У књижарама „Психобиографија цара Душана“ Александра Мисојчића

АУТОР ЈЕ ПСИХИЈАТАР И ПСИХОТЕРАПЕУТ – ИСКУСТВО ЈЕ СТИЦАО У ИНСТИТУТУ ЗА МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ

* Часлав Хаџи Николић у краћем уводном тексту: „Читалац је добио потпунију, дубљу варијанту царске биографије какву до сада нисмо имали“

* Ауторов закључак: „Цар Душан, звани Силни, био је ратник, храбар и мужеван, широкогруд, достојанствен и окрутан. Владао је посвећено и чврсто веровао да будућност припада јачима“

______________________________________________________

       БЕОГРАДСКА издавачка кућа „Zepter Book World“ после дужег времена објавила је једну изузетно интересантну, необичну, значајну књигу психолошке литературе намењене професионалцима, али и широкој читалачкој публици - “Град" Александра Мисојчића (1974), са поднасловом „Психобиографија цара Душана".

       То је прво ауторско дело Мисојчића, психијатра и психотерапеута који је вишегодишње психијатријско искуство стицао у Институту за ментално здравље а потом у сопственој психијатријској ординацији "Реч".

       Поседује сертификат за рад на територији ЕУ и у оквиру психотерапијског рада уско се бави динамиком породичних односа.

       На почетку овог дела, његов веома угледни колега Часлав Хаџи Николић написао је краћи текст да би будућим читаоцима објаснио шта значи појам „психобиографија" као својеврстан спој психологије, психијатрије и у овом случају историје јер је аутор имао циљ да на такав начин представи једну значајну српску личност, нашег јединог средњевековног цара.

       Према речима Хаџи Николића, психобиографија би се могла дефинисати као „креативни, списатељски подухват усмерен ка разумевању неке значајне личности (у овом случају цара Душана) у њеном окружењу,  применом прихваћених психолошких теорија и истраживања".

       „Овим методом се настоји да се разуме нечије мишљење, понашање, објасне осећања, и то није класична биографија где се тражи шта се догодило већ је усмерено да се одговори на питање – зашто“, наставља да тумачи Хаџи Николић.

      За њега су романескне епизоде у књизи вешто повезане са целим текстом и тако су се њиховим преплитањем, укрштањем припремили главни догађаји који су употпуњавали психолошку анатомију личности које читалац среће током живота цара Душана.

       „Тако је читалац добио једну потпунију, дубљу варијанту царске биографије какву до сада нисмо имали" - оцењује Хаџи Николић.

       Аутор у уводу свог дела започиње причу о животу будућег цара од његовог рођења па до смрти, пишући и о пропасти Душановог дела.

       Он тврди да је „време владавине овог Немањића и целе династије било време највећег процвата српске средњевековне државе а кључна личност тога доба био је цар Душан".

       Мисојчић објашњава да му је циљ ове књиге био да "понуди једну од перспектива сагледавања одређеног тренутка историје преко живота најмоћнијег човека тога доба и да је писана из угла психијатра који је анализирао доступне чињенице, а не из угла професионалних историчара или књижевника“.

      У књизи су, кроз кратке одломке описане изабране историјске секвенце, којима су се бавили меродавни аутори. Мисојчић се трудио  да никога не идеализује, а фокус му је био на три претходне генерације да би се могли запазити њихови утицаји на будућег цара - од детињства до краја живота.

       "Верујем, закључио је аутор, да је, упркос свим ограничењима доступне литературе, дат нови, велики и занимљив угао гледања на највећи пар српске историје (мислећи ту на Душана и његову супругу, царицу Јелену).

       Према Мисојчићевој психобиографији, слика која је на крају добијена јесте да је цар  Душан, звани Силни, био: „Ратник, храбар и мужеван, широкогруд, достојанствен и окрутан. Владао је посвећено и чврсто веровао да будућност припада јачима".

       Книга, као, за нас, нови приступ писања биографија завређује пуну пажњу читалаца.

       Вера Кондев