиске као и његовим првим контактима са класичном музиком и периодом када је као државни службеник живео у Петрограду, а завршава се најавом новог чина у животу младог човека који се почиње опредељивати да се бави само музиком.

       Други део, који обухвата период од 1861. до 1866., посвећен је периоду током кога је Петар Иљич провео школујући се на Конзерваторијуму и почецима компоновања које није било нарочито запажено, а зарађивао је за живот дајући часове младим музичарима.

       Аутор ове најдетаљније Петрове биографије стално уноси у књигу Петрову кореспонденцију јер у писмима која шаље не даје само личне опсервације композиција које је слушао већ и њихово извођење од стране руских и страних музичара.

       Колеге Петра Чајковског нису уопште биле наклоњене новој музичкој звезди која се јављала на небу наше планете, али ни он није био "нежан" према већини већ афирмисаних композитора и интерпретатора.

       Интересантно је да је Чајковски веома ценио дела неких од својих претходника попут Баха, али није крио ни одушевљење опером Бизеа "Кармен" која је у време свог настанка важила за веома модерну композицију.

       Како је запазио аутор књиге Модест Иљич Чајковски, он "никада није видео свог брата тако одушевљеног као Бизеовом опером".

       Кроз целу биографију Петра Иљича  Чајковског провлачи се као "црвена нит" његова, три деценије дуга, редовна преписка са Надеждом Филаретовном фон Мек која ме је била најоданија обиожаватељка, муза и покровитељка са којом се никада није виђао, али њој се у писмима најинтимније поверавао док је она током композиторовог живота гледала да му обезбеди удобан и безбрижан живот да би могао стварати своја бесмртна дела.

       Модест веома детаљно и пажљиво прати и здравље свога, све славнијег, брата  и тако читалац сазнаје колико је био болешљив и колико му је пријало да се све чешће отискује на дуга путовања.

       Веома детаљно и опширно описивао је својој ужој и широј породици где је све био, шта је видео, какав је утисак доживео током путовања и шта је на њега остављало најбољи и највећи утисак.

      Иако је биографија први пут објављена пре више од сто година и данас може да заокупи пажњу читаоца јер поред приче о Чајковском као музичару живописно дочарава једну значајну епоху у историји класичне музике.

       Вера Кондев